Srpska crkva - napolje

KRIS Ganes, portparol UN u Zagrebu, poslao je izveštaj u kome navodi da u Krajini postoje masovne grobnice i dopunjava dokumentaciju o ratnim zločinima koje su počinile hrvatske snage:

„Civilna policija UN je u sredu našla četiri tela u selu Žagrović kod Knina. Tri leša su bila muška sa rupama u glavi, što znači da su likvidirani po kratkom postupku. Na desnoj ruci jednog ubijenog odsečeno je nekoliko prstiju. Telo četvrte osobe toliko je izmasakrirano, da se ne može utvrditi ni pol ni uzrok smrti.

U Kninu su pripadnici UN izbrojali 96 krstova na četiri humke. Uprkos očiglednim namerama vlasti da se ova mesta urede, dobija se utisak da se radi o masovnim grobnicama.

Prilikom dolaska do mesta koje bi moglo da bude masovna grobnica, po policajcima UN su zapucali snajperisti. Do tada su izbrojana 22 groba.

U Vrlici, takođe kod Knina, viđeni su buldožeri pored pravoslavne crkve. Tu smo opazili odbačene gas-maske i zaštitne rukavice, što je znak nekih zemljanih radova i zatrpavanja.

Hrvatska vojska pljačka i pali kuće. Izbrojali smo 39 zapaljenih kuća blizu Knina. Tim UN je između Gline i Žirovca sakupio dokaze o masovnom pljačkanju. Ima razbijenih automobila i traktora, koje su gazili tenkovima...“

Hrvatska vojska je tokom 18. avgusta granatirala i Bosanski Petrovac u Republici Srpskoj. Teško je oštećena bolnica, a poginuli su tri žene i dva mladića.

Nastavljajući perfidnu propagandu Ivan Jarnjak, ministar unutrašnjih poslova je na hrvatskoj TV u udarnom terminu pozvao Srbe da se vrate na ognjišta. Jarnjak je pokušao da uveri javnost i usput negira portparola UN Kristofera Ganesa, kako hrvatska vlast garantuje „suživot“. On je opovrgao tvrdnje stranih medija da hrvatski vojnici pljačkaju i pale srpske kuće.

Tačno u podne 19. avgusta hrvatska artiljerija otpočela je da tuče mesta Seleš, Tenjski Antunovac, Tenju i Ernestinovo u istočnoj Slavoniji.

Mario Nobilo, hrvatski ambasador u UN, izneo je netačne podatke da Srbi iz Baranje, uz pomoć Novosadskog korpusa Vojske Jugoslavije, tuku Osijek i druga mesta, i da Srbi iz istočne Hercegovine gađaju Dubrovnik, „te da tomu Hrvatska mora stati na put“.

Na osnovu ovakvog izveštaja Marija Nobila u UN, hrvatska vlada je saopštila da će zbog bombardovanja Osijeka i Dubrovnika „biti prinuđena da na odgovarajući način uzvrati na ovakove i na sve nekontrolisane napade na stanovništvo!“

U stvarnosti je bilo drugačije; hrvatska vojska sada uvek prva napada.

Tada su hrvatsko-muslimanske snage intenzivirale napad na bihaćkom ratištu, a hrvatska vojska na Ernestinovo ispalila oko 30 projektila.

U isto vreme hrvatska vlada sprovodi naseljavanje svojih građana u srpske kuće i na imanja, a „Slobodna Dalmacija“ u broju od 20. avgusta piše da stambeni fond građana bivše Jugoslavije, koji se sada ne koristi (vojni objekti i odmarališta, vikendice, stambeni objekti, itd) jeste „prikladan smještaj za nove reke izbjeglica i prognanika“, Hrvata ali ne i Srba. List je doneo i odluku Sabora po kojoj se ovaj stambeni fond može uzeti na privremeno korišćenje. Prema napisu, 21.841 hrvatski izbeglica privremeno živi u 176 hotelskih i 599 drugih objekata. Ipak je samo 4.000 hrvatskih vojnika i izbeglica podnelo molbe da se trajno naseli u Knin.

„Glas Slavonije“ iz Osijeka donosi izjavu Anta Đapića, lidera Hrvatske stranke prava, koji se zalaže za ukidanje Srpske i formiranje „hrvatske“ pravoslavne crkve:

„Sa velikim zadovoljstvom gledao sam odlazak Srba, jer je deo srpske manjine bio tumor koji je u proteklih 100 godina sistematski sprečavao konsolidaciju hrvatskog naroda i formiranje hrvatske države. Pružamo podršku Tuđmanovoj politici, jer kada je reč o Srbima u Hrvatskoj, važi pravilo: „Ili se poklonite, ili se udaljite“! Srbi iz Krajine su dobrovoljno otišli, a mi smo svjedoci neviđenog progona Hrvata iz Vojvodine i Banjaluke... Potrebno je zabraniti rad Srpske pravoslavne crkve i treba formirati hrvatsku pravoslavnu crkvu!“

U Srbiju je do 18. avgusta stiglo 152.918 izbeglica; napuštena je imovina vredna pet milijardi nemačkih maraka, dok su lideri nekih stranaka u Srbiji, a i mnogi dobronamerni građani Srbije i izbeglice postavljali pitanje odgovornosti Milana Martića za sraman poraz Srpske vojske Krajine.

Izveštaj Butrosa Galija Savetu bezbednosti UN o ponašanju hrvatske vojske u Krajini nisu bili poznati javnosti sve dok ih nemački list „Berlinger cajtung“ nije objavio u broju od 24. avgusta. U izveštaju se pominje i ponašanje hrvatske vojske prema mirovnim snagama UN, a posebno prema srpskim civilima.

Podatke je prikupio na osnovu informacija pripadnika mirovnih snaga general Bernar Žanvije koji iznosi da hrvatski državni i vojni vrh i dve nedelje posle „Oluje“ nije sprečio pljačku i paljevine svojih vojnika na desetak hiljada srpskih stanova u većim mestima, domova i imanja, čak i celih naselja.

„Feral tribjun“ u broju od 24. avgusta piše da se „u Zagrebu do Knina spremaju pljaškaški vozovi“, dok ostali listovi i dalje prenose euforiju zbog pada Knina i Krajine.

Butros Gali je izjavio da će broj „plavih šlemova“ do sredine novembra 2005. biti smanjen na svega 2.500 vojnika i to samo u istočnoj Slavoniji.

Procene o gubicima u hrvatskoj vojnoj akciji „Oluja“ izneo je Dokumentaciono-informativni centar Veritas. Po njima je nastradalo 1.959 osoba, od čega 1.205 civila, među kojima su 522 žene i 12 dece, a nestalo je 221 lica.

(Nastaviće se)