Afriku digao na noge

U TRSTU je 29. jula 2012. u 76. godini života preminuo najmlađi Titov general Marko Strunje. Bio je godinama specijalni obaveštajac Beograda i po nalogu Josipa Broza izazvao 78 narodnih revolucija, uvodeći afričke zemlje u svet nesvrstanih. Umro je, a nije dočekao da mu država Srbija podari vojnu penziju, koju je, kako je smatrao Marko Strunje, potpuno zaslužio. O tome je pisao dr Zoranu Stankoviću, dok je ovaj bio ministar odbrane, i kabinetu Borisa Tadića, tada predsednika Srbije:

- Gospodo, ja sam general Marko Strunje iz Trsta. Rođen sam 1934. u Vinkovcima. U armiju sam otišao sa 12 godina. Bio sam Titov oficir za specijalne zadatke punih 12 godina. Potom sam bio politički prognanik SFRJ i JNA punih 15 godina i četiti meseca. Na temelju priče i dokumenata, koje Vam dostavljam i postojećih propisa, molim Vas gospodine ministre da mi se prizna status oficira JNA, kako bih mogao da rešim svoj penzijski staž, na šta kao general armije imam pravo!

Strunje je tada napisao kratku biografiju, u kojoj je prvi put javno priznao da je bio tajni oficir Josipa Broza za specijalne zadatke. Vojnu akademiju je završio kao pitomac u Puli i Beogradu, a potom je kao mladi komunista poslat u SSSR na Višu vojnu akademiju Gorki. U ovoj čuvenoj akademiji, koju je završio i Josip Broz, školovan je za vojnog obaveštajca. Tada je odabran da sa grupom diplomaca bude gost u oktobru 1952. na svečanosti kada je Staljin proglašen za generalisimusa. Izlanuo se da Staljin ne zna gde je Dalmacija i dobio je osam dana samice.

„Tito je bio obavešten da sam ja uvredio druga Staljina“, napisao je Strunje. Odveli su ga kod Tita 11. marta 1953. i tada je Tito rekao da „drug kapetan“ uvek bude na raspolaganju njegovom kabinetu.

Novi Titov saradnik Marko Strunje je bio tih i gotovo neprimetan čovek. Iz Generalštaba JA prebačen je početkom šezdesetih u Savezni sekretarijat za spoljne poslove, u specijalno odeljenje za nesvrstane zemlje.

- Josip Broz je meni poverio zadatak da 78 države oslobodim kolonijalizma. Politička skrivalica za to bio je Pokret nesvrstanih zemalja - priznao nam je general Strunje. - Prva moja misija je bila stvaranje narodnog pokreta Mau Mau u Keniji 1960. godine. U Keniju sam ušao kao poslovni čovek i vrlo brzo se približio doktoru Keniati, velikom narodnom tribunu. Rekao sam mu da će mu Moskva i Vašington pomoći politički i finansijski, ako ujedini kenijska plemena i podnese zahtev engleskim vlastima za autonomiju kulture i za formiranje lokalnih organa vlasti. U Gani sam tajne dogovore imao sa vođom pobune Kvamom Nkrumahom, koji je krajem pedesetih češće bio po zatvorima, nego na slobodi. Nagovorio sam ga da pravi političke izgrede i svaki put kad bi ga Englezi uhapsili demonstracije su bile sve jače. Tada sam u Gani upoznao Nukrumahovog rođaka, Kofija Anana.

Strunje je putovao po Africi i pravio tajne programe kako da se kolonije Francuske i Velike Britanije oslobode i postanu nezavisne države. Bio je i u Boliviji, Kolumbiji i Brazilu. Tri puta su ga ranjavali u Africi. Imao je devet operacija ruke i šake. Lično je, kaže, dao Nelsonu Mandeli 4,5 miliona dolara za njegov pokret.

- Tito je pomogao Afrikancima da se organizuje prvi Panafrički kongres, kada je u centru pažnje bila Južna Afrika - sećao se Strunje. - Tada sam upoznao Nelsona Mandelu i spasao mu život. Britanci su se spremali da ga likvidiraju, ali sam ja obavestio Tita o tome i on je napisao Rezoluciju o slobodi naroda u Južnoj Africi i prosledio je u Ujedinjene nacije. Za tu rezoluciju je glasalo 128 država članica OUN.

Pričao mi je i o tome kako je kao obaveštajac funkcionisao u bivšim francuskim kolonijama:

- U francuske kolonije sam, na primer, ulazio kao Luj, sa francuskim pasošem, a u britanske kao Luis, sa engleskim pasošem. Oslobodio sam tako i Togo. Tito je tajno obaveštavao francuskog predsednika Šarla de Gola šta se dešava u Africi. Nije tačno da general Šarl de Gol nije voleo Tita i da ga nije primao.

On je, kako priznaje, imao i važnu obaveštajnu ulogu u svetu nesvrstanih na Kubi, a poslednja njegova misija je bila da napravi revoluciju u Angoli, Zimbambveu i Namibiji. Pokret nesvrstanih je počeo sa 16 država na konferenciji 1961. u Beogradu, ali je za samo 15 godina narastao na 128.

Poslednje godine 21. veka Marko Strunje je provodio zvanično kao predsednik Komiteta za kulturu i turizam u Trstu, a nezvanično kao specijalni savetnik vlada mnogih nesvrstanih zemalja. Pokušavao je da pomogne Srbiji da povrati svoje pozicije kod nesvrstanih, ali ga je u tome sprečila iznenadna smrt.

Kraj