Martić poziva - nazad!

U KASNIM večernjim časovima 6. avgusta Hrvatska je objavila da je završena ofanziva „Oluja“, čiji je cilj bio da se Republika Srpska Krajina vrati pod hrvatsku vlast. Ministar Gojko Šušak saopštio je da su u četvorodnevnim akcijama Hrvati izgubili 118 vojnika dok ih je 620 ranjeno.

Posrednik EU Karl Bilt ponovio je stav da bi Tuđman mogao da odgovara za ratne zločine zbog agresije na Krajinu. Bilt je rekao da se „čvrsto protivi svakoj vojnoj aktivnosti protiv nedužnih civila i bombardovanja nebranjenih naselja. Bombardovanje Knina je krajnje težak cilj. Čak i u ovakvom brutalnom ratu međunarodna zajednica mora pokušati da održi standarde ponašanja u skladu sa zakonom i poštovanjem ljudskih prava!“

Hrvatska vlada je odmah javno obznanila da prekida odnose sa Biltom, kao i da je on persona non grata.

Toga dana je i predstavnik UN Sergej Košenko potvrdio da Hrvati i muslimani pucaju na kolone srpskih izbeglica. Jedan od najtežih incidenata dogodio se između Topuskog i Dvora. Paljba je otvorena po koloni dugoj nekoliko kilometara u kojoj je bilo 12.000 izbeglica - žena, dece i starih ljudi. Kod Topuskog je u toku 6. avgusta pobijeno nekoliko stotina mahom dece i žena.

Radilo se o masovnom pokolju koji su počinili pripadnici muslimanskog 5. korpusa nad civilima i vojnicima krajinske srpske vojske, koji su predali teško naoružanje. Inače, evakuacija civila i dela vojske - koja je bila dogovorena sa Unproforom - odugovlačena je zabranama hrvatske vojske, koja je blokirala komunikacije.

Za sudbinu izbeglica zainteresovala se predstavnica UN u Zagrebu major Rita Lepeš, koja je intervenisala zbog propalog humanitarnog sporazuma o prelasku oko 80.000 izbeglica iz RSK u Republiku Srpsku, pošto ofanziva hrvatske vojske nije prestala. Lepešova je izjavila:

„Civili su blokirani u području borbenih dejstava. Događa se najveća izbeglička katastrofa!“

Ministar Šušak je odmah za sve optužio Komandu UN u Zagrebu, čije mirovne snage, navodno, nisu ispunile svoj zadatak u vezi sa predajom teškog naoružanja Srpske vojske Krajine, kao i da se srpske snage sa vojnom tehnikom nisu u određeno vreme pojavile na određenom mestu do 9 časova - što je bio krajnji rok predaje.

Hrvatski vojnici su nastavili da pucaju na pripadnike mirovnih snaga iz Jordanskog bataljona, kojima su, inače, prigovarali što su i oni raspoređeni u zaštićenim zonama.

Ministar Granić je objasnio na HTV da hrvatska vojska zasad ne priprema napad na istočnu Slavoniju i zapadni Srem, s obzirom na to da će oni biti obuhvaćeni tzv. mirovnim paketom.

Tuđman se bavio crtanjem na banketu povodom dana pobede 9. maja te godine, na jelovniku u ekskluzivnom hotelu kada je jednom britanskom diplomati dao ovaj tekst koji je neimenovani diplomata u „Tajmsu“ u članku „Bosna na jelovniku“ objavio:

„Kroz napise u kojima se revidira istorija, nezgrapni simbolizam i ličnu misiju da pomiri svetle i tamne strane hrvatske prošlosti, Franjo Tuđman se široko otvorio prema optužbama za neofašističke simpatije. Potezom nalivpera Tuđman je prekrojio mapu Bosne i Hercegovine... Njegova vizija ne nagoveštava ništa dobro ne samo bosanskoj vladi nego ni mirovnom procesu i mirovnoj misiji UN!“

Uzgred, na proslavu 50-godišnjice Dana pobede 1945--1995. pozvan je Tuđman, čija Hrvatska (izgledalo je) nastavlja tradicije NDH, a nije pozvan i predsednik SR Jugoslavije, saveznik koalicije pobedničkih sila u Drugom svetskom ratu.

U samu zoru 8. avgusta Milan Babić, predsednik Vlade RSK, oštro je napao Milana Martića i Glavni štab:

„Na mene je zaprepašćujuće delovalo saznanje da su Glavni štab Srpske vojske Krajine i predsjednik Martić naredili opštu evakuaciju stanovništva i povlačenje vojske sa svih linija fronta u Kninu, sjevernoj Dalmaciji i Lici, iako na većini dodira sa hrvatskom vojskom nisu bila ispoljena ozbiljnija borbena dejstva, a hrvatska se vojska po ranijem planu trebala i mogla zadržati na prilazima Kninu najmanje mjesec dana, za što su postojali svi potrebni preduslovi. Ne može se za ovakve postupke prozivati neko drugi, a pogotovo Jugoslavija!“

Radilo se, naime, o falsifikovanom dokumentu, čak i bez pečata Glavnog štaba. U tim trenucima nije se mogao utvrditi glavni krivac i, po svoj prilici, situaciju i nastali metež vešto je iskoristila hrvatska kontraobaveštajna služba.

Milan Martić je odlučno demantovao izjavu Milana Babića da su on, Martić i vojni komandanti krivi i da su naredili evakuaciju stanovništva:

„Ja sam izdao naredbu da se stanovništvo skloni u okolna sela, a nikako da napusti Krajinu. O povlačenju vojske nije bilo ni reči. Pometnju i nemir među stanovništvom uneli su letak koji su ustaše bacale iz aviona i „navodni“ Srpski radio Knin, koji je emitovao emisiju na potpuno drugim talasima; to je zapravo bila ustaška radio-stanica!“

Milan Martić, koji je dosta nevešto objasnio zašto su Srbi izgubili Krajinu, sada je uputio poziv vojnim obveznicima i članovima Vlade Republike Srpske Krajine da se „kada obezbede i smeste svoje porodice, vrate nazad!“ Na kraju poziva stoji:

„Ne smijemo dozvoliti da budemo ljudi bez zavičaja i zato moramo da nastavimo borbu!“

(Nastaviće se)