Porotnik platio glavom

U KUĆU Kate Birčanin, supruge preminulog sveštenika, upali su 1927. godine Radisav Radojičić i Milija Sušić. Prema navodima u tužbi, Katu, njenu snahu Anku i kuma Milorada Čučukovića razbojnici su pretukli, oteli im 180 dinara i 18 obveznica na ime ratne odštete.

Predsednik Veća prozvao je Katu. Ona je bila slabog sluha zbog čega je pratio mladić koji joj je na uvo ponavljao pitanja predsedavajućeg.

„Videla si ko te je tukao“?

„Poznala sam jednoga, Radisava Radojičića“.

„Vidiš li ga u sudnici“?

Rukom je pokazala Radisava.

Predsedavajući je naredio Radisavu da pristupi na mesto predviđeno za optužene.

„Saslušajte me, molim vas! Ona laže i pretvara se da je gluva! Kad smo bili kod poglavara, taj Čučuković, njen kum, štapom je pokazao na mene, a ona je onda kazala da me prepoznaje“.

„Niko mi ništa nije pokazao. Odmah sam ga poznala. Ovaj me je ganjao, vodio po sobama i tukao me je, zapamtila sam ga“, odgovorila je Kata na pitanje predsedavajućeg da li je sigurna da je Radivoje kritične večeri zlostavljao.

Pročitan je pismeni iskaz Anke, snaje Kate Birčanin, koja je u međuvremenu preminula. Prema njenom iskazu, sedela je sa svekrvom i kumom Miloradom kada su upala dvojica razbojnika. Udarajući ga kundakom, jedan od njih je naterao Milorada da legne na patos, a drugi ga je pokrio kaputom, pa je od Kate tražio novac. S obzirom na problem sa sluhom, nije razumela šta se od nje traži, pa joj je Anka sve tumačila. Nestrpljivi razbojnik je ispreturao nameštaj po sobama i kad ništa nije našao, počeo je da ih tuče. Udario je Anku puškom po glavi i puška je okinula, ali je metak završio u zidu. Uplašeni zbog buke, zadovoljili su se sa oko 180 dinara i 18 obveznica na ime ratne odštete i pobegli su.

I Milorad Čučuković je bio siguran da je Radisav jedan od razbojnika. Tvrdio je da ga je zapamtio iako ga do te večeri nikada nije sreo.

Radisav je pokušavao da ubedi Sud da ništa od toga nije istina i da oštećeni lažu.

„Do te večeri nikada se nismo videli“, rekao je Čučuković.

Svedok Živan Đukić ispričao je kako je narednog dana nakon izvršenog razbojništva Milija Sušić nudio kafedžiji Milutinu Diliću iz Ostružnice 14 od 18 bonova na ime ratne odštete, koje je ovaj primio nameravajući da ih proda u Beogradu. Kad je ubrzo čuo za pljačku u Bariču, odmah ih je vratio Miliji.

„Nikada mu ih ne bih ponudio jer on nije nikakav trgovac novcem“, odao se Milija.

Državni tužilac je tražio saslušanje svedoka Marka Andrejića iz Ostružnice, po profesiji rezervnog oficira. Naime, ovaj čovek ga je obavestio da raspolaže informacijama koje bi doprinele lakšem otkrivanju istine. Milija i Milisav Sušić bili su njegovi rođaci.

„Jesi li u svađi s kojim od optuženih“, pitao je predsedavajući.

„Nisam“.

„Jesi, sa mnom, a to ću i da dokažem“, upao je Milisav.

„Nikada ja nisam bio u svađi s tobom“, rekao je Andrejić mirno. „Možeš govoriti što hoćeš. Neposredno pre ubistva u Surčinu, video sam tebe i Miliju u društvu Ace Pribića da se čamcem vozite preko Save. Narednog dana sam od žandarma čuo da je u Surčinu ubijen čovek“.

„Znaš li ko je prevezao optužene“, pitao je predsedavajući.

„Onaj što je dao lažni iskaz da je svojim čamcem prevezao samo Milisava sa dvojicom nepoznatih“.

„Prepoznaješ li ovde u sudnici lice koje se vozilo sa optuženima“?

„Ovaj je, gospodine“, izgovorio je svedok prstom upirući u Acu Pribića.

„Eh, đubre jedno! E, jesi lažov! Juče si čuo da i mene optužuju, pa sad i ti na mene pokazuješ“, pokušavao je da razuveri sudije Aca Pribić.

„Poštovani Sude, ja bih i ranije njih prijavio, ali... strepeo sam za sopstveni život“, jadao se svedok. „Opšte je poznato da je stradao svako ko je protiv Sušića svedočio“!

„Od svih koji su dali iskaz protiv Sušića, ko je nastradao“, čudio se predsedavajući.

„Pa, eto, baš jedan porotnik, Mladen Dragićević iz Ostružnice koji je bio član porote na suđenju za ubistvo Mitra Stanoševića. Nađen je mrtav u svojoj kući“!

Zastupnici privatnih tužilaca skrenuli su pažnju na činjenicu da se, od kako su ozloglašena braća Sušić u pritvoru, nisu dogodila krivična dela izvršena na prepoznatljiv način, način izvršenja svojstven njima - dobro isplanirana, izvršena u potpunoj tajnosti, bez mogućnosti da se brzo razotkriju počinioci. Istakli su i da se zahvaljujući braći Sušić u beogradskom okrugu povećao broj krivičnih dela iz koristoljublja, a da niko još uvek nije bio oglašen hajdukom, iako je bilo sasvim jasno da postoji banda koju predvode inteligentni zločinci čiji su šefovi bili upravo braća Sušić.

Pokušavajući da opovrgnu optužbe, ovi opasni zločinci rukovodili su se idejom o napadanju islednih organa, još oštrijem napadanju svedoka, kao i korišćenjem unapred pripremljenih alibija koje su potvrđivali mahom njihovi rođaci, oni koji su im dugovali usluge i oni koji su ih se toliko plašili da su bili spremni da se lažno zaklinju. Naglasili su da su se njihovi klijenti držali hrabro, da su rizikujući sopstvenu sigurnost i ponovo preživljavajući stres svedočili kako bi zločinci odgovarali za počinjena nedela.

(Nastaviće se)