Vatikan ispraća papu

Kad je reč o unutarcrkvenim odnosima, za vernike je u ovom trenutku možda najznačajnija izjava vatikanskog portparola Lombardija da se papa "ne boji raskola u Katoličkoj crkvi nakon svog odlaska". Nju je, međutim, demantovao sam papa, upozoravajući - dva dana nakon obelodanjivanja svoje odluke o povlačenju, na svojoj poslednjoj misi u vatikanskoj Bazilici Svetog Petra, u homiliji tokom obreda posipanja pepelom: "Lice Crkve skriveno je i unakaženo podelama u crkvenim redovima".

Dosad se niko u Vatikanu (ni drugde) nije osetio "prozvanim" za ovako oštru optužbu, a izostali su i komentari. I ovo je još jedan nagoveštaj da je velika buka koja se podigla oko papinog "dobrovoljnog povlačenja" možda, namerno ili ne, utišala mogući glas koji bi bio bliže istini između ovako oprečnih tvrdnji pape i njegovog portparola.

U tom svom testamentarnom obraćanju papa Benedikt XVI je uputio velike zahteve i vernicima (da "pokažu lice Crkve i kako je to lice ponekad izobličeno") i vođama Katoličke crkve - od kojih traži da ostave po strani lična suparništva i da misle jedino na jedinstvo vere. U reagovanjima na ove neočekivano teške reči uglavnom se ocenjuje kako one "zvuče kao prikriven prekor vodećim kardinalima koji se nadmeću za uticaj na konklavama za izbor novog pape". Sigurno je da se odnose i na već očigledne intrige oko izbora njegovog naslednika.

Ali, deo iz poruke vernicima - o tome kako je lice crkve "ponekad izobličeno" - svakako se odnosi prvenstveno na one koji su u crkvi odgovorni za takvo lice. To istovremeno sugeriše da se papina "zanemoćalost" ne odnosi samo na njegove fizičke snage i da je njegov autoritet doveden u pitanje. Od koga (kojih grupa) - možda će pokazati odluka o tome ko će voditi Katoličku crkvu nakon ovog Uskrsa, a naročito - kako će to činiti.

Čime je sve izazvana ta papina ogorčenost - možda se neće nikad saznati. Ali, već je izbila na videlo izvesna netrpeljivost prema njemu iz najbližeg okruženja. Nasuprot izjavama da će njegovo konačno boravište biti u bivšem ženskom samostanu u okviru vatikanskih zidina, koje je sam izabrao, oglasio se nadbiskup Rino Fizikela, kojeg je odlazeći papa Benedikt XVI postavio na visoku funkciju novoosnovanog papskog Saveta za promociju novog jevanđeljskog učenja, koji se bavi jačanjem vere u katoličkim državama ("izmislio" je, kažu za njega). Sasvim neskladno svojoj zvaničnoj nadležnosti, Fizikela je izneo stav (čiji?) da kohabitacija starog i novog pape nije moguća i da će dosadašnji šef države morati da potraži neko drugo mesto za stanovanje izvan zidina Vatikana.

"Katolički narod ne može da prihvati da gleda dvojicu papa" - preneo je Fizikeline reči italijanski dnevnik "Korijere dela sera". A, prema tvrdnji britanskih medija, još neki kardinali ne bi želeli da se stari papa na bilo koji način meša u rad novog šefa Svete stolice. (Orkestrirana kampanja - što bi rekli naši političari). Ta podozrivost je možda podstaknuta izjavom papinog brata Georga - koji je tvrdio da se stari papa neće mešati u rad novog - da će dosadašnji poglavar Katoličke crkve "biti na raspolaganju ukoliko nasledniku zatreba savet". Očigledno je da ono što je sam papa izjavio ne ostavlja sumnju u njegovu rešenost da se posveti veri u najužem smislu - molitvi i, svakako, onome po čemu je najviše cenjen - teološkim promišljanjima.

Po istom principu "papa je otišao, živeo papa", iz Vatikana stižu i kontradiktorne informacije o tome da li će nemački papa zadržati ime Benedikt XVI i titulu "Njegova svetost" ili će ponovo postati kardinal Jozef Racinger.

A kad se sva ta prašina slegne, postaviće se pitanje u kom pravcu će se u narednom periodu kretati politika Vatikana. To će sigurno zavisiti od narednog pape, ne samo od njegove ličnosti nego i od zemlje (regiona) iz koje potiče. Većina predviđanja idu u korist Latinske Amerike, šanse se daju Americi i Filipinima, drugi misle da je došlo vreme za crnog papu, treći očekuju da Evropa neće ispustiti iz svojih ruku konce u ovako velikom ulogu. Čak se i u Švajcarskoj nadaju da će sledeći papa možda biti Švajcarac, pošto još nikada nije bio na toj poziciji. Inače, u Švajcarskoj je zabeleženo da sve više ljudi idu u crkvu od kada je papa rekao da će se povući.

Na širem hrišćanskom planu, Ruska pravoslavna crkva je u zvaničnoj izjavi povodom najavljene ostavke pape Benedikta XVI navela da ne očekuje "radikalne promene u vatikanskoj politici ili odnosu prema pravoslavnim crkvama". Šta će, međutim, ostati od pozitivnog odgovora ovog pape na pitanje da li je moguć "susret Rim - Moskva" - ostaje pitanje (ne tako bliske) budućnosti.

IZDRŽALI PROGONE

PRIMAT se od početka razvijao kao primat mučeništva. Rim je u prva tri veka bio poprište i glavno mesto progona hrišćana. Izdržati progone i pružiti svedočanstvo za Hrista bio je posebni zadatak rimskog biskupskog sedišta - naglašava Benedikt XVI. - Veoma je značajno da su sve rane pape bili mučenici. Biti papa ne znači postojati kao slavni vladar, nego davati svedočanstvo za onoga koji je bio razapet i biti spreman i sam u tom vidu, u vezi sa njim, obavljati svoju službu.

(Nastaviće se)