Tašta vrhovna boginja

POPUT svekrva, tako i tašte mogu da unesu u brak dvoje mladih mnogo negativne energije, čak i da budu agresivne.

Jovica Stojanović, autor knjige „Strah od žena“, pomalo duhovito ali i sa dozom sarkazma navodi da svaki muškarac treba supruginu majku da prihvata ozbiljno, baš kao i infarkt ili neko drugo teško oboljenje. U suprotnom, suočiće se sa strašnim izlivima agresije vrhovnika s Olimpa, hirovitog Zevsa.

„Naravno, ovde nije reč o tome da se uticaj i moć tašte preceni, već da se realno opišu moguće posledice taštine agresije na život muškarca koji je njen zet - poručuje autor. - Muškarac mora posebno da računa na njenu taštinu i oholost, posebno ako je tašta glavna u kući i drži podvlašćene i svog muža i svoju kćer“.

U narodu se ne kaže uzalud „Gledaj majku, biraj kćerku“, a poznata je i izreka „Ko nema zeta, nema ni magarca“. Muškarac koji previđa ovo, rizikuje da postane „obespravljeni kmet“ ne samo tašte, već preko nje i - svoje supruge. On dalje tumači:

Tašta nije uvek agresivna prema zetu zbog njega samog - on je samo izgovor i trpni objekt, žrtveni jarac za sva njena lična nezadovoljstva, pre svega sopstvenim mužem o kojem nema visoko mišljenje. Još ako je zet sličan njemu, sukobi su neminovni.

Ima i primera gde se majke identifikuju sa kćerkama i zaboravljaju da se za izvesnog muškarca neće udavati one, već njihove kćeri. U savetodavnim istupima, scenario sugestivne drame počinje rečima: „Nemoj da pogrešiš i ti kao što sam ja sa tvojim ocem“.

Sledi objašnjenje da to kod mlađe devojke izaziva strah, konfuziju i mučne nedoumice. Opasne su i situacije kad se tašta stavlja u ulogu vrhovnog boga.

U građanskim porodicama je bio slučaj, a i danas ima takvih primera, da kćer predstavi svog izabranika roditeljima. Kada ga dovede u kuću on se oseća kao na testu ili ispitu u kome se proverava da li je zaslužio da bude zet. Naravno, tašta je ciljna osoba, jer njoj mora da se dopadne. Ko zadovolji kriterijume buduće tašte, može računati na uspeh u braku. U suprotnom, ili će biti odbijen ili će, ako kćer ne posluša majku, biti suočen sa hodom po iglama. Tašte su pravi virtuozi da zetovima zabadaju igle do bola.

Navodeći da su majke uvek bile zainteresovane da se njihove kćerke udaju za što bolje ekonomski situirane muškarce, autor je ispričao i jednu istinitu priču iz svakodnevnog života.

Naime, jedna žena je svoju mladu kćerku nagovarala da se uda za bogatog, mnogo starijeg muškarca. Kad joj je kćerka rekla da on nije za nju i da je uz sve to i kriminalac, majka joj je odsečno odgovorila: „Pa šta te briga što je on kriminalac. Uzgred, čula sam da je bolešljiv i da ima ozbiljne probleme sa srcem, tako da možeš računati da će brzo umreti. Bićeš mlada udovica, ali puna kao brod. Posle traži koji će ti biti srcu drag. Svet je i tako pun muškaraca, ali nisu svi bogati kao ovaj“.

- Ovaj dramatičan primer nije samo slika posrnulog sveta morala, već i lika pojedinih budućih tašti koje iza svog pragmatizma i ekonomskih interesa, zaklanjaju sreću svoje kćeri, pa i njenog izabranika - komentariše Stojanović.

Putujući po Srbiji, autor je saznao da ima zetova koji nisu odoleli tašti (njenoj seksualnoj agresiji) i da su time postali žrtve njenih najrazličitijih uslovljavanja. I ova ponašanja se potkrepljuju primerima iz pojedinih delova istočne Srbije gde je poznato da devojke i pre punoletstva ulaze u brak, a njihove majke su još u punoj životnoj snazi. Tako je jedna tašta zavela zeta samo da bi svojoj kćerki dokazala da je on „moralno đubre“ i da treba da se razvede od njega. Još gore, u tome je i uspela.

Seksualni odnosi između tašte i zeta danas su češći nego ranije. U realnom životu odnos tašte prema zetu oscilira između otvorene simpatije do više nego izražene agresivne antipatije. Jedan od razloga taštine netrpeljivosti prema zetu je i njena potreba da kontroliše brak svoje kćeri, da se meša i u onim segmentima bračnog života gde za trećeg nikako ne bi smelo biti mesta. Takvo ponašanje se sreće kod žena koje već dominiraju u svojim brakovima, pa smatraju da treba da zabadaju nos i u brakove svojih kćeri. One očekuju da se i one ponašaju dominantno prema svojim supruzima. Tako se stvara moćan lanac tiranije nad muškarcima.

RODILA KĆERKI DETE

U svojoj knjizi „Strah od žena“ autor je ispričao priču o tašti koja je rodila dete sa zetom, jer joj je kćer bila neplodna. Sve je bilo stvar dogovora u trouglu tašta-kćer-zet. Prijateljima je servirana priča da je kćer trudna. Do pola trudnoće su sve besprekorno simulirali, a zatim su se preselili u drugi grad, gde je tašta u kući, uz dobro plaćenog ginekologa, rodila, a dete je prikazano kao kćerkino!

(Nastaviće se)