Ubica plaćen – žitom!

UBICE Živka i Dragomira Petrovića iz Konatice ostale bi neotkrivene da načelnik posavskog sreza gospodin Dragomir P. Pavlović, strpljivo i staloženo, nije odmotao klupko zločina. Naime, Dragomir Petrović unajmio je Milisava Sušića i Živana Todorovića da ubiju njegovog sina Živka, a Radoja Čojića platili su Živkovi prijatelji da ubije Dragomira kako bi osvetili Živkovu smrt. Krunski svedok ubistva bila je Živkova sestra, a Dragomirova kćerka Stamenka. Jedne večeri, saslušavajući je do kasno, načelnik je privoleo da progovori.

Predsedavajući je prozvao Stamenku Petrović. U prepunoj sali nastao je tajac. Sasvim staložena, Stamenka je odgovarala na pitanja.

„Jesi li videla ko je ubio tvog brata“?

„Jesam, ubio ga je Milisav Sušić“.

„Možeš li se zakleti da je on ubio Živka“?

„Mogu jer nikada neću zaboraviti lice i drskost tog čoveka koji je usmrtio Živka, pa se, nekoliko dana pošto ga je ubio, vratio da naplati svoje zlodelo! Na malu Gospojinu došao je sa Živanom Todorovićem i od mojih majke i snaje zatražio novce za dogovoreni posao jer mi je otac već ležao u zatvoru. Milisav me je sreo na dvorištu i, zamislite te smelosti, upitao da li poznajem njega i Živana?! Videla sam vas onda, dobro sam vas videla, a gledam vas i sada, odgovorila sam ljutito“.

„Slušaj me pažljivo“, rekao mi je on, „ja sam Milisav Sušić iz Ostružnice. Ako ti makar na pamet padne da nekome ispričaš ono što si videla, završićeš kao Živko!“

Predsedavajući je pitao:

„Prepoznaješ li ubice među prisutnima u sali“?

Stamenka se okrenula, posmatrala je, pa je pokazala rukom:

„Ovo je Milisav, a ono je Živan“.

„Neka pristupi optuženi Milisav Sušić“, naredio je predsedavajući.

„Stamenka, pogledaj u optuženog, da li je on pucao u tvog brata“?

„Jeste, on je“, uzviknula je Stamenka, „on je ubio moga Živka i pretio da će i mene ubiti ako progovorim“!

„Lažeš!“, pao je u vatru Milisav. „Lažeš, gade pokvareni! Ako je tako, što ranije nisi kazala?!

Iskaz svedoka Vladimira Filipovića, koji je služio na Dragomirovom imanju, opravdao je sumnju da je ubistvo naručeno i da je izvršiocu obećana nagrada. Naime, ovaj svedok je ispričao da je u društvu supruge pokojnog Živka prevezao 1.000 kilograma žita. Po naređenju udovice istovario ga je u magacinu Milutina Drenjanina, vlasnika kafane na Kolubari, i obavezao ga da žito preda prvom čoveku koji dođe po njega.

Ubrzo su stigli Milija i Milisav Sušić i pred kafedžijom su se svađali oko preuzimanja žita, koje je nakon prepirke Milisav natovario i odneo. Iskaz Vladimira Filipovića potvrdio je i Milutin Drenjanin. Očigledno je Milisav Sušić na taj način naplatio poručeni i izvršeni posao.

Zatim se desilo nešto sasvim neobično: došlo je do verbalnog incidenta među sudijama. Sudija Krečković pretio je sudiji Vujoviću podnošenjem zahteva za izuzeće, a gospodin Vujović spremno je odgovorio: „Poznato mi je, poštovani kolega, da su neki od naših sugrađana, ubrajajući i neke uvažene sudije ovoga Suda, spremni da se za 50.000 dinara, koliko je do sada sakupljeno, jednom zanavek otresu braće Sušić“!

U tužbi koju je Radivoje Aćimović iz Ostružnice podneo 1928. godine pisalo je da je Milija Sušić u noći između 27. i 28. oktobra 1926. godine naoružan upao u njegovo dvorište odakle je pokušao da ukrade bure. Radivoje ga je sprečio, ali se Milija popeo na kola i dao se u bekstvo. Milan, Radivojev sin, uspeo je da ga stigne i otme mu uzde. Shvativši da se nalazi u bezizlaznoj situaciji, Milija je pucao u Milana i usmrtio ga. Jedini svedok ovog događaja bio je otac ubijenog Radivoje Aćimović. Sud je doneo oslobađajuću presudu obrazloživši je nedostatkom dokaza protiv optuženog.

Predsednik suda prozvao je Radivoja.

„U kafani sam čuo da je Milija priznao ubistvo moga Milana, kao i da je tokom pretresa kod njega pronađena kratka puška kakvu sam video u njegovim rukama one večeri kada mi je sin nastradao. Sećam se da me je te noći probudila žeđ. Dok sam pio vodu, čuo sam da su prošla neka kola. Vraćajući se u sobu, pogledao sam kroz prozor i ugledao sam Miliju u dvorištu kako pokušava da ponese bure. Istrčao sam napolje, dohvatio vile i potrčao ka njemu. Bežeći, zapucao je iz puške, ali me nije pogodio. Međutim, pucanj je probudio ukućane. Moj sin Milan izleteo je iz kuće, potrčao je za Milijom, uspeo da ga sustigne i istrgne mu uzde iz ruku, ali ga je zločinac upucao“, ispričao je Radivoje.

Nakon obdukcije veštaci su zaključili da je na žrtvu pucano sa visine, odnosno da se onaj koji je pucao mogao nalaziti na kolima. Potvrđeno je da je metak ispaljen iz puške pronađene kod optuženog Milije Sušića.

„Milija, da li si pucao u Milana Aćimovića“, pitao je predsedavajući.

„Nisam“

„Njegov otac se zakleo i tvrdi da si ti ubio Milana“.

„Zakleo se, možeš misliti?! Kako me mogao videti kada sam ja u to vreme bio u svojoj kući? I još mi je u rukama pušku ugledao?! I to prekraćenu pušku?! Mrkla noć, a on jasno vidi mene kako držim pušku?! Vama to nije sumnjivo, časni Sude“, bio je teatralan optuženi.

Zatim je svedok Simeon Stevanović ispričao kako je od Savke, supruge Dimitrija Jovanovića, čuo da je Milija u pijanstvu priznao:

„Kakvo mu je to bure kad nema obruča?! Ma, ne bih ga ubio da mi nije uhvatio konja za uzde“.

(Nastaviće se)