Režimu zakon prepreka

PO ulasku u nove oblasti, imalo se prvo rešiti pitanje prisajedinjavanja novih oblasti Srbiji. Usvojeno je načelo koje nosi obeležje okupacije, a ne oslobođenje novih krajeva.

Vlada nije učinila ni ono što je uradila Grčka, ni Bugarska. Obe zemlje su nove oblasti prisajedinile svojoj staroj državi i prostrle kako ustav, tako i sve postojeće zakone na proširenu svoju državu. Mi smo usvojili vladanje novim oblastima jednim delom po primeru Austrougarske u Bosni i Hercegovini, čak smo otišli i dalje, što smo počeli ne zakonima, već po administrativnim uredbama, da uređujemo nove oblasti.

Samo se jedno zaboravljalo, čim smo građane novih teritorija, tako reći, stavili van naših opštih zakona, da su se te teškoće još više potencirale i sve je samo do nesrećnih primera eksploatacije dovelo.

Upravljanje po uredbama, koje su se mogle menjati po ćefu vlade, ukinute su sve žalbe građana iz novih oblasti. Ne dajući im ni prava, koja su vekovima imali pod Turcima, da se sami brinu za svoje opštinske stvari, osetili su izolovanost i ropski položaj u promenjenom državnom režimu. Na mesto seoskih kmetova, došli su pokvareni i prokazani tipovi iz naše zemlje, koji su pod vidom zavođenja zakonitosti, počeli uvoditi moralnu i materijalnu korupciju najgore vrste.

Policija je bila najglavniji predstavnik vlasti u našem upravljanju, koja je radila ne po zakonu, već po uredbama, propisima i naređenjima ministara. Zavedena je kontrola preko komesara, i nepotpuna i nedovoljna, protivu kojih se niko nije žaliti smeo.

Nad policijom je bila kontrola, nad kontrolom nije bilo kritike. Slobodna štampa i poslanici iz novih krajeva, nisu postojali. Glas patnji i stradanja, eksploatacije i poniženja ovoga sveta, nije se mogao čuti.

Ovakvo upravljanje davalo je razloga i Bugarima i njihovim prijateljima da nas obeleže kao zavojevače novih krajeva. Čak nismo dali novim oblastima da šalju svoje predstavniike u srpsku Narodnu skupštinu, čim je postignut obratan efekat, i ono što nikad nije gravitiralo Bugarskoj, sve je zbog našeg terora ustalo protiv nas.

Dok je naša policija, koja nije bila savremena ni u samoj Srbiji, pravila čuda i pokore, dotle su druge administrativne grane za dva dana htele da pripoje Makedoniju i Staru Srbiju sa Kraljevinom Srbijom. Ovo je, takođe, sve otuđilo od nas. Verujem da je ovakvih slučajeva bivalo u novim oblastima Grčke i Bugarske, što govori o nerazvijenosti svih nas na Balkanu, i da je daleko momenat, kad se na toleranciji i respektu uzajamnih prava i interesa, može što dugotrajnije da zasnuje.

Ako se i nađu razlozi za pravdanje ovakvih mera prenagljenosti i uklanjanje sveta, što je veštački od nas otuđen, za potpuno opravdanje moraju tome svetu, koji nije kriv, što je zastrašen, biti pružene izvesne ekvivalentnosti za gornje postupke.

Uvedena je opšta vojna obaveza, kao i monopoli, porezi, opšta nastava, što je sve mehanički preneto na nove oblasti. Zemlja primitivnih prihoda, nije mogla davati ni dažbine koje je i Srbija jedva snosila, koja se čitavo jedno stoleće sistematski snažila i jačala. Za gornje terete, da su doneli sva politička prava, garancije lične i imovne bezbednosti, pravo kontrole i kritike, ne sumnjam da ne bi bilo negodovanja, protesta i napuštanja zemlje i manifestacija ogromnog nezadovoljstva. Bez ikakve kompenzacije za nove terete, uz to još i ukidanje samih sloboda, običnih građanskih, kojih je bilo pod Turcima, sve to stvorilo je averziju prema nama.

Proizvoljnost bez ikakve kontrole nad našim slabim organima, oterala je, zbog nasilog regrutovanja u vojsku, u bekstvo na 100.000 ljudi. Velike poreze, monopol uz samovlasje, raselili su čitave krajeve, koje je, kao bedno ocrtavano, ne samo od stanovništva novih krajeva, već i od većine naših poštenih ljudi, koji su kao prosvetni organi, poslati u tamošnje krajeve, i koji su, po uredbama stavljeni pod kontrolu policije, bili životom i imovinom svojom u opasnosti, ako bi slučajno nešto kritikovali.

U početku su bila dva mišljenja: da se zavede vojnički ili policijski režim za nove oblasti. Dva najgluplja režima, borila su se za opstanak. Mišljenje da se proširi ustav i zakoni na nove oblasti, nije moglo pobediti. Formalno je osvojeno gledište za policijski režim i on je sasvim upropastio nove oblasti. Mišljenje da vojni režim zavlada, izgledalo je da Srbija izjednači svoj položaj sa policijskim. To je ono famozno pitanje o uredbi, ko će pred kim stajati u crkvi, u novim oblastima. Ostali su, što je najgore, u punoj vlasti, i vojni i policijski režim.

Vlada g. Pašića usvojila je ovaj dualizam, koji je oslonac imao u koterijama vojnih i civilnih vlasti. Na ovaj način mimo zakona, vojni i civilni guverneri u Makedoniji, dovode do nesigurne vojske iz novih oblasti, za odbranu granica prema Bugarskoj. Ministri obilaze Makedoniju i Staru Srbiju i prolaze pored Potemkinovih sela, dobro počašćeni i ugošćeni od naše policije, da bi kasnije smatrali, da je sudbina i prost slučaj, što su Vranje, Kumanovo, Skoplje i Veles, za deset dana, bez ikakvog otpora, pali.

(Nastaviće se)