Ubiti učitelje i popove

MASOVNI pokolji Srba u NDH bili su unapred planirani i organizovani. Inicijativu za ta monstruozna ubistva dali su Pavelić i njegovi saradnici, a odobrili je i svesrdno joj pomagali nemački i italijanski okupatori. Cilj je bio potpuno uništenje, istrebljenje pravoslavnog življa i stvaranje „čiste hrvatske nacije“.

Plan za istrebljenje Srba razrađivan je na ustaškim sastancima, na koje su redovno dolazili i katolički sveštenici. Tako je, na primer, sredinom maja 1941. u Glini, u zgradi bolnice, održan zbor ustaša iz gotovo svih župa NDH, mada su većinu činile ustaše iz Bosne i Hercegovine i bliže okoline Gline. Na sastanku je zaključeno da se pređe na plansko likvidiranje Srba, Židova i „nepoćudnih elemenata“ u NDH. Savetovanju je prisustvovao i ustaški ministar pravosuđa dr Mirko Puk (rodom iz Gline), koji je, takođe, zagovarao progon Srba.

Tako je i Edo Lončarić, kotarski predstojnik iz Slunja, rekao pravoslavnom svešteniku Niku Komadini, parohu iz Rakovice u slunjskom srezu, sa kojim je bio dobar prijatelj, da se „u Hrvatskoj radi na potpunom uništenju pravoslavlja, i da je on početkom maja 1941. primio naređenje da se streljaju svi srpski sveštenici i učitelji na području njegovog sreza“. I Ilija Perić, beležnik iz Vukmanića, u srezu Vojnić, u odsustvu ustaškog poverenika za opštinu, primio je okružnicu ustaškog Ministarstva unutrašnjih dela, u kojoj se, između ostalog, „naređuje ustaškim poverenicima i vlastima da Srbi koji žive na teritoriji Hrvatske, svi do jednog, moraju biti poubijani“.

Na tajnim sastancima, uz pomoć poverljivih okružnica, ustaške vlasti su naređivale i pripremale pokolje Srba. Istina, činile su to i javno, na zborovima i konferencijama, preko štampe i radija. Tako je dr Milovan Zanić, predsednik Ustaškog zakonodavnog povereništva, na velikoj javnoj ustaškoj skupštini u Novoj Gradiški, održanoj 1. juna 1941, rekao pred celim skupom: „Ovo ima biti zemlja Hrvata i nikoga drugog i nema te metode koju mi nećemo kao ustaše upotrijebiti da načinimo ovu zemlju zbilja hrvatskom i da je očistimo od Srba, koji su nas stotine godina ugrožavali i koji bi nas ugrozili prvom zgodom. Mi to ne tajimo, to je politika ove države i to kad izvršimo, izvršit ćemo samo ono što piše u ustaškim načelima...“

Mnogi sačuvani dokumenti svedoče o zlodelima ustaša. Početkom maja 1941. izdato je naređenje da se streljaju svi srpski popovi i učitelji, posle pokolja u selu Gudovcu kod Bjelovara (29. aprila 1941). Sledeći masovni pokolj srpskog stanovništva u NDH izvršen je 6. maja u Blagaju, selu na Kordunu, gde je ubijeno više od 500 ljudi, 11/12. maja u Glini, poklano je oko 300 Srba, u Trebinju je 1. juna na javnim mestima streljano 10 Srba.

Od maja do 22. juna u Mostaru je ubijeno 160 sveštenika, zanatlija, javnih i kulturnih radnika, činovnika i najviše radnika srpske nacionalnosti. Svi su bačeni u Neretvu ili u jamu kod Čitluka. Posle toga ustaše su pohvatale još oko 500 Srba iz Mostara i okolnih mesta, zatvorile ih u okružni zatvor i do kraja juna ubile 300 uhapšenih. U Gacku, Fazlagića Kuli i Borču do 1. juna bile su formirane ustaške jedinice koje su od početka angažovane na „čišćenju“ graničnog pojasa prema Crnoj Gori. Noću, između 1. i 2. juna, u gatačkom srezu su izvršili pretres sela Stepen, Pržine, Cernica i Zagraci, navodno, „radi pronalaženja skrivenog i nepredanog oružja i vojničke opreme“. Tom prilikom je ubijeno 12 ljudi iz sela Zagraci.

Jedan od najstrašnijih ustaških zločina u istočnoj Hercegovini izvršen je u selu Koritama kod Gacka. Noću, između 1. i 2. juna, blokirali su selo i pohapsili gotovo sve ljude da bi ih između 4. i 5. juna pobili maljevima ili žive pobacali u jamu zvanu Golubnjača. U tom zločinu likvidirano je 140 ljudi iz ovog sela i 23 iz sela Zagraca i bliže okoline. U jamu, duboku preko 30 metara, ustaše su na leševe bacale kamenje i ručne bombe. I u takvom paklu nekoliko ljudi je, ipak, izbeglo smrt. Oni će kasnije svedočiti o mračnom zločinu ljudi pomućenog uma, verski i nacionalno zaslepljenih.

Četvrtog juna u poslepodnevnim satima počele su poslednje pripreme za zločin. Krešo (Herman Tonogal) je naredio da se svi zatvorenici povežu. Za to su dopremljeni posebni kolutovi žice. Iz Avtovca je dovezen kamion, vlasništvo trgovca Muma Hasanbegovića. Nekoliko kilometara od Korita prema Kobljoj glavi, pored ceste, ranije je pronađena jama. Specijalni gvozdeni malj, kojim su žrtve ubijane, ustaše su donele još kada su došle u Gacko.

Za neposredne izvršioce zločina ustaški poverenik je odabrao dvadesetak pretežno mlađih ustaša. Počelo je odmah, s večeri. Iz doma su izvodili po petnaestak ljudi, tukući ih i kundačeći, trpali su ih na kamion i pod jakim obezbeđenjem odvozili do jame. Tamo ih je čekao ustaški poverenik Krešo sa desetak neposrednih izvršioca. Zlikovci su ih privodili nad jamu, udarali maljem, a zatim otiskivali u dubinu. Čuo se i pokoji pucanj. Posle svake grupe u jamu su bačene jedne do dve bombe. Do jutra je u jamu bačen i poslednji zatvorenik iz Sokolskog doma u Koritama.

Od tog jutra Golubija jama će se zvati Korićka, nadaleko poznata po zločinu, koji se te noći odigrao.

(Nastaviće se)