Osveta tatine mezimice

OČEVI često postaju žrtve agresije svojih kćeri. Jovica Stojanović u svojoj knjizi "Strah od žena" citira dramatičnu priču jednog oca:

"Moja sedamnaestogodišnja ćerka, koja je prelepa, ali prilično loš đak, upala je u loše društvo. Neki muškarci su je stalno proganjali, čestim cimanjem mobilnog, ali i stabilnog telefona. Kćer mi je predstavljala da je ona potpuno nevina, ali su se na nju ostrvili neki matorci koji vole piletinu. Računao sam da moram da se umešam i zaštitim svoje dete, kako bi uradio svaki otac.

Preko telefonskog identifikatora sam našao adresu s koje dolaze pretnje mojoj kćeri. Kad sam otišao tamo, zamalo nisam pao u nesvest od onoga što sam video. Bila je to raskošna kuća u ekskluzivnom delu Beograda, sa svim elektronskim obezbeđenjem i gardom telohranitelja, čuvara te kuće. Naravno, to je kuća gde ulaze samo odabrani muškarci. Već mi je bilo jasno da tu ima nečega sumnjivog. Konsultovao sam se sa jednim prijateljem koji radi u odgovarajućoj službi i već sutradan sam saznao porazne rezultate. Ispostavilo se da je reč o ekskluzivnoj javnoj kući za gospodu dubokog džepa.

Moja mezimica je, s obzirom na mladost i lepotu, bila duboko zakoračila u prostituciju i bila "meso posebnog ranga", kako mi je moj prijatelj grubo otvoreno rekao. Ta istina me je jako zabolela, a još više sam bio razočaran činjenicom da moja kćer konzumira i drogu. Sav problem je nastao kada ona nije htela da udovolji željama neke gospode u godinama, a oni su joj već kupili neke skupe poklone. Sve mi je bilo neverovatno i sa prijateljem koji mi je ispričao, za mene neverovatnu i bolnu priču, gotovo sam se napio u kafani.

Vratio sam se kući i sve ispričao ženi. Ona je branila našu lepoticu, verovala u njenu nevinost, a napadala mog prijatelja da on ili laže ili je naše dete zamenio nekom drugom devojkom. Kamo sreće da je tako bilo. Soba moje kćeri je za mene bila svetinja, ali nisam shvatao da ona zaključava svoj intimni kutak. Pošto naša mezimica nije bila kod kuće već u školi, obio sam bravu na vratima njene sobe. Povodom ove porodične samoprovale, moja žena je uz plač protestovala i govorila mi kako sam ja primitivan, netaktičan i patrijarhalno zaostao otac.

Obio sam i veliki ormar svoje kćeri, jer je i on bio zamandaljen bravom, za koju ja nisam ni znao da postoji. Tu je imalo šta da se vidi. Desetine vrlo skupih parfema naprosto su me oborile s nogu, a na ofingerima je stajao uredno složen seksi veš, kakav nisam video ni u porno-

- filmovima. Moja žena je izbezumljeno gledala u svu tu erotsku opremu i dobro je znala da je ja nisam kupio, a nije ni ona mogla, jer naša primanja ne mogu da priušte ni delić toga... U ormaru sam našao i telefonski imenik sa brojevima meni potpuno nepoznatim, ali i kovertu sa povećom sumom evra, povećom bar za moju i ženinu platu. To nikako nije mogao biti džeparac koji smo davali našem detetu, jer takav džeparac može da ima samo kćer bogatih roditelja, tajkuna i kriminalaca, ali ne i intelektualaca.

Svaka priča je bila izlišna. Ne slažem se sa primenom batina kao vaspitnog sredstva, ali sredstva u koverti su me grdno ozlojedila. Kad se vratila, bogzna odakle, opalio sam dragoj devojčici dva šamara, koje je ona stoički podnela. Dokazi su bili neoborivi i, pošto sam ženi poverio precizniju istragu u ovom našem porodičnom, malo je reći ekscesu, sve je izašlo na videlo.

Moja kćer je bila prostitutka od formata i čak je zakoračila u narkomaniju. Hvala bogu, jedino se pokazalo da je negativna na ejds testu. Lečenje smo odmah preduzeli, a žena i ja smo podigli kredit kako bismo vratili novac koji je ona zadužila na ime, kako makroi kažu, "participacije za seksualne usluge". Da sam onog dana umro ne bih saznao da postoje i takve participacije. E, tada sam ja ukinuo, kao svaka muška šovinistička svinja, sve participacije u slobodi svoje kćerke. Odvozio sam je do škole, žena ju je vraćala, izlasci su bili ograničeni na neko klasično vreme do deset uveče... Postao sam strog tata koji mora da ima kontrolu nad životom svoje kćeri. To ti je moja priča, a znam sličnih barem još desetak koje su mi ispričali drugi očevi, moje kolege..."

Naprosto je tragična činjenica da navedeni primer nije usamljen, naprotiv, vrlo je rasprostranjen, ističe Stojanović i objašnjava:

- U ovom primeru otac je žrtva agresivnog lažnog alarmiranja kćeri da je ona tamo nečija žrtva, a zapravo je prostitutka koja iz kandži makroa hoće da se izvuče podmetanjem oca. Savremeni očevi koji bezrezervno veruju sve i svašta svojoj ženskoj deci, morali bi da se konsultuju sa psihijatrom, pošto iskustvo pokazuje da takvi roditelji pate od "viška ljubavi" koja često može da ima dramatično ishodište.

Ako je nekada patrijarhalni otac bio glava porodice i autoritet, današnji otac se, po mišljenju ovog antropologa i seksologa, brzo i plašljivo povlači pred ženskom agresijom. On današnjeg oca vidi kao mašinu za zarađivanje novca i investitora želja svoje žene i dece.

(Nastaviće se)