Zločinci petog korpusa

U SEKTORU Jug nastavlja se pljačka i bezakonje, potvrdile su snage UN koje, međutim, ne intervenišu. Hrvatski migovi bombarduju i sadejstvuju snagama Petog muslimanskog korpusa, čiji odred mudžahedina prednjači u ubijanju nedužnog srpskog, pa čak i hrvatskog stanovništva.

General Dudaković, komandant Petog korpusa Armije BiH, izneo je da su pet brigada i specijalna policijska četa ovog korpusa učestvovali u Oluji do 7. avgusta, kada su se brigade povukle. On u intervjuu Nezavisnom magazinu „Dani“ spominje da je na Prijeboju kod Plitvičkih jezera nastradao njegov kompletan pešadijski vod, a da je neposredno posle toga Peti korpus zarobio 105 srpskih vojnika i, pritom, kako kaže „odgovorno tvrdim, nad njima nije izvršena odmazda“.

Zagrebački list „Vjesnik“ od 28. avgusta 2000. međutim, pobija tvrdnje generala Dudakovića o nevinosti Petog korpusa Armije BiH i navodi dva izveštaja Hrvatskog helsinškog odbora o zajedničkim akcijama sa jedinicama hrvatske vojske, odnosno o njihovom susretu 5. avgusta kod Tržiških Rašteta. U dokumentima koje je pripremio Helsinški odbor, u poglavlju Popis ubijenih i nestalih lica navodi se da su vojnici Petog korpusa samo u selu Ostojići kod Dvora zaklali više osoba starosti od 58 do 70 godina.

U kontekstu svog izlaganja Mate Granić opovrgava svoj stav „da bi hrvatska Vlada trebala istraživati zločine Petog korpusa Armije BiH u akciji Oluja - s ove strane Une - već sam nabrojio čitav niz potrebnih stvari kojima bi se aktualna vlast morala pozabaviti. Pa sam spomenuo nestanak srpskih civila u Gospiću, aferu Medački džep, navodno preveliku i nepotrebnu upotrebu topništva u Oluji na području Knina, te neriješene zločine u sektorima UN-a Jug i Sjever, i u tom dijelu također stradanje civila kod Dvora na Uni, gdje se u tom dijelu zatekla Armija BiH... Nije točno da sam optužio Peti korpus Armije BiH za zločine, mogu reći da je hrvatska vojska s tom jedinicom odlično surađivala u oslobađanju dijelova Hrvatske i Bosne!“

U intervjuu nemačkom nedeljniku „Fokus“ u broju od 12. avgusta Mate Granić je rekao „da uz pomoć međunarodne zajednice očekujemo reintegraciju okupiranog područja (istočne Slavonije) ali da Hrvatska zadržava vojnu opciju, u saglasnosti sa dokumentima UN, ukoliko diplomatsko rešenje propadne“!

U zoru 12. avgusta otpočeli su i artiljerijsko - pešadijski napadi hrvatske vojske na dubrovačko-trebinjskom ratištu. Srpska vojska Krajine odmah je od Konavla do Slanog proglasila ratno stanje, a u Trebinju je dat znak opšte opasnosti. Hrvatska je, naime, gomilala svoje trupe u rejon Dubrovnika i ka Konavlu, a vrhovno vojno zapovedništvo izjavilo da je to „preventivna mera zbog Vojske Jugoslavije i njenom pokretu ka istočnoj Hercegovini i Prevlaci!“

Tada se i jugoslovenska vlada odlučila da interveniše te je upoznala strane diplomate o do sada najtežoj humanitarnoj tragediji u novijoj svetskoj istoriji, ali i da Hrvatska, uprkos upozorenja mnogih, nastavlja vojnu ofanzivu. U saopštenju od 13. avgusta piše:

„Hrvatska avijacija nastavlja da napada iz vazdušnog prostora bivše Bosne i Hercegovine, prostora koji je proglašen zonom zabrane letova, pri čemu izostaju reagovanja međunarodne zajednice i zapadne vojne alijanse. Ovi avioni iz Hrvatske učestvuju u ratnim operacijama, što je još jedan primer duplog standarda.

Hrvatske ratne jedinice nastavljaju da napadaju bespomoćne izbeglice iz Krajine i masovno ih ubijaju čak i na teritoriji Bosne. Hrvatska vlada usmerava agresiju i sada protiv Krajine na četiri glavna pravca na teritoriji bivše Bosne i Hercegovine.

Do sada je registrovan broj izbeglica u Srbiji 107.000 ljudi!“

Predsednik hrvatskog Sabora Nedeljko Mihanović poručio je izbeglim Srbima da ih Hrvatska više nikad neće prihvatiti nazad pošto se, navodno, među njima nalazi veliki broj ratnih zločinaca:

„Hrvatska mora biti veoma oprezna kada prihvata povratnike, jer nije nerealno da se vrate kao obučeni teroristi koji će delovati kao peta kolona. U Hrvatskoj će malo biti Srba, a ako ih ne bude više od osam odsto, nema potrebe da dobiju potreban status... Srbi su dobrovoljno odlučili da napuste Krajinu, a došli su u nju tek pre 300 godina, kao begunci, bežeći pred Turcima, a sada odlaze takođe kao begunci, ali sopstvenom voljom“!

Istovremeno su hrvatski mediji nastavili uspešnu propagandu pa se preko hrvatske TV „Srbima nudi da ostanu u domovini“!

Kada je Bi-Bi-Si protestovao zbog ubistva svog novinara, koji je pratio akcije hrvatske vojske, načelnik Političke uprave hrvatske vojske general Tolj je to ubistvo odmah pripisao Srbima. Bilo je očigledno da su ga ubili hrvatski vojnici jer je iz neposredne blizine snimao kolone srpskih izbeglica.

A za još jednog ubijenog vojnika iz danskog bataljona rečeno je da su ga hrvatski vojnici našli „vezanog za četnički tenk“.

Pošto je reporter Bi-Bi-Sija snimio i ubijenog Srbina, starca u invalidskim kolicima i ubijenu staricu bačenu u jarak dok je kolona prolazila kroz Sisak, i to poslao u Zagreb, ponovo je ova agencija protestovala zašto policijske vlasti nisu istražile oba slučaja.

Umesto toga prikazuju se TV snimci namenjeni razmeni, na kojima hrvatski bojovnici nude izbeglicama osvežavajuće napitke, cigarete i hranu. Na jednom snimku je čak pomoćnik ministra inostranih poslova Ivan Simonović izjavio:

„U potpunosti saosećamo sa srpskim izbeglicama. Apsolutno se izvinjavam. Nema izvinjenja za takvo ponašanje!“

(Nastaviće se)