Zlodela braće Sušić

POŠTO je razjasnio dva slučaja ubistva u Konatici, načelnik Pavlović je pokušao da rasvetli ubistvo u Železniku, koje se odigralo u noći između 30. i 31. maja 1927. godine, kada su, u kući u kojoj su živeli, ubijeni Milan Janković i njegova bremenita snaha Živka. Posle izvršenog zločina, razbojnici su pobegli iz sela.

Rođena u selu Velika Moštanica dva meseca posle očeve smrti, Živka Marinković je prve dve godine života provela sa majkom kod majčinih roditelja. Pošto se njena mati preudala, Živka je odrastala kod rođake imenjakinje, supruge Petra Vlajkovića, a poočim i pomajka joj nisu dozvoljavali da viđa rodbinu.

„Propala bi da je otišla u stričevu kuću“, govorila je Živka Vlajković. „Stric Ivan joj je svega jednom u životu učinio poklon kupivši joj grudnjak, a ona je bila naslednica polovine imanja Marinkovića!“

Dakle, Živkino nasledstvo bilo je poprilično - deo imanja u vrednosti od oko 200.000 dinara i njen stric Ivan želeo je po svaku cenu da ga se dokopa.

Kada je došlo vreme da je udaju, Živkini poočim i pomajka odlučili su se za Nenada, posinka Milana Jankovića, koji je povodom ovog braka tražio 75.000 dinara od Živkinog nasledstva, dok je njen stric Ivan nudio svega 25.000. Pošto nisu mogli da se dogovore, Ivan je obećao da će za deset dana pribaviti izvesnu sumu. On, naravno, nije imao novac i računao je da će postati vlasnik celokupnog imanja ako se oslobodi Živke. Zato se obratio poznatoj razbojničkoj družini.

Kao što su u okolini Pančeva u Banatu, uz pomoć trovačice baba Anujke pitanja nasledstva vrlo efikasno rešavana, tako je u ovom kraju Milisav Sušić iz Ostružnice, vođa ozloglašene bande, po određenoj tarifi garantovao za iznenadni nestanak svih koji su nekome predstavljali smetnju. Ivan se u Ostružnici sastao sa Milisavom i Milijom Sušićem, koji su pristali da za 10.000 dinara ubiju Živku, s tim da je naručilac imao i poseban uslov:

„Postarajte se da na mestu ostanu mrtvi i ona i dete koje joj je u utrobi! Beograd je blizu, ima dosta lekara, izvadiće živo dete i ono će postati naslednikom!“

Osim toga, rekao je Milisavu da Živkin svekar Milan ima 35.000 dinara gotovog novca koji mogu da uzmu na ime nagrade i obećao naknadu u slučaju da ne nađu pomenuti novac. Čim je „posao“ sklopljen i kapara plaćena, Milija je otišao u Ratare po Radisava Radojičića, svog starog druga i poznatog razbojnika. Radojičić nije bio poznat u Železniku kao braća Sušić i kao takav je trebalo da im pomogne u izvršenju zločina.

Istovremeno, Milisav je trebalo da bude stari svat na svadbi u Ostružnici. Predložio je da izvrše ubistvo na sam dan svadbe znajući da su zvanice obično zaokupljene pićem i ne vode računa o prisutnima, kao i da će imati alibi u slučaju da bude osumnjičen.

Pre no što je počelo svadbeno veselje, razbojnici su se sastali u kući Koste Petrovića, Milijinog kuma, kojem su takođe obećali nagradu i tako ga pridobili. Milisav je ostao na svadbi, a Kosta, Milija i Radisav su, naoružani karabinima, pošli u Železnik.

Kako je toga dana u selu bilo mnogo sveta jer je bio praznik, odložili su planirano i vratili se u Ostružnicu. Milija i Kosta su otišli na svadbu. Kada je saznao za nepredviđeni ishod, Milisav se razljutio i rešio da narednog dana sva četvorica odu u Železnik.

Sa Radisavom Radojičićem su se sastali 30. maja kod Sušićevog zabrana, maskirali se i pošli na mesto zločina dok je Radisav ostao da čuva stražu. U kući su zatekli i Milana Jankovića, Živkinog svekra, pa su i njega ubili. U Živku su pucali dva puta - jedan metak je pogodio u glavu, drugi u stomak.

Kako je kasnije utvrđeno, Ivan nije imao novac koji je obećao razbojnicima zbog čega su se spremali da ubiju i njega.

Nešto docnije su pomenuti Milija Sušić i Radisav Radojičić upali u kuću Kate Birčanin, udove iz Bariča, i ukrali joj osamnaest obveznica na ime ratne odštete i oko 1.000 dinara u novcu.

Tokom istrage, nijedan od uhapšenih nije priznao zločine, a čitav proces su smatrali „delom partijske netrpeljivosti“. Međutim, upornost načelnika Pavlovića na kraju je urodila plodom, jer su pohvatani članovi bande priznali svoje zločine - svi osim Milisava Sušića.

U noći između 20. i 21. marta 1923. godine, nepoznati razbojnici upali su u kuću Vujana Vučinića iz Surčina i teško ga ranili. Od zadobijenih rana preminuo je narednog dana. Kako je do trenutka kada je izdahnuo bio u besvesnom stanju, vlastima nije mogao da otkrije detalje o izvršenom zločinu. Njegova supruga Anka je tokom saslušanja ispričala da su u njihovu kuću upala dva revolverima naoružana maskirana razbojnika tražeći da im se odmah preda sav novac. Pošto se Vučinić izgovarao da nema novac, razbojnici su ga pretukli i upucali.

Na osnovu opisa razbojnika koji je dala Vučinićeva supruga, policija je uhapsila krivce, ali su svi bili pušteni usled nedostatka dokaza.

Nakon muževe pogibije, imanjem Vučinića upravljala je udovica Anka do trenutka kada su je, kao i njenog brata Acu Pribića, uhapsili. Braća pokojnika su tvrdila da je upravo Anka organizovala ubistvo njihovog brata Vujana.

Tokom istrage Anka je priznala da je Miliji i Milisavu platila 10.000 dinara da bi se otarasila muža jer je pretio da će se oženiti drugom kako bi imao decu. I pored toga što su Anka i njen brat tvrdili da su braća Sušić ubili Vujana Vučinića, njih dvojica to nikada nisu priznala.

(Nastaviće se)