Dolanc Brozov tumač

U OKTOBRU 1976. godine, održavan je sastanak kod saveznog sekretara za narodnu odbranu. Sastanak je bio radnog karaktera, sve do trenutka kad se "oglasio" takozvani specijalni telefon, koji se nalazio pored sekretara Ljubičića.

Prisutni su se trgnuli, jer zvuk tog telefona nije prijatan ni u civilu, ni u uniformi. "Specijal" se, po tradiciji, koristi samo kada je važno i - hitno! Ovakve telefone oduvek su imali važni ljudi, koji su međusobno povezani posebnom mrežom telefonskih veza.

Usledilo je nekoliko kratkih - da, da, da...

"Da se drug Đoko Jovanić odmah razreši svih dužnosti...", ponavljao je Ljubičić glasno naredbu.

"Da se drugarica Jovanka Broz odmah stavi u izolaciju", ponavljana je sledeća naredba.

Prisutni su čuli šta je javio drug Stane Dolanc, koji je prenosio Titova naređenja.Zavladao je muk!Đoko Jovanić, narodni heroj, još je sedeo. Pokušao je, skupljajući svoje stvari, da ustane i da krene. Na koju će stranu? Da li je, možda, uhapšen?Zašto se neustrašivi Jovanić odmah, na licu mesta, nije pobunio na bilo koji način?Neko je već u njegov stan javio da general Jovanić sutra treba da bude, tačno u osam, kod saveznog sekretara za narodnu odbranu. A Jovanić je već bio spakovao i generalsku uniformu!

"Rečeno mi je da napišem sve što imam", rekao je, i tako i postupio.

Inostrani dopisnici uspeli su da donekle "dešifruju" stvar, tvrdeći da je Jovanić smenjen kako bi se smanjio "sovjetski uticaj", jer se radilo o moćnom generalu, jednom od najboljih učenika sovjetske vojne akademije "K. J. Vorošilov", i Jovankinom komandantu. Oni su, takođe, saznali da je i Jovanka pala u nemilost, a promenu šefa kabineta, oličenu u odlasku Mirka Milutinovića, odnosno, dolasku Berislava Badurine, obrazlagali su Titovom željom da "srpski lobi" oslabi bar u njegovoj neposrednoj blizini.

"Šta radiš, Tito?"

To pitanje panično bi postavljao stari papagaj, čim bi Josip Broz Tito ustao od trpezarijskog stola i uzeo da zapali cigarilos.To se događalo na ostrvu Vangi, na Brionima, kod Brozovih, čiji su gosti bili Berislav Badurina i njegova supruga. Oni su se tek vratili iz Tunisa, gde su bili naši ambasador i ambasadorka.

Bio je letnji vikend, jula 1977. godine, Brozovi su se pripremali za dug i naporan put, za posete Sovjetskom Savezu, Severnoj Koreji i Kini.

"Drug Tito je bio veseo, a dernjava papagaja samo je podsticala to raspoloženje. Prvi put mi se ukazala prilika da druga Tita gledam iz blizine. Imao je divne plave oči", pričala je Zlatka.

"A, Jovanka?"

"Vedra! Nasmejana! Čak razdragana!"

Za Jovanku je iz Tunisa doneta i posebna usmena poruka. Tog leta za porodicu predsednika Habiba Burgibe bila je izgrađena nova letnja rezidencija, i predsednikova mlada i lepa supruga Vasila pozivala je Jovanku da im dođe u goste. Rezidencija je bila udaljena 170 kilometara od grada Tunisa, na moru, u blizini univerzitetskog grada Monstira.

Vasila je bila osoba koja je znala da uživa. Poreklom iz bogate tunišanske porodice Ben Amar, ona je, posle svrgnuća muža, prebegla u Francusku, gde je započela da se bavi biznisom. Na taj poziv Jovanka se nasmešila, očigledno joj je godio. I Titu je bilo drago što se Burgiba setio njih.

Bili su to poslednji dani bračne idile Brozovih!Ubrzo je usledio najžešći supružnički okršaj, s dominantnim pitanjem - "On ili ja?!"

Taj ultimatum postavila je Jovanka Titu, u odnosu na odluku da se u delegaciji nađe Stane Dolanc, da ih prati na napornom putu Beograd - Moskva, Bajkalsko jezero, Pjongjang, Peking i - nazad.

"S onima koji ti rade o glavi, ja neću da imam ništa u životu. Još da idem na put", uporno je govorila Jovanka.Uz svečan ispraćaj Titu, objavljen je i sastav jugoslovenske delegacije. Ime Jovanke Broz nije bilo na spisku putnika. Tito je odoleo, ne ispunivši ultimativni zahtev svoje supruge.

"Kad su mi javili da drug predsednik stiže bez supruge Jovanke, laknulo mi je. Ona je bila perfekcionista i dobro sam znao da s njom nije lako. Poštovala je program i dogovore do savršenstva. Odahnuli su i svi ostali u ambasadi, a zadovoljni su bili i sovjetski domaćini, kojima je stalo da realizuju jedan program manje."

Dok su dva "boinga 727" (nikad se nije znalo tačno u kojem je Tito), hitala prema Moskvi, gde je pripreman svečani doček, Jovanka je stavljena pod strogu kontrolu!Bio je to, istovremeno, i kraj veze, koja je u široj javnosti važila za neraskidivu.Da li je Josip Broz već tada započeo da tuguje za svojom suprugom?Posle službenog dela posete Sovjetskom Savezu, Tito je stigao u jednu lepu daču na Bajkalskom jezeru, koje je dva puta veće od Jadranskog mora. Njegovi bliži saradnici odseli su u obližnjem hotelu, dok su oni manje bitni, među kojima i novinari, smešteni šezdesetak kilometara dalje, u gradu.

Tito se polako prilagođavao prilikama koje ga očekuju u nastavku puta, prema Koreji i Kini. Tako je omogućen i opušteniji provod saradnicima i pratiocima, koji nisu strogo bili vezani za svoje obaveze.

"Kad smo ih ispraćali, na aerodromu se sjatilo i više devojaka, koje su se nakratko zabavile s našim momcima. Uočavajući njihove suze, Tito mi se obrati: 'Vidiš Smole kako me voli sovjetska omladina!' Možda su te scene, pričao je Smole, i kod Broza podsticale suze, jer je bio ostao bez svoje senke. A, znate, kad star čovek ostane bez žene, to vam je kao slepac bez belog štapa!

Oni koji su režirali spektakularne dočeke u Severnoj Koreji i Kini bili su podstaknuti nadom da će u tome uživati i Jovanka Broz, žena s "najiskrenijim osmehom" na svetu.

(Nastaviće se)