Škola u bilijar sali

U proleće, 1949. godine, posle intenzivnog učenja, za šta je bukvalno korišćen svaki slobodni trenutak, Jovanka je pristigla u elegantni Tuškanac, u vilu u Nazorovoj ulici, u kojoj je stanovao Ivan Krajačić, sa suprugom Milenom i već rođenima Slobodanom i Gorankom.

A drug Stevo, u koga je Tito, ne bez razloga, imao bezuslovno poverenje, bio je pravi školski primer opreznosti. U Ljubici Šmigmator našao je idealnu osobu, koja će "drugaricu iz maršalata" pripremiti za ispite. Bila je učesnik NOB i zapaženi radnik Udbe, na poverljivim poslovima analitike.

U zagrebačkom naselju Trnje, Jovanka Budisavljević završila je drugi razred sa vrlo dobrim uspehom.

Posle tri godine ponovo se oglasio drug Stevo, s novom željom: Ljubica putuje u Beograd kako bi pomogla Jovanki da nastavi školovanje.

Reč je bila o naredna četiri razreda gimnazije (velika matura, za razliku od male, koju je položila).

Na železničkoj stanici u Beogradu, u ranim jutarnjim časovima, Jovanka Broz je čekala svoju učiteljicu, instruktorku. U manjem automobilu, s vozačem i fizičkim obezbeđenjem, krenule su njih dve put Dedinja. Vozile su se topčiderskim alejama kuda je, u svoje vreme, prolazio u fijakeru, princ Đorđe Karađorđević. Princ je u tim prilikama pevušio, ali je znao da poklanja i cveće lepim ženama, koje je susretao. Ljubici nije bilo ni do pesme ni do cveća...

Jovankine sestre su stanovale u Užičkoj 7, u jednom malom dvosobnom stanu, gde se, ovog puta, smestila i Ljubica. Ljubica je stigla i u rezidenciju, i našla se ispred Tita. Kada ga je ugledala tresla se kao prut, ne pomerajući se ni makac.

"...Mi smo se oženili! Ona mora sada još da uči... Molim vas da joj u tome pomognete..."

Sve što je, u pogledu učenja, bilo vezano za čitanje, išlo je Jovanki od ruke. Matematiku nije radila s takvom lakoćom, ali su pravi problemi nastali s jezicima. Da bi što bolje savladala gradivo iz engleskog jezika, za Jovanku je bila, dodatno, angažovana Dana Ristić, profesionalni prevodilac u Ministarstvu za inostrane poslove. Oko ruskog jezika, dobijala je pomoć sestara, ali i Titovog prevodioca, inače profesora.

Sala, u kojoj je Josip Broz igrao bilijar, uglavnom s najvernijim saradnicima, bila je pretvorena u Jovankinu učionicu. U preslišavanju Jovanke, kada su mu to obaveze dozvoljavale, učestvovao je i sam Tito, koji bi u tim prilikama recitovao Ljermontova, Puškina... Jovanka se, inače, kao i svaka zaljubljena žena, divila svom mužu, poštujući njegovo ogromno znanje, koje je uspeo da akumulira tokom života. A Tito je imao i uzbudljive priče, kojima je odmarao, ali i animirao Jovanku i Ljubicu. Najpotresnije su bile one, koje su se odnosile na njegov boravak u Moskvi, na rastanak sa sinom Žarkom...

Treći i četvrti razred Jovanka je završila s odličnim uspehom, kao i maturski ispit. Taj njen uspeh obeležen je sasvim skromno: Tito je naložio da se maturska svečanost održi u učionici, odnosno sali za bilijar, a on sam je, za Jovanku, njene sestre i Ljubicu, kuvao kafu...

Stvaranju đačke atmosfere oko Jovanke, doprinele su i njene mlađe sestre. Jovanka je bila dosta stroga prema njima. Usadila im je radne navike, skromnost i smisao za uredan život. Osim toga, ona je znala da ih iznenadi naglom "inspekcijskom posetom", naročito ako je smatrala da za to ima bilo kakav razlog. Nada i Zora su dobro učile, završile su i fakultete.

Jovanka je postala važna i onog trenutka kada je dobila ovlašćenje da odlučuje o dokumentima iz Titove bogate arhive. Jedino je ona odlučivala šta će se fotokopirati, odnosno gde će se šta smestiti.

Za takve poslove bilo je neophodno znanje daktilografije, za šta se ona ubrzo osposobila. Vremenom, dobila je još delikatniji zadatak.

Tito je imao svakodnevne kontakte i poverljive razgovore. U rezidenciji, u radnom kabinetu, najviše je bilo razgovora u "četiri oka".

Pouzdano se zna da je taj deo posla Jovanka vrlo uspešno obavljala. Ona je, u svojim odajama, u rezidenciji, mogla slušati šta i s kim Tito razgovara. Na raspolaganju su joj bili uređaji koje je mogla uključiti, dakle, po potrebi i po želji. Te instalacije i uređaji su, međutim, kasnije doneli i mnogo nevolja kada je obelodanjena afera s prisluškivanjem, čak i njene spavaće sobe.

Iako je imala 31 godinu kada je maturirala, Jovanka je želela da studira književnost. Na to je bila podsticana već stečenim navikama, ali i željom da dokaže svima, a naročito protivnicima, koji su, inače, stalno potcenjivački gledali, da je i sama sposobna. Postoje dva razloga zašto tu težnju nije realizovala; najpre, bilo bi nezgodno u odnosu na Tita da se Jovanka okiti (još) i fakultetskom diplomom, a zatim, obaveze, naročito one iz domena međunarodnih poseta, nisu dozvoljavale studiranje.

Koliko se Jovanka stvarno angažovala da nadoknadi zaostatak u obrazovanju, najbolje svedoči general Milan Žeželj, prvi posleratni ađutant:

"Bila je zaista vredna. Završila je uspešno gimnaziju, a znam da je bilo govora i o studiranju. Ona se dosta bila angažovala i na učenju jezika, a od profesora Petničkog, Titovog prevodioca, slušao sam da dobro 'kapira' engleski jezik".

U modnom salonu čuvene Žuži Jelinek, u Zagrebu, saznao sam da se Jovanka služila i francuskim jezikom.

"Pre nego što bi se odlučila kako će nešto šiti, Jovanka je pomno razgledala modne žurnale, koje sam joj donosila. U mom prisustvu čitala je i komentarisala modele francuskih listova i časopisa", govorila je Žuži.

(Nastaviće se)