Gore prazni gradovi

S PLITSKI „Feral tribjun“ donosi izjavu Vladimira Šeksa, potpresednika hrvatskog Sabora, o izmeni ustavnog položaja Srba. Po njemu, poseban status koji su imale srpske „manjine“ u opštinama Knin i Glina sada je izgubio „potpuni smisao“, pošto je izmenjena demografska struktura, odnosno, „tamo više nema Srba“, odnosno u Hrvatskoj ih ima manje od osam odsto. Šeks u vezi sa istočnom Slavonijom i Vukovarom, kaže:

- Hrvatska zasad neće sprovesti ‘Oluju’, osim ako na to bude primorana. Ona se neće odreći tih 4,6 odsto teritorije koja joj pripada, a u interesu je svih da ih vrati bez rata.

Posle vojne akcije Republike Hrvatske, mirovne snage UN odlučile su da se povuku i broj od 13.000 smanjen je na svega 1.000 posmatrača i vojnih policajaca. Svi oni, navodno, „treba da vrše nadzor poštovanja ljudskih prava srpske manjine“.

Komanda UN u Zagrebu izdala je saopštenje da su mirovne snage uspele u svojim zadacima. Mećutim, to nije bila istina!

Čak je hrvatska vlada zabranila posmatračima UN da se vrate u Knin. Fred Ekart, predsedavajući za štampu generalnog sekretara UN, izjavio je:

- Hrvatska vlada baš ne žuri da predstavnicima UN omogući slobodan pristup u području nedavnih borbi, kako bi se uverili u situaciju koja tamo vlada. Posebno nam je strogo zabranjen ulazak u Knin i njegovu okolinu, gde su funkcineri UN onemogućeni da bilo šta urade, iako postoje izveštaji da hrvatska armija spaljuje čitava sela i pljačka napuštene domove!

Već 15. avgusta u Srbiji je bilo registrovano 137.443 izbeglice. Prvo su u Beograd dojurili oni sa luksuznim kolima, zatim sa traktorima i prikolicama. Tokom idućeg dana, 16. avgusta, već su bilo 149.723 izbeglice i Vlada Srbije je odlučila da ne prima i izbeglice iz Republike Srpske, već da im dostavlja pomoć tamo gde se nalaze.

Pravac kretanja kolone izbeglica iz RSK išao je od Knina, preko Srba i Martin Broda, zatim Bosnom preko Drvara, Bosanskog Petrovca i Ključa, skretao na sever preko Sanskog Mosta na Prijedor, a onda preko Banja Luke, Dervente, Brčkog i Bijeljine u Srbiju. Deo izbeglica se iz Novog Grada priključio u Prijedoru.

Po beogradskim ulicama sve više se viđaju lica u uniformama Srpske vojske Krajine. Niko nema kapu, niti opasač, a i uniforma im više nije „vojnička“. Naravno, u Knez Mihailovoj su šetale i osobe u ispeglanim i novim uniformama Srpske vojske Krajine.

Vlada Albanije je odmah uputila protest Savetu bezbednosti da Srbija ne šalje izbeglice na Kosovo i Metohiju „jer kvare nacionalnu strukturu tamošnjeg stanovništa“. A mnoge izbeglice, znajući situaciju na KiM i nisu bile voljne da iz jedne nesreće idu u drugu.

Zbog sve većeg gomilanja hrvatske vojske u području Dubrovnika posmatrači ubrzo očekuju napad na Trebinje i istočnu Hercegovinu. Hrvatske snage imaju oko 4000 vojnika u dva korpusa, od kojih je drugi u Splitu.

„Vjesnik“ u broju od 16. avgusta navodi da nema izgleda za širenje Srbije, odnosno Jugoslavije, pošto su „Miloševiću propali svi planovi o stvaranju ‘Velike Srbije’ i poziva Albance da se mnogo jače usprotive dolasku izbeglica na Kosovo, jer u tim kolonama ima ratnih zločinaca“.

Kolona od oko 10.000 izbeglica sa Korduna i Banije koja se uputila autoputem ka Beogradu, ponovo je bila blokirana, a kada je u Srbiji 17. avgusta registrovano 151.934 izbeglice, Ričard Holbruk, pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Kanadu savetovao je Miloševiću da naredi svim pekarima da „peku što više hleba i da više ne upućuje izbeglice na Kosovo“, iako je tamo poslato samo 1.600 duša.

Kolona od oko 10.000 izbeglica bila je zatočena u Spačvanskim šumama, ali i u tzv. sabirnim centrima u Sisku, Ivanić Gradu, Daruvaru, Lipovljanima, Karlovcu, Gospiću na Plitvicama.

U izveštajima posmatrača UN navedeno je:

„Otkako je pre 12 dana pala Krajina, Hrvati su spalili desetine avetinjski ispražnjenih gradova u orgiji uništenja koja će, sasvim sigurno, odvratiti srpsku manjinu u Hrvatskoj od povratka na teritoriju na kojoj su vekovima bili nastanjeni!“

Američki ambasador u Zagrebu, Piter Galbrajt - kako prenosi „Globus“ - izjavljuje „da je hrvatska vojska krenula punom snagom na Krajinu, baš kada je bilo jasno da Srbi pristaju na mirnu reintegraciju, što samo potrđuje da današnji režim nije želeo Srbe u svojoj državi“. List dalje citira Galbrajta da se Milan Babić složio „da se okupirana područja vrate Hrvatskoj!“ A zatim Galbrajt dodaje:

„Uveravao sam Tuđmana pre ‘Oluje’ da još malo pričeka jer je mirno rešenje bilo na pomolu!“

Tuđman je na redovnoj mesečnoj konferenciji za novinare reagovao na inicijativu Pitera Galbrajta i rekao:

- Podržavam američku mirovnu inicijativu kao najozbiljniji napor da se dođe do mira na prostorima prethodne Jugoslavije, jer je usaglašena sa Evropskom unijom i sa Rusijom. Biće teško postići mirovni sporazum, ali uz odlučnije angažiranje mećunarodne zajednice do toga bi moglo doći... Umesto neefikasnog Unprofora u Bosni treba angažovati NATO.

- U našoj uspešnoj redarstveno-vojnoj akciji u Kninu i u Krajini na hrvatskoj strani poginulo je više od 200 vojnika i redarstvenika, a preko 1.400 je ranjeno.

- Mi smo pozvali Srbe da ostanu, ali oni su otišli. Hrvatska će primiti natrag one pojedince koji se nisu ogrešili. Odlučno tvrdim da hrvatska vojska nije činila nikakove pljačke i rušenja kuća, osim ako se ne odnosi na vojnu akciju. Promenjena je geografska struktura stanovništva i Srba tamo više nema.

(Nastaviće se)