Istok ostaje daleko!

PAPA Benedikt XVI nastavio je da sprovodi "istočnu politiku" Vatikana, ali bez žara svojstvenog njegovom prethodniku Jovanu Pavlu II. Ipak, ostaje činjenica da se dolaskom Benedikta XVI, kojeg, posebno s obzirom na višedecenijsko rukovođenje Kongregacijom za doktrinu vere, smatraju "više teologom a manje političarem", nije mnogo izmenilo u odnosu na stav Jovana Pavla II da je "jedina prava vera katolicizam".

Upravo je kardinal Racinger potpisnik i vodeći autor Deklaracije "Dominus Jesus", objavljene 2000. godine, u kojoj je Katolička crkva ponovila svoje gledište da je hrišćanstvo jedina vera od Boga, a Katolička crkva jedina koja tu veru čuva.

-"Podela hrišćana najviše nagrđuje lice Crkve Hristove verenice, koju čine ljudska bića, te joj je potrebno pročišćenje"- uzviknuo je papa na Molitvenoj osmini za jedinstvo hrišćana, kojom je ove godine proslavljena 50. godišnjica otvaranja Drugog vatikanskog koncila. Papa je nameravao da tim povodom "oživi jevanđelje" u zemljama s hrišćanskom tradicijom koje su sasvim sekularizovane.

Verovatno ponet duhom priprema za proslavu 1700. godišnjice Milanskog edikta, papa Benedikt XVI je uoči nove 2011. godine pozvao pravoslavce i katolike da nastave zalaganje za ujedinjenje. Slično je ponovio i kasnije, tokom posete Nemačkoj, u kojoj živi oko milion i šesto hiljada pravoslavaca. Pored ostalog, on se sastao i sa najvišim predstavnicima pravoslavnih crkava, rekavši da Katolička crkva sa pažnjom prati razvoj pravoslavlja na zapadu Evrope.

-"Rado ću ponoviti to što sam i na drugim mestima govorio, među hrišćanskim crkvama i zajednicama pravoslavlje nam je najbliže. Katolici i pravoslavni imaju istu drevnu crkvenu strukturu. Tako se možemo nadati da nije daleko dan kada ćemo zajedno slaviti evharistiju"- poručio je Benedikt XVI.

U međuvremenu je papa objasnio da predstoji značajan rad na razjašnjenju teoloških razlika i da njihovo uklanjanje vodi ka ponovnom uspostavljanju punog jedinstva, "kome se nadamo i za njega se molimo".

-Radi se prvenstveno o pitanju primata, oko čijeg pravog razumevanja još treba dalje da radimo. U tome nam može pomoći razlikovanje između suštine i forme obavljanja primata, o čemu je govorio papa Jovan Pavle Drugi"- rekao je Benedikt XVI.

Mada je za njegovog pontifikata izostao teološki dijalog sa pravoslavljem, koji se naročito očekivao u kontekstu velikog hrišćanskog jubileja - 1700. godišnjice Milanskog edikta - papa se raznim povodima bavio ekumenskim pitanjima. Doduše, više doktrinarno, pokušavajući da razjasni nesporazum oko formulacije "prvi među jednakima". - "Papa je prvi i ima specifične funkcije i zadatke. U ovom smislu nisu svi isti. 'Prvi među jednakima' - to bi pravoslavlje bez odlaganja prihvatilo. Time se priznaje da je biskup Rima protos prvi, to je već utvrđeno na Saboru u Nikeji. Pitanje je sledeće: ima li on specifične zadatke ili ne?"- govorio je Benedikt XVI.

Ipak, mora mu se priznati da je bio "vizionar ekumenizma", da se zalagao za za "novo uspostavljanje punog i vidljivog jedinstva hrišćana". Posmatrači su u okretanju pravoslavlju videli strateški potez da se otvaraju vrata za ujedinjenje tamo gde vlada najveća sigurnost. Papa je pak odgovarao da ekumenizam ima mnogo slojeva i mnogo lica, uzimajući u obzir, pored svetskog pravoslavlja, koje je u sebi vrlo raznoliko, i svetski protestantizam, gde se "klasične konfesije razlikuju od novog protestantizma koji sada raste i koji je znak vremena". Neki su papi zamerali što se zalagao za približavanje najradikalnijim katoličkim pokretima, čak i onim strujama koje anglikanci, luterani i ostali protestanti nazivaju "fundamentalistima".

Pitanje je da li će nova vatikanska politika da prihvati ove naznake novog ekumenizma, utoliko pre što je pristup koji su imali dvojica prethodnih papa doživeo neuspeh kod najznačajnijih pravoslavnih crkava, pre svega ruske.

Odlazeći papa je poslednjih meseci svog pontifikata u svojim obraćanjima vernicima i svetu obuhvatio sve najznačajnije aspekte delovanja crkve za dobrobit čovečanstva, koji su zbog žestoke borbe sa aferama na nekoliko frontova bili malo zapostavljeni.

Po prirodi stvari, papa Benedikt XVI se zalagao za mir u svetu, prevashodno putem tradicionalnih božićnih poruka Urbi et Orbi (Gradu i svetu) - generalno i posebno onim zemljama gde je mir u tim trenutku bio najugroženiji. Proteklog Božića je najpre poželeo mir narodima Sirije, "zemlje duboko ranjene i podeljene sukobom koji ne štedi ni nedužne niti one koji se ne mogu braniti" i pozvao na kraj krvoprolića, lakšu dostavu pomoći izbeglima i raseljenima i na dijalog u potrazi za političkim rešenjem sukoba.

Kao poglavar milijardu i dvesto hiljada katolika u svetu, papa je osudio sukobe u Maliju i Nigeriji, dvema zemljama u kojima islamisti sprovode nasilje protiv hrišćana, a nove vlasti u Kini pozvao je da "prihvate doprinos religija i da poštuju svaku od njih" kako bi mogli doprineti gradnji društva za sve na dobrobit kineskog naroda i celog sveta.

(Nastaviće se)