Tigar plače kao kiša

Na burnim sednicama, kao što su to bili Brionski plenum, Dvadeset i prva sednica, zatim obračun s liberalima u Srbiji, Tito je nosio tamne naočari. Šta je bilo razlog tome - skrivanje pogleda, zdravstveni ili neki slični razlozi?

Tito je rado nosio i ukrase - od dijamantskog prstena do naočari za sunce sa zlatnim okvirima. Naočari je nosio i na velikim paradama, prilikom susreta s narodom i masama. To je posle 1955. godine od njega zahtevalo i obezbeđenje. Te jeseni, Josip Broz se vraćao iz Trebinja u Sarajevo, gde je bio obasut cvećem. Jedan cvet ga je pogodio u oko, povredivši pritom zenicu. Odmah je usledila lekarska intervencija, ali povreda, zahvaljujući umešnosti dr Čavke, nije ostavila trajne posledice. Taj uspeh doneo je ovom oftalmologu zahvalnost i široku popularnost.

Od tada, obezbeđenje je zahtevalo od masovnih darodavaca cveća da ga bacaju tako da pada ispred Tita, po stazama kojima će on proći.

Jovanka Broz se, takođe, pojavljivala s naočarima. To je činila radi predostrožnosti, jer je, pored Tita i ona mogla biti povređena. Njene naočari bile su, obično, zelene boje, ali ona ih je stavljala i da bi prikrila suze!

Jovanka je volela i nakit, ali onaj diskretniji. Prilikom posete Rimu i Vatikanu dobila je na poklon predivan prsten. Taj poklon, uz veliku vrednost, prati i jedna druga vrsta tajanstvenosti: čuo sam da je ostala tajna ko ga je kupio.

Pas Tigar, Titov ljubimac, nemački ovčar, bio je u kući i u životu Brozovih, vrlo suptilna mera mnogih odnosa i vrednosti.

"Po psu Tigru, kad bi ujutru dolazio ispred rezidencije, mogao sam dobro naslutiti i raspoloženje među Brozovima. Ako je Tigar mirno i nezainteresovano ležao stalno na ulaznim vratima, sporo otvarajući samo jedno oko, to je, onda, bio znak da su odnosi druga Tita i drugarice Jovanke miroljubivi. Ali, ako bi Tigar bio nemiran, znao sam da će dan biti težak", govorio je Branko Bon, arhitekta, koji je u tri navrata projektovao i nadzirao rekonstrukciju rezidencije Brozovih, u Užičkoj ulici broj 15, u Beogradu.

Priča o ljubavi i odanosti između Josipa Broza i njegovog psa bilo je mnogo. Jedna od tih priča veli da je pas presvisnuo kada je shvatio da njegov gazda nežnost počinje da poklanja mladoj supruzi više nego njemu.

Blokada Jugoslavije 1948. godine značila je i embargo na putovanja Josipa Broza van zemlje. Josip Broz se u to vreme retko odvajao od Tigra. Kad je blokada, konačno, počela da popušta, i kada je Tito bio pozvan da poseti Veliku Britaniju, Tigar se našao na mukama. Pas je odlazak Broza na taj put doživeo tragično. Njegovu tugu nije uspela da ublaži ni Jovanka, koja je ostala kod kuće, u Jugoslaviji.

"Pas je bio retko depresivan; odbijao je da uzima hranu i vodu. Isuviše je patio za Titom. Njegovo odbijanje hrane i vode bio je znak da više ne želi da živi bez voljene osobe", pričao je dr Milorad Tadić, profesor Veterinarskog fakulteta u Beogradu.

Zbog ovakvog Tigrovog stava i nemerljive tvrdoglavosti, u očaj su, pored Jovanke, počeli da padaju i mnogi drugi - od Tigrovih negovatelja do Titovih bliskih političkih saradnika. Govorilo se da je Aleksandar Ranković zabranio da se Tito obaveštava o zdravstvenom stanju Tigra. Ali on je zato lično dostavljao o tome poverljive poruke članovima partijskog Politbiroa. Na kraju, stručnjaci su odlučili da Tigra održavaju u životu, dok se Broz ne vrati s puta.

Tito je zatekao Tigra živog. Od očevidaca sam saznao da je taj njihov susret i oproštaj bio neverovatan. Na Titove izlive nežnosti, Tigar je reagovao veličanstveno: zagledao se u svog gazdu, dugo potom plakao, i na kraju - zaklopio oči...

U znak zahvalnosti za sve što mu je učinio, u danima rata i Informbiroa, Tito je naložio da se izvaja Tigrova statua, koja bi ga trajno podsećala na psa. Taj posao je poverio majstoru svog zanata, vajaru Radeti Stankoviću. Činjenicom da je Tigar prošao sve Scile i Haribde, Stanković je tačno "pogodio" psa, na veliko zadovoljstvo i sreću Josipa Broza.

Od Mirka Milutinovića sam saznao da je Vladimir Popović nabavio Brozu u Americi pudlicu Džimija, koju je negovala supruga Jovanka.

Prilikom posete grčkog kraljevskog para, kraljica Frederika donela je Jovanki na poklon divnu belu pudlicu koja je dobila ime Buba. Ona je, kao i njeno potomstvo, toliko bila privržena Jovanki da se od nje samo silom odvajala. S druge strane, Džimi se nije odvajao od Tita, koji je preterivao u brizi više i od samih ordonansa.

Po rečima profesora Tadića, Džimi je uginuo petnaestak dana pre smrti Josipa Broza. Smrt Džimijevu Titu nisu saopštavali. Džimi je, uz ugodan život, proživeo i solidan vek - imao je 13 godina.

"Tito je bio pravo čudo od čoveka. Gledao sam ga kako se u jutarnjim šetnjama sreće sa životinjama - on je s njima, naprosto, razgovarao", ubedljivo mi je govorio Branko Bon.

Kada su Broza jednom upitali kako može da bude lovac, odnosno kako može da ubija životinje kada ih toliko voli, on je odgovorio: "Ja ne ubijam, ja samo vršim odstrel."

Vremenom, Jovanka je postala nepravedna okrećući se, prevashodno, pudlicama. Da li su posredi bili ljubav i pomodarstvo ili zajedno?

Pudlice su kod Brozovih imale sve uslove za lep život, kao i za razmnožavanje. Kada je Jovanka ostala sama, kada joj je bilo veoma teško, nije se razdvajala od tih nežnih stvorenja. Pudlice su joj, na kraju, jedine ostale verne i poslušne.

(Nastaviće se)