Prvi boem grada Čikaga

MLAĐE generacije srpskih doseljenika u Čikagu gotovo nisu ni poznavale Miomira Radovanovića, iako je on za starije doseljenike bio legenda emigracije. Mile je bio jedan od retkih Srba u SAD koji je uspeo da natera Amerikance da mu se dive punih deset godina. Njegov životni put i do dolaska u SAD tekao je dosta drugačije od ostalih prebeglica iz otadžbine iza Drugog svetskog rata.

- Rođen sam u Trsteniku godinu dana pre mog komšije Dobrice Ćosića. Iz Jugoslavije sam emigrirao 1945. u Italiju. Tu sam upoznao jednu lepu Kragujevčanku i u logoru "Eboli" je oženio. Otišli smo u Nicu i otvorili fabriku sireva. Svakog meseca sam išao u Pariz, na sastanke organizacije "Srpsko ujedinjenje". Pariz je bio centar srpske političke emigracije. Tu je boravio kralj Petar Drugi Karađorđević, a sa njim je bila i njegova pratnja, kao i kraljevska tajna služba, sa kojom sam sarađivao - objašnjavao mi je Radovanović.

Obaveštajna organizacija Kralja Petra II delovala je u Parizu pod nazivom "Službeni servis". Šef ovog centra bio je Miodrag Paunović, major vojske Kraljevine Jugoslavije. Mnoge emigrantske političke organizacije su u to doba izdavale uputstva o formiranju obaveštajnih službi. Mile Radovanović i Andra Lončarić, čuveni emigrant, uvek su se nalazili na usluzi kraljevoj tajnoj službi i samom Petru Drugom.

- Kralj Petar II je 1948. poslao Lončarića na tajni zadatak izviđanja situacije u FNRJ. Prva stanica na granici bio je Trst, u kome je Lončarića sačekao američki obaveštajac Dragoljub Vurdelja. Uz pomoć slovenačkog vodiča, Andra Lončarić je kod Dravograda ušao u Jugoslaviju i stigao do Beograda. Uspeo je samo da se javi kralju kada je uhapšen u jednoj beogradskoj garaži - svedočio nam je Radovanović.

Kada se posle beogradskog saslušanja i robijanja Andrija Lončarić vratio u Pariz, kralj ga je angažovao da sa Miomirom Radovanovićem ide na tajni zadatak u Španiju. Imali su zadatak da prenose tajne poruke kralja Petra Drugog Karađorđevića španskoj kraljevskoj porodici. Kako nam je ispričao Radovanović, bio je kraljev obaveštajac i kurir sve dok 1960. nije emigrirao u Ameriku.

Seobom u Ameriku, međutim, Radovanović nije prekidao tajne veze sa srpskim emigrantima u Francuskoj. U međuvremenu je i Andru Lončarića dovodio u SAD, a potom i njegovog prijatelja Dragišu Kašikovića, novinara. Udba je obojicu uglednih emigranata, i Lončarića, i Kašikovića, ubila, a Mile Radovanović je preživeo.

Naime, kada je Andra Lončarić 1963. prešao u Njujork, formirao je tajnu diverzantsku organizaciju "Srpski omladinski pokret - Omladina" - SOPO. U tome su mu pomogli vladika Dionisije,

dr Uroš Seferović, lider SNO, kao i njegov prijatelj Dragiša Kašiković. Obaveštajac Lončarić bio je i glavni instruktor za rukovanje oružjem i eksplozivom. Tokom 1967. i 1968. SOPO je izvršio tri terorističke akcije, pa je jugoslovenska tajna policija donela odluku da ga likvidira.

Mile Radovanović nije želeo da nam govori o tim detaljima, ali je iskreno rekao:

- Jugoslovenska politička emigracija u svetu nije mogla da opstane i da deluje bez pomoći država Zapada, njihovih obaveštajnih službi, a često i bez pomoći Titove tajne službe Udbe. Emigracija je bila poluga kojom je mogao da se izaziva nemir u zemljama komunizma, pa i u Jugoslaviji, a to je neko vreme odgovaralo i Amerikancima, ali i Titu i Jugoslovenima - pričao nam je Mile Radovanović iz svog iskustva.

On je osam godina bio glavni urednik "Slobode", glasila Srpske narodne odbrane u Americi. Objavio je knjige "Pesme" i zbirku pripovedaka "Sa moje kaldrme".

- Rodila su mi se dva sina, Petar i Milenko, ovog mlađeg mi je krstio kralj Petar Karađorđević - pričao je Mile. - Onda sam otvorio kafanu "Miomirov srpski klub" u Čikagu, koji je postao američka atrakcija, jer se pila "vatrena voda", a plaćalo se koliko je gost hteo. Muzički program je počinjao sa "Maršom na Drinu". Posle guvernera države Ilinois, počeli su da mi dolaze lokalni i savezni funkcioneri, kandidati za predsedničke izbore u SAD, popularne ličnosti iz sveta zabave Frenk Sinatra, Din Martin, Ronald Regan, Džon Vejn, Špiro Egnju, Džordž Buš, Dudakis.

Radovanović je s ponosom pričao:

- Moj restoran je zvanično dva puta proglašavan za najbolji u Čikagu. TV stanica SBC je pet puta direktno prenosila doček Nove godine, po sat vremena, iz mog restorana. Bio sam toliko popularan da sam vozio automobil po Čikagu bez vozačke dozvole.

Kao po nekom pravilu, Radovanović je posle ostvarenog američkog sna propao na stari srpski način - prijatelji su mu sve proćerdali.

Mile je u Čikagu demonstrirao protiv Tita i komunista, pisao je antikomunističke kolumne i pamflete. Pratio je pažljivo šta rade ljotićevci, za koje je tvrdio da su izdali Srbiju. Protivio se vojvodi Momčilu Đujiću, jer je, kako jednom reče, svom egu podređivao i rodoljublje i patriotizam. On je svoj list nazvao "Srbija", a pljuvao je po Srbiji.

Radovanović je kao protivnik komunista ipak doveo svoju sestru, člana KPJ iz Trstenika, da vidi kapitalističku Ameriku i Čikago.

Tokom devedesetih godina se na satiričan način, preko svog lista "Čičak", obračunavao sa komunistima i lažnim srpskim patriotama.

Ipak, kada smo starog srpskog emigranta Miomira Radovanovića davne 1999. godine pitali za koga je svih decenija radio u tuđini, rekao je iskreno:

- Bio sam špijun majke

Srbije!

(Nastaviće se)