I pisar čuvao glavu!

NAJVIŠE detalja u završnoj reči izneo je advokat Pavle Todorović, zastupnik Bojane i Nenada Jankovića iz Ostružnice, čije je supružnike Milana i Živku ubio Milija Sušić. On je takođe bio branilac Koste Petrovića i Ivana Marinkovića. Gospodin Todorović je počeo izlaganje saopštenjem da i njegova bezbednost zavisi od presude koju će doneti Sud budući da su mu braća Sušić pretila. Tvrdio je da su svedoci odbrane dobili uputstva kako da se ponašaju na Sudu:

„Njihovi iskazi su laži, to je jedan pravi scenario za koji su uloge unapred podeljene! Sve je namešteno, svedoci su pripremljeni, odgovaraju bez razmišljanja! Gospodo, zapitajte se zašto bi neko ko je relativno imućan pokušao da ukrade jedno obično bure?! Molim vas, iza toga mora da se krije nešto ozbiljnije! Naime, optuženi Milija Sušić imao je nameru da ukrade svinje, zakolje ih na licu mesta, utovari u burad koje je prethodno protivpravno prisvojio, zaklane i u burad spakovane svinje prenese na željenu lokaciju, a zatim tu istu burad podmetne drugome.

Sa Radisavom Radojičićem iz Ratara krao je svinje po valjevskom okrugu. Jedan od oštećenih je bio uporan, pa je, prateći ih, stigao u Ostružnicu gde je u dvorištu Milije Sušića našao svinje koje su mu ukradene. Prijavio ga je i pokrenuta je istraga. Kako su braća Sušić uticajni, uspeli su da zataškaju stvar, Milija je vratio svinje i njihovom vlasniku je to bio dovoljan razlog da ćuti.

Kada je nakon zločina u Železniku, gde su ubijeni Milan i njegova snaha Živka Janković, kod Milije pronađena puška, tvrdio je da je neupotrebljiva. U Vojnotehničkom zavodu u Kragujevcu potvrđeno je da je puška ispravna, ali da je jedan njen deo pogrešno montiran kako bi izgledala kao neupotrebljiva.

Zapisnik je tako vođen jer je pisar, očigledno, više bio zainteresovan da sačuva glavu i nameštenje, nego da verodostojno beleži. Kako su se svi zdušno potrudili oko zametanja tragova, nije čudno što je Milija oslobođen krivice usled nedostatka dokaza“!

Branioci optuženih su mahom isticali da su priznanja njihovih klijenata iznuđena. Tvrdili su kako istraga povodom krivičnih dela u kojima su navodno učestvovali njihovi branjenici nije vođena na način predviđen Zakonom, negirali istinitost iskaza nekih svedoka optužbe, podsmevali se konstatacijama svojih kolega koje su zastupale suprotnu stranu. Rečju, koristili su sva dozvoljena sredstva da opravdaju svoje previsoke honorare.

Posavski okrug zaposeli su razbojnici, to je bilo evidentno.

Nakon završnih reči, Porotni sud se 22. aprila 1929. povukao na razmatranje i svoju odluku saopštio je u 19.30. Naime, ovaj sud (sastavljen od sudija Markovića, kao predsedavajućeg, Vujovića i Petkovića, uz porotnike učitelja Ognjanovića i zemljoradnika Božića) nije stekao ubeđenje da su optuženi na bilo koji način, odnosno u bilo kom svojstvu učestvovali u izvršenju navedenih zločina.

Iako su neki od njih tokom prethodnog postupka priznali da su imali udela u krivičnim delima za koja su osumnjičeni, isto su na glavnom pretresu opovrgli tvrdeći da su bili primorani da potpišu priznanja o sopstvenoj krivici. To što je njihovim iskazima na suđenju poklonio veru, Porotni sud je obrazložio loše vođenim istražnim postupkom, kao i neubedljivim iskazima svedoka optužbe. Na osnovu svega navedenog, Državni sud ih je oslobodio krivične odgovornosti.

Oslobađajuća presuda izazvala je burne reakcije i otvoreno negodovanje privatnih tužilaca. Očajan, otac ubijenog Milana, Radivoje Aćimović je glasno uzdahnuo:

„Ne mogu da ćutim - pravda, očigledno, ne postoji...“

Na drugoj strani su se radovali oni koji su bili oslobođeni krivice:

„Živeo sud“!

Kasacioni sud poništio je presudu donetu 22. aprila 1929. godine, jer predsednik Suda nije potpisao zapisnik o članovima porote, pa je pomenuta presuda smatrana nepostojećom. Zakazan je novi pretres za 26. maj 1930. godine. Ovog puta porotom je predsedavao sudija Milutin Pelivanović.

Vest o ponovnom suđenju je bila prava senzacija. Sala i hodnici Okružnog suda su bili prepuni sveta, a pred zgradom Suda su čekali oni za koje nije bilo mesta u sudnici.

Posle završenog pretresa i nakon izjašnjavanja optuženih koji su se saglasili sa odbranama koje su izneli njihovi branioci, 5. juna 1930. godine, porota se povukla na većanje, koje je potrajalo sve do 23 časa. U najvećoj tišini delovođa je pročitao odluku. Porota je odbila zahteve branilaca za odlaganje pretresa i pozivanje novih svedoka, pa je odmah odlučila.

Za ubistvo u Železniku krivim je oglasila Kostu Petrovića ne našavši da su učestvovali braća Sušić ni Ivan Marinković. Za podstrekača ubistva Vujana Vučinića iz Surčina proglašena je Anka Vučinić, Aca Pribić oglašen je kao pomagač, dok je neposrednim počiniocima porota smatrala Miliju i Milisava Sušića čiju odbranu je odbacila. Za razbojništvo u kući Kate Birčanin u Bariču krivim je proglašen Radisav Radojičić. Porota nije mogla da se izjasni o počiniocima ubistava Živka Petrovića iz Konatice i Milana Aćimovića iz Ostružnice.

Tada je Kosti Petroviću izrečena kazna zatvora u trajanju od 12 godina, Anka Vučinić je osuđena na 10 godina, Aca Pribić na osam godina, Milija Sušić na 15 i Milisav na 10 godina zatvora. Radisav Radojičić imao je da odrobija šest godina.

Ivan Marinković, Milan Jovanović i Živan Todorović oslobođeni su krivične odgovornosti.