Prao novac - platio glavom

NAŠA javnost nije mnogo znala o ubistvima koja je u Beogradu organizovala Služba državne bezbednosti Jugoslavije, sve dok 1983. godine nije izbio skandal sa ubistvom Stjepana Đurekovića, direktora marketinga "Ine" iz Zagreba, koji je emigrirao u Nemačku.

"U petak, 29. jula 1983. godine, 57-godišnji Stjepan Đureković, urednik izdavačke kuće "Das kroatise bus", pronađen je ubijen u podrumu štamparije u Volfrathauzenu. Zločin je otkriven u 13.35. Prema prvim podacima istrage, leš je ležao u podrumu više sati. Đureković je usmrćen sa šest hitaca iz dva različita oružja i verovatno jednim udarcem sekire po temenu. Prema izjavama iz minhenskog tužilaštva, odbegli jugoslovenski direktor izrešetan je mecima kalibra 22 i 7,65 milimetara. Voditelj HRB Mladen Švarc je tim povodom izjavio da zločin pokazuje jasan rukopis jugoslovenske tajne službe", javila je tada nemačka agencija Dojče pres.

Đureković je 22. aprila 1982. pobegao u Nemačku i pod lažnim imenom Josip Miranović otišao u ustašku emigraciju, Ivanu Jeliću, lideru "Hrvatskog narodnog odbora". Razlog za beg je bilo otkriće da je Đureković u mladosti pripadao fašističkom pokretu i da je kao agent BND Nemcima otkrio vojnu tajnu o skladištima goriva za tenkove i avione u Jugoslaviji.

Centralni komitet KPH je njegovo emigriranje tumačio kao bekstvo od krivičnog progona zbog privrednog kriminala. U Odboru za unutrašnju politiku Skupštine SFRJ, zvanično je od SR Nemačke zatražena ekstradicija odbeglog Stjepana Đurekovića. Time je ovaj skandal poprimio međunarodne razmere. Nemačka tajna služba BND je imala saznanja da SDB Jugoslavije priprema obračun sa Đurekovićem. I dala mu je zaštitu. Često mu je menjala mesto stanovanja i proveravala sve njegove kontakte. To mu, međutim, nije spaslo život.

- Ubistvo Stjepana Đurekovića organizovao je lično Stane Dolanc. Razlozi za ubistvo Đurekovića su bili pripadnost ustaškoj organizaciji, odavanje vojne tajne i pošto je "Ina" dugo bila ispostava Udbe u svetu, opasnost da Nemcima otkrije čitavu mrežu naše tajne policije. Pominjala se i Đurekovićeva namera da se vrati u Jugoslaviju i na suđenju svedoči o kriminalnim radnjama vrha KPJ - posvedočio je inspektor SDB Branko Traživuk iz Hrvatske.

Zadatak da se ubije Đureković dobila je SDB Hrvatske, ali je načelnik Josip Perković protestovao, jer su za likvidatore odabrani ljudi iz podzemlja. U pomoć je pritekla crnogorska tajna služba sa njenim ljudima. Traživuk je u tom kontekstu pomenuo imena Ratka Đokića, Dragana Joksovića, Đorđa Božovića i Ranka Rubežića.

U to vreme Stjepan Đureković je već bio politički nepodoban u Hrvatskoj. Josip Vrhovec, lider hrvatskih komunista, planirao je da ga smeni zbog otkrića ogromnih malverzacija s naftom. Posle opsežne istrage najavljena je optužnica protiv Đurekovića i 18 njegovih saradnika zbog pronevere 89 miliona američkih dolara. Kada je utvrđeno da je cela afera povezana i sa pranjem novca i špijunažom, i da se lanac saradnika proteže sve do državnog vrha, odnosno Josipa Vrhovca, tada člana Predsedništva SFRJ, celi slučaj je poprimio političku dimenziju.

- U policijskom dosijeu našla su se imena Vanje Špiljka, Vojka Santrača i Stjepana Đurekovića. Na jednoj sednici Dolanc je rekao da zbog tog kriminala u "Ini" određene ljude treba staviti u pritvor. Ubistvo Đurekovića je dogovoreno na neformalnom nivou moći u Hrvatskoj i Jugoslaviji - posvedočio je Pavle Gaži, koji je prvi sumnjao da Mika Špiljak, savezni funkcioner, želi da zaštiti svog sina Vanju od "izdaje" Stjepana Đurekovića.

Služba državne bezbednosti Jugoslavije je podrobno pripremala atentat na Đurekovića u gradiću Volfarthauzen, 26 kilometara od Minhena. Tajna operacija je imala šifrovan naziv "Dunav". Koštala je SDB 150.000 maraka, ali je likvidatorima služba isplatila samo po 5.000 maraka.

Zadatak da napravi tim za likvidaciju dobio je Đorđe Božović. Drugi tim vodio je Josip Perković, koji je imao zadatak da prikupi obaveštajne podatke o Đurekovićevom kretanju. Ubistvo je izvedeno u garaži, gde je bila njegova štamparija, faktički ispred nosa nemačkoj tajnoj policiji, koja ga je štitila. Božovićev tajni saradnik bio je Krunoslav Prates, vlasnik garaže, urednik ustaških novina i doušnik Službe državne bezbednosti.

Tog petka, 29. jula 1983. godine, Đureković je kasnio. Kad se pojavio, kolima je ušao u garažu i zatvorio vrata. Tamo su ga očekivali likvidatori SDB. Kada ih je ugledao, Đureković je počeo da zapomaže, nudeći ogromnu svotu novca. Ispalili su u njega, prema nalazima Nemačke obaveštajne službe, šest metaka iz različitih oružja. Na kraju, dobio je i udarac sekirom po glavi.

Dva čoveka su odmah izašla, a treći ih je čekao napolju u kolima. Na scenu je stupio stručnjak SDB sa posebnom namenom da ukloni i najmanji trag ubica. Posao je sjajno obavio i nemačka policija je mogla samo da nagađa. Đorđa Božovića Gišku su uhapsili 1985. u Minhenu, ali nisu uspeli da mu dokažu učešće u likvidaciji Đurekovića.

Deset godina kasnije Viši zemaljski sud u Minhenu je zaključio da je Stjepan Đureković ubijen po nalogu Mike Špiljka, bivšeg predsednika Predsedništva SFRJ, jer se strahovalo da bi Đureković mogao otkriti finansijske zloupotrebe u "Ini", u koje je, kako se navodi, bio umešan i njegov sin Vanja Špiljak, koji je pred sudom u Minhenu porekao povezanost s Đurekovićevim ubistvom.

(Nastaviće se)