Hiljade nestale bez traga

MNOGO je mesta na prostorima bivše Jugoslavije i Srbije na kojima su pobijeni navodni državni neprijatelji i nedužni ljudi. Nema grada u Srbiji koji nema svoje tajne grobnice. Zapisano je da je samo u jednoj raciji u prestonici streljano 105 beogradskih intelektualaca i privrednika.

Eva Holjevac iz Zemuna je bila svedok likvidacija Ozne i Knoja na Dunavskom keju oktobra 1944. godine.

- Punih 65 godina nisam pričala da sam bila svedok tajnih likvidacija u Zemunu kada su komunisti na mestu gde je danas restoran „Venecija“ iskopali duboke rovove i pobili ljude vezane žicom. Potom su ih prelili krečom i zatrpali. Tu su sahranjeni naši kumovi i prijatelji. Dunav je bio crven od krvi i bele pene. Otac mi je doviknuo „Ne gledaj Eva! Pazi da se ne oklizneš u te grobove“ - otkrila je lane svoju tajnu Eva Holjevac.

Te dramatične 1944. godine nestali su bez traga Grga Raos, zemunski kafedžija i advokat Đurić, Rudi Denka i Danilo Brkić, čiji se grobovi ne znaju.

Ovaj crveni teror je trajao sve do 25. decembra 1944. godine, kada je ukinut po naređenju Slobodana Penezića Krcuna. Ta naredba je glasila: „Nema ubijanja protivnika bez suđenja“! Mnogi Valjevčani se sećaju da je nova vlast vršila odmazdu i posle Krcunove zabrane u gradu i po selima nad nepodobnim stanovništvom do maja 1945. godine. Stratišta su bila na brdu Krušik, ispod kasarne 5. puka i u šibljacima.

Masakrom, u kome je stradalo više od hiljadu ljudi, rukovodila je Ozna, odnosno njen major Dragan Đurić, a sprovodio je Knoj. Svedok Slaven Radovanović u svom letopisu je zapisao imena i nekih egzekutora: braće Dudić, Stanka Paunovića, Obrada Jovanovića, Bore Vujića i Miće Jeremića. Njegova knjiga „Grgur Icanović“ je zbog svedočenja o ovom masakru Srba dugo bila zabranjena u Valjevu.

Suđenja su, po pravilu, u prvim mesecima bila tajna i fiktivna. Likvidacije su rađene po unapred pripremljenom i dobro osmišljenom planu. Direktive sa vrha bile su precizne. Tražila se najveća konspirativnost i beskompromisan obračun sa reakcijom i kolaborantima, kao i sa njihovim jatacima.

U jednom dokumentu, na primer, navodi se:

„Ukoliko u toku čišćenja naiđete na slučajeve da pojedine porodice održavaju veze sa četnicima u šumi, onoga na koga se sumnja da održava vezu - streljajte najkonspirativnije, a porodici zabraniti kretanje iz sela i obavestite je da je streljani upućen u logor“.

- Egzekucije su uglavnom izvršavane po unapred dobro pripremljenom planu. Po pravilu, posle kraćeg boravka u istražnom zatvoru, gde su često podvrgavani mučenjima i surovim torturama, zatvorenici su bez suđenja, vezani telefonskom žicom i obično samo u donjem vešu, odvođeni u grupama 15 do 30 i u toku noći do jutra streljani na lokacijama na obodima gradova, u krugu samih kasarni, obalama reka i drugim mestima - istražio je ovu metodologiju smrti dr Srđan Cvetković.

Na Kosmetu je, na primer, trajao obračun policije sa balistima, koji su iz zasede juna 1946. ubili Šefkija Bećirija, pomoćnika načelnika Udbe u Gnjilanu. Komandir poterne brigade bio je Luka Turanjanin. Kod sela Vlahinje ubijen je i njihov vođa Ahmet Seljanci, a zatim je likvidiran i Ukšin Kovačica. Ovu akciju je vodio kapetan Vojo Janković, zamenik načelnika Udbe za okrug Kosovska Mitrovica. Uništen je i štab Ibarske albanske divizije, na čelu sa Ahmetom Seljancijem i Jusufom Boljetincem. Pored njih likvidirana je grupa Ajet Grgur, Džon Seredži, Osman Bunjaku, Uk Sadik, Šazim Barjaktari, Ajet Kosovica i drugi. Od 365 balista, na terenu je ostalo 48.

Srđan Cvetković je istoričar mlađe generacije, istraživač u Institutu za savremenu istoriju. On je sekretar državne Komisije za tajne grobnice u Srbiji, koja je formirana 2009. godine. Posle napornih istraživanja komisija je formirala Dokumentacioni centar žrtava koji sadrži prve precizne podatke o masovnim likvidacijama u Srbiji.

- Od registrovanih blizu 200 lokacija, do kraja 2010. godine bliže su ispitane i snimljene lokacije u Smederevskom, Timočkom, Pirotskom i Jablaničkom okrugu, i delom u Šumadijskom okrugu, i Beogradu. Ukupno su snimljene i detaljnije istražene 23 lokacije i saslušane desetine svedoka. Komisija je ispitivala još 33 lokacije na kojima u toku ove godine predstoji sondiranje terena. U njima leži najmanje 40.000 do 50.000 streljanih ljudi, čemu treba dodati još najverovatnije 20.000 stradalih na druge načine, kroz logore i druge vidove torture. Moje procene se kreću do 70.000 pobijenih, a do sada smo popisali oko 25.000 ljudi koje su komunističke vlasti likvidirale kao „državne neprijatelje“ - kaže dr Cvetković.

Komisija nema nijedan papir o aktivnostima Udbe u Beogradu, jer je Udba uništavala tragove o streljanim licima, a u slučaju streljanja Draže Mihailovića građa je i prepravljana. Dr Obren Đorđević, bivši načelnik SDB Srbije, imao je precizne podatke i liste sa imenima izvršilaca i streljanih lica. Napisao je studiju o žrtvama građanskog rata u Srbiji od 1941. do 1945. godine, ali ta knjiga nikada nije štampana.

- Naizvesno je, međutim, da li će državna komisija da otkrije potpunu istinu, jer Vlada Srbije nije previše za to zainteresovana. Slovenija je za rad svoje komisije o tajnim grobovima, na primer, izdvojila prošle godine 500.000 evra, a naša komisija je dobila svega 3.500 evra - priznaje dr Srđan Cvetković.

(Nastaviće se)