Smrt brža od života

POČETAK svog trećeg predsedničkog mandata, koji je padao 10. januara ove godine, Ugo Čaves je započeo u odeljenju intenzivne nege u Centralnoj kubanskoj bolnici u Havani, u stanju koje je njegov zamenik Nikolas Maduro okarakterisao kao "borbu za život".

Tog 10. januara, mesec dana posle delikatne operacije, Čaves nije bio u stanju da položi zakletve pred venecuelanskim parlamentom, pa čak ni pred članovima Vrhovnog suda, koji je bio spreman da radi toga dođe u Havanu. Njegovo stanje je bilo katastrofalno. Dobio je zapaljenje pluća, teško je disao, priključili su ga na aparate za olakšanje disanja... Više nije mogao ni da govori. Bolest je učinila ono što njegovi politički protivnici u Venecueli i njegovi neprijatelji u Vašingtonu, nisu uspevali na izborima i na političkom terenu. Ugo Čaves više nije mogao da vlada, čak ni da govori, što je za njega, kome su reči bile ubojito oružje, bio veliki hendikep.

Vlasti iz Karakasa, a naročito njegov zamenik i izabranik za naslednika, Nikolas Maduro, za to vreme su činile sve moguće da se vladavina Čavesa nastavi. Vrhovni sud je odlučio da se polaganje Čavesove zakletve odloži sve dok on ne bude u stanju da se zakune. Opozicija je zahtevala da se odmah raspišu predsednički izbori, jer je Čaves definitivno nesposoban za obavljanje dužnosti.

Za to vreme svetska štampa je nekoliko puta objavila vest o njegovoj smrti, a ugledni madridski list "Pais" se obrukao kad je 24. januara morao da povlači ceo tiraž, jer je na naslovnoj strani objavio lažnu i morbidnu fotografiju Čavesa u samrtnom ropcu. Na slici, međutim, nije bio Čaves. List se izbrukao. Platio je autoru lažne fotografije 30.000 evra i štetovao još 300.000.

Obolelog Čavesa tajno su 18. februara preneli u Vojnu bolnicu u Karakasu. Za sve to vreme, od operacije u Havani, do njegove smrti 5. marta, dakle, u ta 83 dana, Čaves se nijednom nije pojavio u javnosti, niti se čuo njegov glas. Opaka bolest, otkrivena na Kubi u junu 2011. godine, slomila je njegovo čelično zdravlje i odnela ga iz života kada je bio u punoj snazi i na početku trećeg predsedničkog mandata.

Kada su sredinom prošle decenije na referendumu u Venecueli usvojene ustavne reforme kojima se šefu države dozvoljava da se za predsednika može kandidovati više od dva puta, domaća opozicija je zakukala: "Gotovo je! Čavesa više niko neće oterati iz predsedničke palate 'Miraflores'".

Nije ispalo tako. Čaves je pune dve decenije silovito jurišao prema toj palati, prvo kao "pučista", a potom kao demokratski kandidat. Puč je propao, odležao je dve godine u zatvoru, ali je na izborima pobeđivao. Prvi put za šefa države izabran je 1998. godine, a potom još tri puta zaredom.

Poslednji put Čaves je izašao na glasanje, 7. oktobra prošle godine i glatko pobedio kandidata desnice Enrikea Kaprilesa. To mu je otvorilo vrata da u palati "Miraflores" ostane sve do 10. januara 2019. godine.

A onda se u život Uga Čavesa, koji je prošlog leta napunio 58 godina, umešao zlehudi prst sudbine. Rak, koji ga je zadesio pre 19 meseci i od kojeg je operisan četiri puta, počeo je da steže smrtni obruč oko njegovog života i njegovih ambicija da vlada Venecuelom "dok narod bude glasao za njega".

U tu poslednju bitku života i smrti, a moglo bi se reći bitku života i vlasti, Čaves je ušao 10. decembra prošle godine, bez ikakvih naznaka da će je dobiti. Većinska Venecuela je u ta protekla tri meseca palila sveće i molila Svevišnjeg za zdravlje popularnog predsednika, dok je ona druga, manjinska polovina te zemlje, uz podršku moćnog suseda sa severa, pokušavala da iskoristi situaciju i iznudi vanredne izbore ne bi li bar tako, kada Čavesa nema na izbornoj listi, uspela da ga pobedi.

I dok je organizam zahvatila metastaza, sa zapaljenjem pluća, otežanim disanjem, gubljenjem moći govora, opozicija u zemlji pokrenula je žestoku kampanju da se Čaves proglasi nesposobnim i da se zakažu izbori. Vlasti u Karakasu su optužile Amerikance da se mešaju, pa su dan uoči Čavesove smrti proterale iz Karakasa američkog vojnog atašea Davida del Monaka.

Lična drama Uga Čavesa počela je jednog junskog dana 2011. godine, kada je sa putovanja po Južnoj Americi stigao na Kubu radi rutinske operacije odstranjivanja nekakvog polipa u stomaku. Lekari su to uradili rutinski, ali je rezultat analize bio porazan, takav da nisu smeli da ga saopšte pacijentu. Učinio je to njegov prijatelj i politički mecena Fidel Kastro, koji je i sam na režimu oporavka. I onda su krenule peripetije i muke sa Čavesom koji je celog života bio zdrav "kao bik".

U junu te godine u Havani je operisan dva puta. Onda je po povratku u Karakas saopštio građanima da ima rak, da mora da se leči. Počele su hemoterapije, opet na Kubi, i Čaves se među sugrađanima pojavljuje bez kose, podbuo i ubledeo. No, on tera po svome: "Sada je sve u redu, izvukao sam se".

No, kratko je trajalo. Već početkom 2012. Čaves opet odlazi na Kubu na novu operaciju, da bi u julu te iste godine saopštio građanima Venecuele dobru vest: "Rak je pobeđen".

A nije. Čaves nastavlja da se bori. Između dve hemoterapije, on se priprema za nove izbore, zakazane za 7. oktobar 2012. Lako ih je dobio. Mesec dana kasnije, Čaves je, sasvim iznenada, od Parlamenta zatražio da mu odobri odsustvo iz zemlje, jer mora da ide na Kubu na lečenje. Otišao je zapravo na kontrolu. Vratio se nakratko da kaže narodu da se "rak vratio", a onda je odleteo u Havanu na novu operaciju, koja je obavljena 11. decembra. Više se nije oporavio.

(Nastaviće se)