Moskva nije verovala

MOJ otac Branko Vukelić nije umro u dalekom Japanu uzalud. Zahvaljujući sećanjima na njega mi smo danas u prilici da predstavimo japansko izdanje "Gorskog vijenca"!

Ove reči je na promociji kapitalnog dela Petra Petrovića Njegoša izgovorio Hiroši Jamasaki Vukelić, potomak slavnog Branka Vukelića. Beogradski profesor japanskog i prevodilac uz to je priredio i u Tokiju objavio ratni dnevnik svog oca "Pisma iz Japana".

- Posećivao sam oca s majkom Jošiko u zatvoru u Tokiju više puta. Otac se u zatvoru u Abaširi razboleo i umro 1945. Imao je samo 41 godinu života. Urna s posmrtnim ostacima je ostala u Tokiju. U Zagrebu su moja baba, njegova majka i sestra, moja tetka, podigle spomenik. Potom je i mama podigla spomenik ocu Branku u Tokiju - seća se profesor Hiroši.

Branko Vukelić je bio poliglota, novinar, čovek nemirnog duha, rodom iz Like. Došao je u Jokohamu 11. februara 1933. i javio se Rihardu Zorgeu, vođi sovjetske špijunske mreže. Postao je najsposobniji, najodaniji i najkorisniji Zorgeov saradnik, njegova treća ruka. Vukelić i Zorge su delovali u obaveštajnoj organizaciji "Ramzaj" u Japanu, koja je pripadala Komunističkoj internacionali iz Moskve. Zadatak ovog iskusnog stručnjaka je bio da održava radio vezu između Tokija i Vladivostoka, što u ono vreme iz tehničkih i bezbednosnih razloga nije bio nimalo lak posao. Predajnici su se nalazili u Vukelićevom stanu, a po potrebi su se selili na druge lokacije.

Vukelić je rođen 19. avgusta 1904. od oca Milivoja, srpskog oficira u austrijskoj vojski u Lici, i majke Vilme, Jevrejke. Školovao se u Zagrebu, gde je kao marksista hapšen zbog učešća u demonstracijama. Već 1926. sa porodicom odlazi u Francusku da studira pravo i druži se s jugoslovenskim komunistima Alešom Beblerom, Veselinom Maslešom i drugima. Kada se Vukelić 1931. godine vratio u Jugoslaviju da služi vojsku, proteran je kao agitator progresivnih ideja. Članovi Kominterne su ga zavrbovali 1932. kao tajnog agenta pod šifrovanim imenom Olga.

- Ubačen je u obaveštajni prsten Riharda Zorgea, u kome su bili Maks Klauzen, Ozaki Hotsumi i Mijagi Jotoku. Zvanično je otac u Tokiju bio zaposlen kao dopisnik francuskog lista "Havas", i kao specijalni izveštač beogradske "Politike". Njegove glavne obaveštajne aktivnosti su bile skupljanje informacija iz japanskih novina i magazina, kao i iz ambasada i novinarskih kontakata. Bio je nadležan i za fotografski posao - priča njegov sin Hiroši Jamasaki Vukelić.

Zorge, Vukelić i Jotoku su za Sovjetski Savez sakupljali detalje o nemačko-japanskom paktu uperenom protiv Kominterne i o tome da predstoji napad Japanaca na američko ostrvo na Perl Harbur. Moskvi je dostavljen tačan datum nemačkog napada na Savjetski Savez. Kako je uvidom u arhive potvrdio istoričar Džordž Prang, Rihard Zorge i Branko Vukelić su predvideli kršenje ugovora Hitler-Staljin i operaciju "Barbarosa" oko 22. juna.

- Taj podatak je Zorge dobio od zamenika vojnog atašea u nemačkoj ambasadi u Japanu i 15. juna je obavešteno sovjetsko vođstvo: "Rat će početi 22. juna". Josif Visarionovič Staljin je na to rekao: "Postoji ovaj gad, koji je osnovao fabrike i bordele u Japanu i čak izveštava da će Nemci napasti 22. juna. Da li vi predlažete da mu poverujem", svedoči istoričar Džordž Prang.

Zorge i Vukelić su javili Staljinu i da posle nemačke invazije Japan neće napasti Sovjetski Savez sve dok Moskva ne bude okupirana. Ta informacija je omogućila da se sovjetska vojska sa Dalekog istoka prebaci da brani Moskvu. Tokom bitke za Staljingrad agent Branko Vukelić je obavestio SSSR da će Japan napasti, da bi Moskva bila odsečena od snabdevanja naftom i oružjem od strane saveznika preko Irana.

Kako je rat napredovao, Zorge i Vukelić su sve teže održavali agenturnu mrežu, jer su Japanci pojačali kontrolu radio signala. Zorgeov špijunski prsten je probijen 1941. godine. Rihard Zorge je uhapšen 18. oktobra, a Branko Vukelić 18. oktobra 1941. U početku su Japanci verovali da je Zorge agent Abvera, jer je imao nacističku prošlost. Abver je negirao da je on njihov agent. Zorgea su mučili, ali nije otkrivao veze sa Sovjetskim Savezom.

Iako je Zorge pokušao da opovrgne Vukelićevo učešće u špijunaži, Branko je 28. septembra 1943. osuđen na smrt. Bio je utamničen u tokijskom zatvoru Sugamo. Kada mu je smrtna kazna zamenjena doživotnom 5. aprila 1944. prebačen je u zatvor Abaširi na ostrvu Hokaido. Branko Vukelić je iz zatvora poslao 155 pisama supruzi Jošiko na engleskom jeziku, ali su ih Japanci cenzurisali i ispisivali na japanskom jeziku.

Vukelić nije preživeo hladnu japansku zimu. Supruga Jošiko Jamasaki Vukelić je dobila vest o njegovoj smrti tek 13. januara 1945.

- Moj otac Branko Vukelić kao sovjetski agent u japanskom zatvoru nije pod mukama izustio ni reč o špijunaži i obaveštajnoj organizaciji "Ramzaj" u Japanu. Zvanična Moskva je negirala bilo kakvu vezu Vukelića sa svojim obaveštajcima, jer nije htela da kvari odnose s Tokiom. Naime, zvanično, SSSR nije bio u ratu sa Japanom - kaže njegov sin Hiroši Jamasaki Vukelić.

Tek 5. novembra 1965. godine špijun Branko Vukelić je priznat u Moskvi. Kao borac protiv fašizma posthumno je odlikovan Ordenom Otadžbinskog rata prvog stepena od strane Prezidijuma Sovjetskog Saveza. Bila je to mala cena za muke koje je Branko Vukelić doživeo i zbog njih umro.

(Nastaviće se)