Grof smenio sultana

ISTORIJA tajnih službi Srbije kazuje da postoje špijuni za koje se može reći da su bili agenti ili obaveštajci svetskog kalibra. Istoričar obaveštajnog rada Milan V. Petković pisao je da se ne zna kada je špijunaža tačno začeta kod Srba, ali je, prema raznim izvorima, bila prisutna čak i u doba Nemanjića, potom Karađorđevića, Obrenovića, do Broza, Miloševića...

Kada je istorija pisana, događaji i vladari su istureni napred, a špijuni su stavljeni ili u legendu ili u zaborav. Mnogima od njihje preostalo samo da ih se neko seti da su zanat špijuniranja podigli na nivo umetnosti obmane. Grof Sava Vladislavić Raguzinski bio je samo jedan od takvih "špijuna majke Srbije".

Kada je u proleće 2012. godine Vladimir Putin pozvao predstavnike Ruske akademije nauka da se sa njima konsultuje o novom međudržavnom ugovoru između Rusije i Kine, jedan akademik mu je rekao da je taj sporazum istorijski verifikovan i dobar.

- Novi ugovor je inovirana verzija dogovora o razgraničenju koji je s Kinezima sklopio pre tri veka Sava Vladislavić, utemeljivač ruske spoljne obaveštajne službe i specijalni savetnik cara Petra Velikog - rečeno je Vladimiru Putinu.

Ruski predsednik, nekad obaveštajac KGB-a, tada je zatražio od akademika biografiju Save Vladislavića i njegov izveštaj o Kini, prvi posle onog koji je napisao Marko Polo.

U izveštaju Ruske akademije nauka o Savi Vladislaviću je pisalo:

"Kada su se carska Rusija i Kina našle u sukobu zbog granice, Petar Veliki je, na savet poznatog filozofa Lajbnica, poslao čoveka od najvećeg poverenja, Savu Vladislavića, da u Pekingu sa kineskim carem dogovori liniju razgraničenja.

Njegovo poznavanje mentaliteta i karaktera ljudi, pronicljivost i diplomatska sposobnost, ali i izvesna gordost, samouverenost, kao i izuzetno držanje i obrazovanje, ostavili su na Kineze izuzetan utisak."

Razgraničenje Rusije i Kine je potpisano 5. aprila 1728. godine na reci Buri, u vreme kada je na vlasti bio car Petar Drugi. Ta granica je dva velika carstva držala u potpunom miru više od 150 godina. Za zasluge ostvarene u Kini, Vladislavić je od carice Katarine prve dobio titulu grofa 24. februara 1725. godine, a od Petra II orden Aleksandra Nevskog, 1. januara 1728. i čin tajnog savetnika. Car mu je dao pravo da u Sibiru podigne grad Troickoskovski i tvrđavu Novotrojicski u čijem centru je sagradio Crkvu Svetog Save.

Uzeo je i novo prezime Raguzinski (Dubrovčanin), da bi uspostavio veze sa ruskim poslanstvom, koje ga dovodi do cara Petra Prvog. Razlog za bliske veze Save Vladislavića sa Petrom Velikim bila je njegova uloga u vođenju politike između Rusije i Turske. Raguzinski se 1699. povezuje sa Emilijanom Ivanovičem Ukrajincevim, ruskim poslanikom na Visokoj Porti, koji je upućen iz Petrograda sa zadatkom da sa sultanom zaključi jasan mir umesto nesigurnog primirja. Raguzinski pomaže Ukrajincevu tako što mu je nabavio spise svih međunarodnih ugovora, koje je Turska zaključila sa Francuskom, Mlecima i Engleskom.

Kao odličan poznavalac turske spoljne i unutrašnje politike, dvorskih tajni, i mračnih strana turskih političkih ličnosti, Raguzinski je učestvovao u stvaranju prve ruske obaveštajne službe. Smatra se da je prvi veliki obaveštajni posao Save Vladislavića bio državni udar u Turskoj 1702. godine, kad je sultan Mustafa Drugi zbačen sa prestola, a nasledio ga je Ahmet Treći.

Kada je Porta otkrila ulogu Raguzinskog, turske vlasti počinju intenzivno da kontrolišu njegovo kretanje i odnose sa ljudima. Ruski izlaslanik Petar Andrejevič Tolstoj molio je zato cara Petra Velikog za odobrenje da Savu Vladislavića pošalje u Petrograd. Raguzinski kreće u Azov sa putnim nalogom: "Proučavanje puta Crnim morem". U Azovu je Raguzinski vodio aktivnu obaveštajnu delatnost protiv Turske, i pomogao grofu Apraksinu da zadrži svoj položaj, ugled i mesto u vrhu carske Rusije. Sam grof je o Raguzinu pisao sestriću, caru Rusije:

- Odlikuje se velikom pobožnošću i Bog upravlja njegovim srcem. On je znalac i sav je predat zadatoj reči!

Umnog Savu Vladislavića car Petar Veliki je sreo u julu 1703. godine na Baltiku, u vojnom logoru Šliseburg i odao mu priznanje za delovanje u Carigradu.

Vladislavić je u carskom dvoru formirao tzv. Crni kabinet, kog su činili ruske poverljive ličnosti i najveći špijuni. Car ga vraća u Carigrad da pomogne grofu Tolstoju da poboljša poziciju ruskog poslanstva u Turskoj. O tome grof Tolstoj u svojim izveštajima caru piše:

"Blagodareći ljubavi Save Vladislavića, imam takve prijatelje koji mogu brzo saznati tajne na Porti i meni ih saopštiti".

Na povratku iz Carigrada Raguzinski caru donosi "Tajni opis Crnog mora po obalama i po putevima i po utvrđenjima i po vojnim bazama", koji je do tada Rusima bio nepoznat. Njegov rad je fascinirao ruskog cara, koji ga je pozvao da mu se pridruži na dvoru 1709. godine. Ruski Centar nacionalne slave izdao je knjigu o podvizima grofa Save.

(Nastavlja se)