Ključ krize u Vatikanu

NE odajući znake umora, papa se u poslednje vreme više puta založio za mir i okončanje nasilja u Siriji. Pored ostalog, primio je novog američkog ministra odbrane i u razgovoru s njim pozvao međunarodnu zajednicu da ne štedi napore u traženju političkog rešenja za sukob u toj zemlji. „Hvala vam što pomažete da zaštitimo svet“ (vi nama pomažete!), rekao je pred kamerama ministru Paneti poklanjajući mu brojanice. I tom prilikom se založio za mir na Bliskom istoku, izražavajući nadu da će Jerusalim jednog dana postati grad mira, a ne podela.

Tragom žestokog obrušavanja Jovana Pavla Drugog na „turbokapitalizam“, a u kontekstu velike svetske ekonomske krize današnjih dana, Benedikt XVI je i u poruci povodom obeležavanja Svetskog dana mira proteklog prvog januara konstatovao da je „kriza pokazala nesposobnost kapitalizma“, posebno da zaštiti najslabije članove društva, i pozvao da se iznađe novi ekonomski model koji bi obezbedio etičku regulaciju tržišta. Utoliko pre što nesigurnost u pogledu hrane predstavlja pretnju miru u pojedinim regionima planete.

Sasvim suprotno stavovima pape Jovana Pavla Drugog, a ponekad i samog Benedikta, iz Vatikana je najavljivano da će Sveta stolica ponuditi svoj predlog da se spreči dublja svetska ekonomska kriza - tako što će se se oformiti jedno centralno telo, na svetskom nivou, koje bi upravljalo globalnim finansijama. Razumljivo je da je u okviru pravoslavlja taj centralistički „projekat“ naišao na osudu, još onda kada se papa Benedikt Šesnaesti u svojoj enciklici „Ljubav u istini“, pisanoj 2006. godine, založio za globalnu vlast u ekonomiji, doduše pod uslovom da se čuje „glas siromašnih“.

Kao poglavar institucije koja za svoju misiju ima pomaganje ugroženima, posebno njihovom „učvršćivanju u veri“, papa se zalaže za novu evangelizaciju, ali i za versku slobodu, koju smatra „majkom svih sloboda“. Naglašava da je ona danas u mnogim zemljama ugrožena i ne krije svoje nezadovoljstvo, poziva i verske i svetovne vlasti na dijalog i na priznavanje dostojanstva i slobode za sve.

- Kao što je religiji potrebna sloboda, tako i slobodi treba religija - poručio je domaćinima i nemačkom narodu prilikom posete Nemačkoj u jesen 2011, naglašavajući da je religija jedan od temelja za uspešan suživot. Mnogi poslanici opozicije nisu prisustvovali papinom govoru u nemačkom parlamentu, smatrajući da je nastup crkvenog poglavara u suprotnosti sa verskom neutralnošću države.

Papa se dotakao i problema klimatskih promena i postavio pitanje „šta možemo da učinimo?“ u pogledu preteće katastrofe. Smatra da je dobro što je svuda narasla svest da moramo da donesemo moralne odluke. - Postoji - kaže on - više ili manje izražena svest za globalnu odgovornost: da se etika više ne sme odnositi samo na sopstvenu grupu ili svoju naciju, nego mora da ima u vidu Zemlju i sve ljude, jer to zadire i u nacionalne ekonomije.

Ekološka pitanja papa je sveo na svoj „resor“: spasavanja duhovnog ozonskog sloja. Ne može se prevideti da postoji zagađenje mišljenja koje nas već unapred uvodi u pogrešnu perspektivu. Da se toga oslobodimo posredstvom stvarnog obraćenja, da upotrebimo tu suštinsku reč hrišćanske vere, predstavlja jedan od izazova, čija očiglednost, u međuvremenu, postaje više nego vidljiva.

„I pred apokalipsom spas valja tražiti u veri. Naša budućnost i sudbina naše planete su u opasnosti. Čoveku je uspelo da razbukta kružni tok smrti i straha i više nije u stanju da ga prekine. Ako nam uskoro ne uspe da pokrenemo preobraćenje na širokoj osnovi, još više će ojačati bespomoćnost i scenario haosa“.

Tako je govorio kardinal Racinger. Papa Benedikt XVI potvrđuje da postoje znakovi koji nam ulivaju strah koji nas uznemirava. Ali, dodaje: „Postoje i drugi znakovi na koje se možemo nadovezati i koji nam daju nadu... Moramo pokazati, ali i živeti, istinu da beskonačnost koja je čoveku potrebna može doći samo od Boga. Da je Bog naša prva nužnost kako bismo mogli odoleti nevoljama ovog vremena. Da takoreći moramo da pokrenemo sve sile duše i dobra kako bismo obeležje istinitog suprotstavili obeležju lažnog i na taj način prekinuli i zaustavili kružni tok zla.“

U svojoj devetoj deceniji, papa, podsećajući da je Drugi vatikanski koncil preuzeo i ispunio veliki zadatak za redefinisanje određenja i odnosa Crkve prema novom veku, kao i odnos vere prema ovom vremenu i njegovim vrednostima, ocenjuje da je to bilo teško sprovesti pored ostalog i zato što je „Koncil otišao u svet po tumačenju medija, a manje po sopstvenim tekstovima, koje skoro niko ne čita“. Zato poručuje da je danas važno da ponovo vidimo da Bog postoji, da nas se Bog tiče i da nam daje odgovore. I obrnuto, da „kada On otpadne, koliko god sve drugo bilo pametno, čovek gubi svoje dostojanstvo i svoju istinsku ljudskost i time se urušava ono suštinsko“.

Posle strašnih slučajeva seksualnog zlostavljanja i zabluda, papa je sve više insistirao da se Crkva podvrgne nekoj vrsti potpunog pročišćenja. Neophodno je, kaže, posle tolikih besplodnih rasprava i uzaludnog bavljenja samima sobom, ponovo upoznati tajnu jevanđelja Isusa Hrista, u svoj njegovoj kosmičkoj veličini. „U krizi Crkve postoji i ogromna šansa da se ponovo otkrije ono što je zaista katoličko. Zadatak je sledeći: pokazati ljudima Boga i reći im istinu. Istinu o tajnama stvaranja. Istinu o ljudskoj egzistenciji. I istinu o našoj nadi koja prevazilazi zemaljsku stvarnost.“

(Nastaviće se)