Broza nisu poslušali!

POČASNI blajburški vod, hrvatska ustaška organizacija, za smrt nacionalista smatra odgovornim Milku Planinc, Simu Dubajića, Maksa Baćea i Jova Kapičića. Naime, pred naletom partizana maja 1945. godine, u Austriju su se povukla tri puka Srpskog dobrovoljačkog korpusa, koji je predvodio Radoslav Tatalović, četnici Pavla Đurišića, koje je vodio major Vaso Vukčević, ustaše, slovenački domobrani sa komandantom generalom Francom Krenerom, tridesetak hiljada izbeglica iz Slovenije, koje je vodio biskup Rožman. Njih je progonilo deset divizija, jedna armija, kao i formacije Operativne zone Slovenije.

Među likvidatorima u Kočevskom Rogu bili su Boško Šiljegović, generali Hočevar, Kosta Nađ, Petar Drapšin, Mitja Ribičič i Zdenko Zavadlov iz slovenačke Ozne, Simo Dubajić, Milan Basta, ali i Milka Planinc, dok je politički komesar bio Relja Savović. U Sloveniji su tada bili i Tito, Ranković, pa i Krcun. Od svih njih Simo Dubajić je prvi progovorio o počinjenim zločinima.

- Učestvovao sam u likvidaciji ljudi po naređenju. Komandovao sam u Kočevskom rogu - izjavio je za javnost Simo Dubajić jula 1990. godine.

- Maja 1944. sam dobio od Tita depešu da niko ne sme dirati nijednog zarobljenika, da bi im se sudilo po međunarodnim konvencijama. Onda sam iznenada dobio nalog da se tih 30.000 domaćih izdajnika pobije u Kočevskom rogu.

Naređenje su izdavali Rankovićevi pomoćnici Ivan Matija Maček, Maks Baće i Jovo Kapičić. Maršal Tito nije opozvao svoju raniju depešu da se zaustavi masakr.

- Taj masakr je izvršila 11. dalmatinska brigada u kojoj je komesar bila Milka Planinc. Ona je za streljanje tražila dobrovoljce i najpoverljivije komuniste. Bilo ih je 90. Strojem je komandovao drug Periša. Sedeo sam ispred jedne krčme i pio bakarsku vodicu - sećao se Simo Dubajić. - Imao sam dvadeset i jednu godinu. I vojnici su bili mladi. Potezali su iz flaše, povraćali i padali u nesvest. Bio sam pijan, možda sam ja dao naređenje da se posle streljanja baci eksploziv u te jame, kako neko ne bi iz njih izašao živ.

U martu 2009. Županijsko državno odvjetništvo u Zagrebu podiglo je protiv Dubajića zahtev za sprovođenje istrage zbog ratnih zločina. Kada se Dubajić preselio u Beograd, Hrvatsko državno tužilaštvo je raspisalo međunarodnu poternicu, jer je bio optužen za likvidaciju 13.000 ratnih zarobljenika i civila u Kočevskom Rogu u Sloveniji od 26. maja do 5. juna 1945. godine.

Kako tvrdi hrvatski hroničar Berislav Kraljić, bivša jugoslovenska premijerka Milka Planinc, poručnica i politkomesarka, prijateljica Stjepana Mesića, u vreme rata bila je Milka Malada. Tada je napisala članak "One su pale, ali mi se svetimo", u spomen na svoje poginule drugarice iz 11. dalmatinske partizanske brigade.

- Svedoci stravičnih pokolja kod Ljubljane i na Kočevskom Rogu, nacionalisti Ivan Gugić i Ivan Marinović, pričaju da je Milka učestvovala u ubistvima nedužnih ljudi. Uostalom, ona je u svojim memoarima zapisala: "Naš 3. bataljun krenuo je prema Oštroj glavici." Iz navedenog se može zaključiti da je gospođa Planinc tada bila pripadnik 3. bataljona 11. brigade - kaže Berislav Kraljić.

U suštini u svojim memoarima Milka Planinc prećutkuje ratne zločine i kaže:

- U partizane sam otišla nakon kapitulacije Italije 1943. godine. Bila sam komesar čete za vezu 11. dalmatinske brigade. U zadnjoj godini rata predavale su se i čitave jedinice. U mojoj četi za vezu, domobran, vezist, koji se predao, postao je komandir čete. Sećam se, molio me da mu prišijem petokraku na domobransku kapu (...).

Milka Planinc, po majci Srpkinja, umrla je 7. oktobra 2010. u Zagrebu. Nova Hrvatska nikada nije postavila pitanje njene odgovornosti za zločine nad nacionalnim snagama.

Takvu sudbinu, međutim, nije imao jedan drugi visoki jugoslovenski političar Mitja Ribičič. On se 1995. našao pred Parlamentarnom komisijom Slovenije, koja je istraživala zločine počinjene posle završetka II svetskog rata. Tada je Ribičič, bivši načelnik tajne policije u Sloveniji, da bi oprao ruke i obraz, izjavio da "slovenačka Ozna nije znala, niti je imala nalog da ubija zarobljene... A da je vrh Jugoslovenske armije naredio likvidacije zarobljenika u Kočevju... mimo Titovog znanja!"

Drug Ciril, kako se ilegalno zvao, u Moskvi je završio Akademiju NKVD i postao školovani tajni policajac. On nije želeo da preuzme odgovornost za masakre u Kočevju i Pohorju u ime Slovenaca. Ribičiča je optuživao bivši partizan Albert Svetina Erno.

-... Na sednici CK SPS 1944. razgovaralo se o kraju rata i zaključeno je, na osnovu ruskog iskustva, da treba započeti obračun sa pripadnicima nacionalnih snaga, saradnicima okupatora i kvislinzima: "Likvidirajte, što pre i što više, dok traju borbe za oslobađanje zemlje!" Mitja Ribičič je sam pravio spiskove za streljanje - svedočio je Albert Svetina Erno.

U maju 2005. godine Državno tužilaštvo Slovenije podnelo je tužbu protiv Mitje Ribičiča koja ga tereti za zločine nad civilnim stanovništvom, odnosno za genocid. Optužnica je zasnovana na dokumentima koje je potpisao Ribičič, a odnosi se na likvidacije 234 osobe. Nekoliko meseci kasnije, uprkos dokazima i svedočenjima, sud je 2005. godine odbacio optužbe protiv Mitje Ribičiča zbog nedostatka dokaza.

(Nastaviće se)