Čermak vidi četnike

KADA je 10. avgusta Savet bezbednosti usvojio Rezoluciju 1009, odmah je od Hrvatske zatraženo da ukine dalje akcije protiv Krajine, kao i da se poštuju ljudska prava. Od Hrvatske se takođe zahtevalo da „Srbima iz Krajine omogući da ostanu, napuste ili se vrate u svoje domove bezbedno“. Ipak, SB nije oštro osudio bombardovanje srpskih izbeglica.

Tog dana je Savet bezbednosti obavestio Kristofer Gans, portparol UN, da su Hrvati napali jednu kolonu izbeglica auto-putem prema Lipovcu. Hrvatski građani bili su organizovani u velike grupe koje su gađale kamenjem kolonu, skidale izbeglice sa traktora i prikolica i prebijale ih.

Najteži incident desio se oko 22.00 10. avgusta u Sisku kada je razjarena masa napala izbeglice.

Ovo je sve dovelo dotle da je i izaslanik generalnog sekretara UN Jasuši Akaši uložio protest Ivanu Šariniću, koji je ovo primio bagatelno. Iako su mnoge svetske agencije zabeležile napad hrvatske rulje na kolone izbeglica, sam Šarinić se nije obazirao ni na ove incidente.

Hrvatska policija je pronašla 15 razbijenih vozila, ali nije poznato šta se dogodilo sa ljudima i decom koji su bili u kolima.

Povodom ovih događaja u Sisku, „Asošijeted pres“ je javio:

„Pedeset hrvatskih policajaca i vojnika stajali su pored puta kojim su prolazili konvoji, ali je većina njih nonšalantno pušila, kao da je ovo nasilje neizbežno. Neki su se smejali onome što su očigledno smatrali dobrom zabavom. U vreme kada je stigao treći konvoj, oko šest sati po podne, većina lokalnog stanovništva već se rasporedila pored puta sa kesama punim kamenja... Samo je nekoliko vozila prošlo bez razbijenih stakala. Vrisak jedne pogođene Srpkinje kamenom u glavu izazvao je krik oduševljenja u gomili pored puta.“

Na drugoj strani, hrvatski komandant Knina tvrdi da su u gradu i okolini nastavljeni otpori Srba. Njegov pretpostavljeni, hrvatski general Željko Tomljenović izjavio je da Srbi primenjuju četničku taktiku: napadnu i odmah beže. Hrvatski specijalci osujećuju sve napade, te su na taj način zauzeli Velebit. A povodom ovoga, general Čermak izjavljuje na TV:

„Ima još mnogo pobunjenih Srba u gradu koji se nisu predali i svakodnevno ih privodimo. Danju su manji od makova zrna, a po noći se ponašaju kao podmukli kriminalci, podmuklo iz zasede ubijaju naše vojnike. Dosta ih je ostalo i u lokalnim šumama, odakle preduzimaju terorističke napade. Pucali su i na mene...“

Dok su ranije isticali da bolnica u Kninu ima savršeniju opremu nego one u Zagrebu, već se danas govorilo da je ova bolnica zapuštena, izrazito prljava, a da su opremu razgrabili Srbi pre napada.

Tuđman je obišao hrvatske vojnike ranjenike u kninskoj bolnici i rekao im da predstoji još jedna operacija, poput „Oluje“, koja će biti usmerena protiv istočne Slavonije radi oslobađanja Vukovara, i tada im je rekao:

„Nama je potrebna prava vojna pobeda, a ne nekakva bežanija Srba, naših protivnika.. Ali nije baš ni istina da su svi Srbi bežali, bio je to pravi rat... Do sada je poginulo oko 150 hrabrih hrvatskih vojnika, a preko tisuću ih je ranjeno. Sličnu akciju sprovešćemo i u istočnoj Slavoniji i neka se Srbi ne zavaravaju!“

Posle ove Tuđmanove izjave, komandant sektora Istok general Van de Veg, koji je bio u Erdutu, obavestio je Komandu UN u Zagrebu da je „stanje na liniji razdvajanja srpskih i hrvatski snaga napeto, mada postoje i prvi znaci smirivanja“.

I Hjuman rajts voč, organizacija za ljudska prava, pozvala je Hrvatsku da spreči rat i da odustane od napada na srpska sela i naselja, da ih ne spaljuje, pljačka, kao i da vojnicima zabrani da siluju srpske devojke i žene. Upućena je i poruka Tuđmanu da odmah prekine sve povrede ljudskih prava, s obzirom na to da „hrvatski vojnici pljačkaju i pale srpska sela i napadaju srpske civile koji se nalaze u Krajini i Bosni i kreću se za izbegličkim kolonama napadajući ih.

Ministar inostranih poslova Mate Granić ne obazire se na ove i slične proteste i službeno saopštava da je Hrvatska posle uspeha vojne operacije u Krajini i muslimanske ofanzive u „bihaćkom džepu“, u sasvim drugačijoj vojnopolitičkoj i strateškoj operaciji. Sada „Hrvatska može da diktira uvjete Srbima“.

Na diplomatskoj konferenciji iznosi da vlasti u Zagrebu više ne žele da razgovaraju sa Karlom Biltom:

„Bilt je za nas prošlost, a njegovu inicijativu smo odbacili zajedno sa muslimanima u Sarajevu!“

Uprkos ovome Bilt je, već narednog dana, 11. avgusta, javno izneo da je egzodus Srba iz Krajine najveća izbeglička i humanitarna katastrofa:

„Žrtve su danas Srbi. Njih do sada više od 100.000. To se može promeniti već za nedelju dana. Ali, danas su žrtve samo Srbi!“

Civilna policija UN potvrdila je nova svedočenja zločina hrvatskih vlasti nad Srbima. Kod Vrgin Mosta grupa hrvatskih policajaca pretukla je 17 srpskih izbeglica, među kojima 11 žena i devojaka, a zatim ih odvela u obližnji podrum. Hrvati su silom sprečili pripadnike UN da intervenišu.

Major Lepeš je takođe izvestila Komandu UN u Zagrebu da hrvatski policajci nastavljaju da pale srpske kuće u selima i navodi:

„Nema sumnje da bi veće prisustvo pripadnika UN, kojima hrvatske vlasti silom sprečavaju pristup, sprečilo dalje bezakonje, odnosno omelo i vojnike, policajce, odnosno ljude koji čine ta nedela!“

(Nastaviće se)