Jedini Bog svoje majke

REFORMATOR, ratnik, državnik, svetac... Malo koja istorijska ličnost u sebi je sabrala toliko osobina i titula.

Po značaju za istoriju civilizacije Konstantin staje u red najvećih vladara i zakonodavaca. Kao vojskovođa - bio je nepobediv, poput Julija Cezara i Aleksandra Velikog. Neki ga prikazuju kao političara i veštog manipulatora, drugi u njemu vide iskrenog, verujućeg čoveka koji je pratio Božje proviđenje. Neki ga smatraju dobrotvorom i oslobodiocem, drugi ga opisuju kao tiranina i krvnika.

Prava istina je, naravno, negde na sredini.

Flavije Valerije Konstantin bio je sve to i ništa od toga.

Baš kao i u slučaju drugih velikih vladara u istoriji, njegova biografija prepuna je kontraverzi i dvosmislica, događaja i akata koji se mogu tumačiti na različite načine i koji, zavisno od epohe i onog koji ih tumači, uvek imaju drugačije značenje.

Ono što jeste nesumnjivo kada je Konstantin u pitanju jeste da sa punim pravom zaslužuje epitet „veliki“.

Konstantinova godina rođenja nije tačno utvrđena. Ne zna se tačno da li je rođen 271. ili 274. godine, neki istoričari i biografi tvrde čak da je rođen 280. godine. Ono što je sigurno jeste da je Konstantin došao na svet u Nišu (tadašnjem Naisusu) 27. februara kao sin visokog rimskog oficira Konstancija Hlora i (što je veoma čudno, imajući u vidu tadašnje rimske običaje) proste žene, kćeri skromnog gostioničara, Jelene, koja će kasnije postati hrišćanska svetica.

U Naisusu je proveo detinjstvo i ranu mladost, pored brižne majke i uglavnom stalno odsutnog oca, kome su bile preče njegove oficirske dužnosti. U to vreme, Naisus je bio malo mesto, procene kažu da nije imao više od 20.000 stanovnika, ali je zato to bio bogat grad, raskrsnica puteva, trgovački i zanatski centar, a bio je i značajno vojno sedište.

Za Konstantina se odmah znalo da je plemenitog porekla, s obzirom na to da je njegov otac bio nećak Klaudija II Gotskog, što se majke tiče, tu stvari stoje drugačije. Istoričari je prikazuju kao ženu niskog porekla, skromnu i ubogu devojku koja je radila kao konobarica u očevoj krčmi gde su se ona i Konstancije i upoznali.

Pre toga, prema nekim izvorima, Jelenina porodica bila je nastanjena u Bitiniji, gde je pripadala klasi bogatijeg građanstva u gradu Drepaneji na obali Crnog mora. Tamo se Jelena i rodila, negde oko 251. godine, ali je zajedno sa ocem i majkom morala da pobegne pred najezdom Gota u Dakiju, gde su na obali Dunava njeni roditelji otvorili krčmu. Sudbonosni susret se upravo tu desio i Konstancije i Jelena su se ubrzo venčali. Iste godine je Konstanciju ukazana velika čast - imenovan je za guvernera Dakije. Konstantin je rođen već u prvoj godini njihovog braka.

Konstancije, prozvan „Hlor“ zbog svoje bele puti, bio je profesionalni vojnik sa zavidnom karijerom. Bio je pripadnik telesne garde cara Aurelijana a kasnije i visoki oficir u službi avgusta Maksimijana. Ovo će se pokazati kobnim po njegov i Jelenin brak. Naime, u proleće 293. godine Maksimijan imenuje Konstancija cezarom Zapada, samim tim, Hlor je morao da pristupi carskoj porodici, a prema rimskim običajima toga vremena, to se činilo brakom. Konstancije napušta Jelenu i ženi se Teodorom, Maksimijanovom kćerkom.

To je sigurno bio veliki udarac ne samo za Jelenu već i za mladog Konstantina. Sasvim je sigurno da je ovo mnogo uticalo na njega i da je bio strašno povređen ovim očevim potezom. Iako je sve bilo u skladu sa običajima i politikom toga vremena, raspad braka njegovih roditelja je bila stvar koju je, očigledno, veoma teško podneo. Kao rezultat toga verovatno se izrodila Konstantinova specifična veza sa majkom, koju je bezgranično voleo i obožavao i koja je u potonjim godinama bila njegov savetnik i suvladar. Jelena je verovatno već u to vreme bila hrišćanka pa je to zasigurno imalo uticaja na Konstantina, koji će se kasnije odreći očevih bogova starog Rima i prigrliti jedinog boga svoja majke.

Ali to nije bilo sve.

Konstantin, sada već u zrelim godinama, morao je da bude poslat na dvor Galerija i Dioklecijana. Konstancije je očigledno smatrao da je njegov sin završio sa obrazovanjem koje sleduje jednom sinu cezara i da sada treba da usledi njegovo kaljenje u legiji. Tako je otpočela duga i uspešna Konstantinova vojnička karijera. U Galerijevoj vojsci on je dobio mesto zapovednika konjice i to nije bila laka i bezazlena dužnost. Ipak, još u to vreme, kao mlad i ne baš iskusan vojnik, Konstantin se isticao svojom građom, telesnom snagom i visinom od skoro dva metra. Verovatno je u to vreme od svojih saboraca i dobio nadimak „Trašala“ što u prevodu znači - bivolji vrat.

Naravno, ono što se prećutkivalo, a istovremeno se i podrazumevalo jeste da je Konstantin bio zalog lojalnosti njegovog oca dvojici suvladara. Iako je Konstantin živeo na carskom dvoru i bio od pomoći Galeriju i Dioklecijanu, njegov položaj je bio veoma osetljiv. Konstantin je toga bio potpuno svestan, tako da i pored svih privilegija koje je imao kao Cezarov sin i oficir, njemu je bilo jasno jedno - bio je talac i Galerijev zatočenik.

(Nastaviće se)