Raspusni knez Miloš!

BRIŽNI roditelji, delimično su ublažili loše odnose da njihova deca ne bi primetila da su u svađi. Tek rođeni sin je bio okružen velikom pažnjom svih podanika, posebno očevih saradnika i rodbine.

Kneginja je povremeno dolazila iz svog konaka u Milošev, a na javnim skupovima i svečanostima obavezno su se pojavljivali zajedno. Bila je to samo varka, samo poza.

Srpski vladar dobro je krio da je u intimnim odnosima sa Stankom Ristić iz Stragara. I nju je zaposlio u Crnući, a posle je premestio u Brusnicu kod brata gospodara Jovana gde se sa njom sastajao. Brat je velikog brata štitio, a snaha Kruna, već poučena tragedijom, potpuno je zanemela pred novom ljubavnom aferom svog devera i svoje kućne pomoćnice.

Zaljubljeni vladar premestio je svoju milosnicu u Kragujevac u posebnu kuću. Stanka je posluživala kneza kad krišom dođe u dvor, a još više u kući u kojoj je boravila. Zabrinuti kneževi prijatelji su ga opominjali, podsećali na Petriju, ipak on nije odustajao.

Velika gospođa je rešila da „i ovo pseto ubije“. Sačekala je Stanku kod kragujevačke ćuprije sa pištoljem u ruci. Navodno, knez je poslao svoje verne sluge da spreče ovo novo krvoproliće. Dalje beleže isti ljudi da je Miloš naredio da se Ljubici udari dvadeset pet batina! Knez je udomio svoju Stanku i dok bi suprug tumarao po nahijama, vladar bi se zabavljao sa mladom ženom. Stanka je rodila knezu vanbračnog sina Gavrila koji leži u manastiru Vraćevnici. Čak postoje i pisma koja je ljubavnica pisala vladaru Srbije. Stanka se razvela od prvog supruga i udala za jednog Grka koji je živeo u Beogradu. Knez je uvek uspevao da bude s njom.

Avanture raspusnog kneza su se širile i svaka žena mu je rodila po jedno dete. Nije on džabe komunicirao sa vlasnikom harema vojvodom Milenkom Stojkovićem. Izabrao je Jelenku, njegovu najlepšu Turkinju iz harema za svoju metresu. Prošlo je dosta vremena, a Jelenka se udala, pa je Miloš njenog supruga postavio za svog telohranitelja, a Jelenku za domostarateljicu kragujevačkog dvora. Kneginja je shvatila da nema leka koji bi Miloša izlečio od sklonosti ka preljubama, zato više nije reagovala, plašeći se za svoj život.

Zaneseni, strasno zaljubljeni knez, premestio je Ljubicu u svoj dvor u Požarevcu, a Jelenku zadržao blizu sebe. Ona mu je rodila sina i tad postala njegova druga žena. Zvali su je Mala gospođa, a Ljubicu Velika gospođa. Kragujevac, prestoni grad, više nije vodio intrige o vladarskom paru koji potresaju i druge porodične afere, a vanbračna deca Miloševa su se rađala i umirala. I Jelenka se plašila da je Ljubica ne ubije. Knez je istovremeno održavao odnose i sa Stankom i sa Jelenkom, što je Ljubica mnogo kasnije saznala, ali nije reagovala. Sa knezom se viđala, ćutala i patila.

Između ovih ljubavnih vatrometa, veliki vladar apsolutista se borio da guši bune koje je nezadovoljni narod protiv njegove vladavine dizao. Ipak je uspeo da, u kratkim susretima sa Ljubicom, načini svog sina princa Mihaila. Zdravi dečak rodio se 16. septembra 1823. godine u Kragujevcu u Šarenom konaku, gde je sa majkom i bratom. I njega je krstio arhimandrit Melentije Pavlović iz manastira Vraćevšnice kao i Milana. Dva princa osiguraše bolju budućnost prestola.

Vladarevu kćerku Petriju, zvanu Perka, krstio je veliki vožd, kum Karađorđe, a kad su se sinovi rodili on više nije bio u životu. Knez Miloš je na svojoj duši nosio kumovu glavu jer je 1817. godine naredio njegovu likvidaciju. Ljubica je oplakivala čoveka koji je oslobodio Srbiju. Pomagala je novčano kumi Jeleni, njegovoj supruzi i deci i dok su živeli u inostranstvu.

Savka se školovala i pohađala redovnu osnovnu školu u Kragujevcu, a kasnije prelazi u Beograd, gde uči kod đakona u manastiru i tu se svestrano obrazuje. Naučila je da dobro vlada italijanskim jezikom i veštinom sviranja na klaviru. Starija sestra je dobila ime od kuma Karađorđa, a Savku nije mogao krstiti jer je 1814. godine bio van Srbije. Pozvali su Melentija Pavlovića koji joj dade ime Jelisaveta. Nazvaše je Savka. Srećno se i dobro udala za austrijskog barona Jovana Nikolića od Rudne sa kojim je izrodila petoro dece.

Da bi na vreme počelo obrazovanje sinova, knez je prvo angažovao pedagoga Aleksu Popovskog da obučava Milana. Ovaj ugledni gospodin obavljao je dužnost Miloševog sekretara. Pored njega, učitelji mladih prinčeva Milana i Mihaila bili su poznati pedagozi: Avram Gašparević, Dimitrije Davidović, Dimitrije Isailović, Đorđe Zorić, Petar Todorović i Konstantin Ranos. Dečaci su pohađali dvorsku školu koju im je otac osnovao 1826. godine.

Njihov prelazak iz Požarevca u Beograd pokazao se veoma korisnim jer su pohađali Prvu beogradsku gimnaziju koju je Miloš otvorio 1830. a već 1832. bila je zatvorena. Prinčevi se vraćaju u Požarevac kod čuvenog profesora Đorđa Zorića. Na oba polugodišta su polagali ispite pred roditeljima Milošem i Ljubicom. Sa majkom 1836. odlaze u Beograd da stiču veće opšte znanje i posebno vladarsko obrazovanje. Živeli su u nameštenoj sobi, uz loše uslove, a bili su sinovi vladara, koji je i na svojoj deci bio štedljiv.

Ljubica je tada odlučila, uz Miloševu dozvolu, da dečake uči profesor francuskog jezika Konstantin Ranos, zato Milan i Mihailo ponovo stižu u svoj požarevački dvor, gde su savladali francuski i nemački. Uvek su, uz odlično vladanje, dobijali posebne pohvale. Dopisivali su se sa ocem i kumom Melentijem Pavlovićem, oslovljavajući ga s ljubavlju „Ljubezni naš popo“.

(Nastaviće se)