Mrsio konce Abveru!

DUŠKO Popov je danas u svetu legenda Drugog svetskog rata i svetske špijunaže. Britanci tvrde da je Popov jedan od deset najvećih britanskih špijuna. To tvrde i Srbi. O njemu je napisano 36 knjiga. Popov je bio dvostruki špijun poznat pod tajnim imenom Tricikl, koji je radeći za britansku tajnu službu mrsio konce nemačkom Abveru i pomagao srpskim četnicima. Za svoje zasluge odlikovan je Ordenom britanske imperije, jednim od najvećih odlikovanja u Engleskoj, ali i nemačkim Krstom. Kada je penzionisan kao pukovnik MI-6 dobio je od kraljice majke Viktorije na poklon skupoceni Modiljanijev crtež sa njenim potpisom.

Preminuo je 1981. u kanskom krevetu ne dočekavši sedamdesetu godinu. Pazio ga je njegov sin Marko Popov, koji je odrastao uz oca u Grasu nadomak Kana. Kao naslednik, Marko je tek početkom 21. veka od britanske obaveštajne agenture MI-6 dobio dozvolu da pregleda očev dosije u američkom Federalnom istražnom birou.

- Od FBI sam dobio dosije mog oca Duška Popova na tačno 2.870 stranica. Ova dokumentacija bila je pod embargom pedeset godina. Iz papira se vidi da su sve priče mog oca i o mom ocu istinite - poverio mi se sin najvećeg srpskog špijuna.

Pregledajući američku tajnu dokumentaciju shvatio je da sve što je njegov otac radio bilo dokumentovano i stizalo je direktno na sto Edgara Huvera, legendarnog direktora FBI. Čak i dokument Duška Popova da postoje planovi za napad na Perl Harbur.

- Taj dokument dokazuje da je moj otac prvi obavestio Amerikance da će Japanci napasti njihovu ratnu luku Perl Harbur. FBI je, nažalost, tada zatajio - kaže Marko Popov.

Duško Popov se ženio dva puta. Prvi put sa Francuskinjom Žanin, a drugi put sa Šveđankom Džil. Četvoricu sinova koje je dobio iz ovih brakova nazvao je Marko, Dejan, Vlada i Omer. Oni su njegovu tajnu biografiju otkrili tek kada je 1974. objavljena memoarska knjiga "Špijun-kontrašpijun". U njoj je pisalo da je Duško Popov postao britanski agent u Londonu 1940. godine, kada se prijavio u Sikret intelidžens servis. Angažovao ga je lično ser Stjuart Menzis, šef britanskih špijuna. Britanci su ga vratili u Beograd i Popov pristaje da ga u restoranu "Kod srpskog kralja" 1940. godine Johan Jebzen vrbuje za rad u Abveru, nemačkoj vojnoj obaveštajnoj službi.

Popov to čini na poseban način:

"Ako hoćeš da uništiš čopor, najbolje postani deo njega." Jedna od glavnih špijunskih veza u Jugoslaviji Dušku Popovu bio je njegov rođeni brat dr Ivan Popov, takođe britanski agent. Kao masku za rad agenture formirali su preduzeće "Hemorad A.C."

Popov organizuje Abverovu mrežu fiktivnih špijuna, koja će do invazije Francuske kljukati nemački generalštab lukavo spremljenom smesom lažnih podataka koji se mogu proveriti i izgledaju kao pravi. Taj ogromni posao varanja Nemaca bio je u rukama najefikasnijeg kontraobaveštajnog tela u doba rata Komiteta , zaduženog za dezinformacije.

Posle okupacije Jugoslavije 1941. godine, Popov se prijavljuje jugoslovenskoj izbegličkoj vladi u Londonu i radi kao njen službenik za specijalne zadatke. Tako je postao trostruki agent: za Abver Ivan; za britansku tajnu službu Tricikl; za izbegličku jugoslovensku vladu Duško. Bio je komunikativan, šarmantan i obrazovan. Govorio je nemački, francuski, engleski i naravno, srpski.

U svojstvu pravnog zastupnika Jugoslovenskih brodarskih kompanija putovao je po čitavoj Evropi. Nemci su ga kao špijuna instalirali u Lisabonu, koji je bio glavna ratna luka. Tako je Popov saveznicima mogao da pruža dragocene podatke o aktivnostima nemačkih obaveštajaca i svemu što se zbivalo u Rajhu. U tome mu je pomagao prijatelj Johan Jebzen, tada visoki oficir Abvera. Ne zna se tačno broj nemačkih obaveštajaca koje je Popov predao saveznicima, ali u MI-6 veruju da ih je bilo stotinu.

U leto 1941. Popov je kao agent došao do najznačajnije tajne informacija u svojoj špijunskoj karijeri. Primetio je da je japanski Generalštab iznenada pokazao veliko zanimanje za italijansku ratnu luku Taranto. U Italiju je došla čak i posebna delegacija generala i admirala iz Tokija, koja je, japanski precizno, beležila sve detalje čuvenog britanskog vazudšnog napada, koji je uništio dobar deo italijanske ratne flote u Tarantu. Duškov prijatelj Johan Jebzen je, slučajno, bio vodič tim Japancima po Italiji. On i Popov su vrlo brzo došli do zaključka da Japanci i njihova armija nešto spremaju Amerikancima.

Baš u to vreme, Abver šalje Duška Popova službeno u SAD da osnuje novu špijunsku mrežu. Abver mu za put daje 40.000 dolara. FBI je pohvatao sve nespretne nemačke špijune-amatere, koje su regrutovali lokalni američki Nemci. Duško Popov je tada odneo, kako sam kaže, "Amerikancima na srebrnom poslužavniku" vest o japanskoj nameri da napadnu Perl Harbur i najnoviji špijunski štos, mikrotačku.

Šef Federalnog istražnog biroa, nepoverljivi Džon Edgar Huver, tiranin i puritanac, apsolutni gospodar sveta senki, svega što ima bilo kakve veze sa tajnim policijskim i špijunskim poslovima na teritoriji SAD, nije verovao Dušanu Popovu. Zapravo, on nije voleo da mu se neki sumnjivi britanski oficiri motaju okolo sa svojim mračnim informacijama i tako je napravio medveđu uslugu svojoj zemlji.

(Nastaviće se)