Divlji narod Tunguzi

NADAM se da bi svi mongolski stanovnici pograničnog područja, kojih ima više od 100.000 konjanika, što od straha, a što od svoje volje, u želji da se obogate domogavši se kineskog bogatstva, odbacili podaništvo kineskoj vlasti i svoju vojsku upotrebili protiv Kineza zajedno s Rusima, na šta su mi dok sam tamo boravio neki njihovi načelnici već ukazivali.

Na taj način, a sve to zavisi od Božje volje, mislim da bi u roku od nekoliko godina, bez daljeg truda bilo mogućno ovladati Kineskim carstvom, a ako bi se uspelo da se makar i samo kroči na njihovu zemlju, tamošnje provincije bi, što se tiče bogatstva i provijanta, mogle da izdržavaju čak i veliku armiju. Ako pak Bog da da se ovlada carskom blagajnom, onda bi se nebrojeno velika vojska mogla izdržavati.

Samo je neophodno pre no što se nešto takvo započne razmotriti sve moguće slučajeve koji bi iz toga mogli da proisteknu i bez najjačih mogućih priprema i sagledavanja svih opasnosti takav rat ne započinjati, što predočavam na pomno razmatranje Nj. C. V. i visokih ministara, a ja sam svoje mišljenje izneo blagonaklono, samo radi informacije.

Na putu prema Pekingu, išao sam rekom Moskvom do grada Kolomne, gde se reka Moskva uliva u Oku, a onda ovom rekom do Njižnjeg Novgoroda, gde se Oka završava i s desne strane se uliva u Volgu. Dalje se Volga uliva u Astrahansko more. Negde je široka jednu vrstu, a negde i više i brodovi njome neprestano plove do mora.

Od Njižnjeg Novgoroda Volgom do Kozmodemjanska, u velikom broju živi narod Čeremijski. Jezik im je poseban. Sujeverni su i mole se drveću i svakoj životinji.

Nastavlja se Volgom do grada Kazanja, a onda do Kame, i potom do mesta gde se uliva Čusovaja reka pa onda prevodnicom 40 vrsta do reke Iset, na čijem je izvorištu Jekaterinburg.

Ob je široka i duboka reka; leti se mestimično izliva jednu ili dve vrste, a ponegde i do pet i šest vrsta, dok je s proleća vodoplavna (prema kazivanju tamošnjih stanovnika) i plavi toliko široko da se izlije kao more, čak 60 do 70 vrsta, pa se obale uopšte ne vide. I kada se dogodi da se tako izlije na površinu od 70 vrsta, postoje samo tri brežuljka gde ljudi mogu da se spasu ako im se lađa nasuče i razbije.

Isto tako, ako neko plovi brodom s jeseni i sve se zamrzne, sem pomenutih triju mesta, nema nikakvog drugog spasa, jer nema pristaništa, a ako neki drveni brod bude zarobljen u ledu, s proleća će ga taj led razbiti. Više puta se događalo da ako ljudi koji se nalaze u takvom brodu ne uspeju tokom zime da se spasu idući pešice po ledu, tada svi potonu i umru.

Na obalama ove reke žive Ostjaki, koji tek što su primili hrišćansku veru i ne poznaju nikakav drugi zanat do lova i ribolova, pa danak plaćaju lovinom, dok se od ribolova hrane i to su veoma siromašni ljudi. Leti žive u jurtama od brezove kore a zimi u zemunicama, onako kao što mrmoti žive u svojim jamama.

U toj reci ima toliko mnogo ribe, da se za dve kopejke ili za prstohvat duvana može kupiti jesetra od aršina i po. Plovidba brodom po toj reci odvija se nesmetano, jer na dnu nema kamenja i mada ponegde ima peščanih mesta, za brodove to ne predstavlja nikakvu opasnost. Brodovi plove sve do grada Narima, i do ušća reke Ket.

Reka Ket, široka deset hvati, uliva se u Ob, teče u velikim meandrima i na mnogim mestima ima peščane sprudove, tako da je, kada je vodostaj nizak, njome veoma teško ploviti; i na jednoj i na drugoj obali nalaze se guste šume, ima močvara i tu je sve pusto; voda je mutna, nezdrava i puna peska i ribe u njoj ima sasvim malo.

U pomenutu reku Ob uliva se reka Tom, oko koje žive ruska plemena; široka je jednu i po vrstu, ribe ima u izobilju tako da, ako je suditi po pričama tamošnjeg stanovništva, u predgrađu Tomska, jednim bacanjem alova (čija je veličina od 200 do 300 hvati u dužinu) ulove po 3.000 riba, a među tom ribom ima i one od jednog aršina kao i one od pola aršina, koja se zove sibirski muhsun i liči na pastrmku, a prodaje se toliko jeftino da je to zapanjujuće.

Rekom Ket plovi se do Makovske tvrđave, na 60 stepeni i 3 minuta, odakle počinje makovska prevodnica, kojom se suvozemnim putem prelazi 120 vrsta do grada Jenisejska koji se diže iznad reke Jenisej, na 60 stepeni; u tom gradu žive Rusi i vojnici-kozaci.

Jenisej je velika reka koja ne zaostaje ni za Volgom ni za rekom Tom, a veća je od Irtiša; u njoj ima dovoljno ribe, mada ne toliko koliko je ima u reci Ob, plovidba drvenim brodovima odvija se slobodno i bezbedno.

Jenisejem do Tunguske reke, koja je izuzetno brza i kamenita, mestimično se razliva od dve do četiri vrste, a uglavnom teče između stenovitih planina i ponegde je sužena na svega pola vrste kamenim obalama, između kojih nije nimalo bezbedna plovidba brodom, jer se na mnogim mestima nalaze brzaci, a ponegde i šiveri. To su mesta gde celom širinom reke ima mnogo kamena i peska i pritom je reka uz jednu obalu duboka i veoma brza, pa je plovidba drvenim brodovima na tim mestima veoma opasna.

Oko te reke logoruju Tunguzi, neznabožački, idolopoklonički i napola divlji narod. Bave se lovom i ribolovom, zarađuju loveći jelene i druge divlje životinje, a žive u najdubljim šumama, u jurtama od brezove kore. Uz obalu drže čamce od brezove kore, veoma lake i brze, na kojima plove po reci i prelaze je, veslajući pomoću dva vesla, kako muškarci tako i žene, izuzetno brzo. Kada bi taj čamac imao osam vesala, niko ne bi uspeo da ga prestigne, a kada dođu do brzaka ili do kakvog drugog teškog i kamenitog mesta, čamac natovare na ramena i prenesu ga suvozemnim putem do mesta gde se može ploviti, pa nastave dalje.

(Nastaviće se)