U senci Jovana Pavla

NA funkciji prefekta Kongregacije za doktrinu vere, kao kardinal Jozef Racinger, dostigao je vrhunac svoje profesionalne moći, ali ne i slave - po prirodi svog "resora", bio je često izložen najoštrijim kritikama kao "veliki inkvizitor".

Racingeru se pripisivao veliki uticaj na papu Jovana Pavla II, a pre svega smatran je odgovornim za njegove "tvrde" stavove i odstupanja od nekih "revolucionarnih" opredeljenja Drugog vatikanskog koncila. Mada su, sa druge strane, hvaljeni kao "komplementarni" predvodnici velike katoličke imperije, kada je Racinger (po izboru svog prethodnika) postao papa Benedikt XVI - odjednom se našao u "senci" veličine koja je Jovanu Pavlu II za života inače često osporavana.

Uz to što je rukovodio moćnom i konzervativnom institucijom - Kongregacijom za doktrinu vere - Racinger je smatran briljantnim teologom, i obe ove stavke će biti zabeležene krupnim slovima u njegovoj "zaostavštini". Kako je izjavio odmah po prijemu neočekivane vesti iz Vatikana generalni vikar beogradske nadbiskupije fra Leopold Romes, "papa će biti upamćen kao veliki teolog, koji je imao nauku u malom prstu".

I predsednik Hrvatske biskupske konferencije Želimir Puljić ističe: "Papa je svojim životom pokazao što znači za veru trpeti, za veru se boriti i jasnim načelima izlagati ono što Katolička crkva naučava". Priznanje da će ostati upamćen kao veliki teolog, što sigurno ima dalekosežniji značaj za Katoličku crkvu, u vreme njegovog pontifikata nije donelo konkretni doprinos stanju Crkve.

A kao praktičar?

Mora se priznati da je Benedikt XVI došao na čelo Rimokatoličke crkve u vreme kad je ona, naročito na evropskom tlu, uveliko bila na silaznoj putanji. Bez obzira na doktorat iz teologije, Benedikt XVI imao je poteškoća prilikom rešavanja mnogih pitanja koja su mučila Crkvu. Pod njegovim rukovodstvom RKC se još više urušila iznutra, a on nije pokazao snagu u raščišćavanju moralnih (seksualno zlostavljanje), finansijskih (američki Stejt department stavio je Vatikan na listu zemalja u kojima se pere novac i koje "izazivaju zabrinutost") i bezbednosnih (krađa njegovih poverljivih dokumenata) afera.

Verovatno i stoga što Benedikt XVI, prema izjavama upućenih, ima temperament samotnjaka i nema dar za vođu jedne institucije koja ima milijardu i sto miliona sledbenika, pa makar to bili i vernici. Zamera mu se da je, zbog svojih tvrdokornih stavova, učinio malo toga na usporavanju širenja procepa između današnjih vernika i Vatikana.

Neočekivano i neuobičajeno za dosadašnju praksu uzdržanosti u reagovanjima Srpske pravoslavne crkve, na njenom zvaničnom portalu je povodom odricanja od papstva Benedikta XVI njegov pontifikat ocenjen kao "doba duboke krize i kontroverzi u Rimokatoličkoj crkvi". "Da li je on ekstremno konzervativni papa kurijalnog profila - kako ga optužuju mnogi u njegovoj Crkvi, naročito u njegovoj otadžbini, ili čovek koji je pokušao da očuva crkvenost pred udarima sekularizacije - kako tvrde drugi, pokazaće vremenska distanca i sud istorije" - konstatuje se na sajtu SPC, ali i zaključuje: "U svakom slučaju, teološku kompetentnost i duhovni integritet pape Benedikta XVI ne osporavaju mu ni najžešći kritičari".

Mnogi slobodoumniji katolici oštro su ga kritikovali tokom pontifikata, ukazujući da se od 1981. godine, otkad je bio na čelu Kongregacije, njegove zabrane i ne broje: protivio se pravu žena da postanu sveštenice, čvrsto zastupao celibat, bio protivnik korišćenja kontracepcije, osuđivao homoseksualizam... Na sve te optužbe papa je dobrim delom odgovorio u pomenutoj knjizi "Svetlo sveta".

Ne odričući svu krivicu Rimokatoličke crkve za zlostavljanja u njenim redovima, papa uvek ističe koliko je važno da se istovremeno ne izgubi iz vida i sve ono dobro što se događa. Da se više vidi kolikim se ljudima pomaže u patnji, koliko se brine za mnoge bolesnike i decu, kolika se pomoć pruža. "Mislim da se zlo ne sme umanjivati, i koliko god trpeli moramo da priznamo, ali i da budemo zahvalni i da jasno predočimo koliko svetla obasjava Katoličku crkvu."

"Mislim da je najefikasnija, najprisutnija stvarnost u borbi protiv side upravo Katolička crkva, sa svojim pokretima i raznim strukturama. Mislim na zajednicu Sv. Eđidija, koja u borbi protiv side čini mnogo - i vidljivo i nevidljivo. Rekao bih da problem side ne može da se reši samo novcem koji je, doduše, i neophodan. Ali, ako tu ne učestvuje i duša, ako ne pomognu i Afrikanci (preuzimajući sopstvenu odgovornost), ne može se prevazići podelom kondoma. Naprotiv, oni povećavaju problem.

„Rešenje se može naći samo u dvostrukom nastojanju: prvo, u humanizovanju seksualnosti, to jest u duhovnoj obnovi i obnovi čoveka, koja sa sobom donosi novi način ponašanja u međusobnom ophođenju, i drugo, u pravom prijateljstvu i prema onima koji trpe, pre svega prema njima, sa raspoloživošću da im se pomogne i uz cenu žrtava i ličnog odricanja. To su faktori koji pomažu i donose vidljiv napredak".

(Nastaviće se)