Tajna ostala do kraja

JOVANKA se nije prepoznavala po nakitu. U oblačenju i hodanju kao po pisti bila je u trendu, uzor mnogim Jugoslovenkama, a i šire. U njenom osmehu, više nego u nakitu, bilo je radosti koja svetli.

Jovanka je imala tri života: do Tita, sa Titom, i najduži - posle Tita. U sva tri je uspela da očuva svoju privatnost. U trećem dobu, posle smrti supruga, mogla je sama da odluči kako će i gde živeti. Mogla je da bira:

Da mirno prihvati ponudu državnog vrha, da bude lojalna drugarica koja istrajava na putu „I posle Tita Tito“;

Da mnogo toga prepusti zaboravu i sačuva dostojanstvo, da se penzioniše kao potpukovnik i spomeničar, da zatraži stan koji odgovara činu;

Da odmah objavi memoare, koje bi bez sumnje dobro unovčila i tako postala finansijski potpuno nezavisna, da stekne ugled i poziciju prvog Titov jevanđeliste, da tumači jugoslovensku i politiku nesvrstanih;

Da, ako je tuga savlada, ode u monahinje...

Mogla je sve to, ali nije.

Odabrala je ulogu da se inati sa političkim moćnicima, sudi sa državom. Njen život sa Titom bio je dramatičan, postala je medijska ličnost. Oboje su predugo živeli pod totalnom kontrolom, pratnjama i obezbeđenjima, u okovanom kavezu. U jednom trenutku oboje su zakukali kad su otkrili da su im službe i bračnu postelju ozvučile. Čudno je da ona nije, kad joj se pružila prilika, krenula u slobodan život. Podsetila je na vremešnu lavicu iz zoo-vrta. Kad su joj se otvorila vrata kaveza, izašla je na sunce, protegla se zevajući i vratila u kavez.

Život u kavezu izobilja i Jovanki kao da je bio ideal. Iz prkosa ili nemoći, Jovanka se u novom staništu potpuno zapustila. A znalo se da je rezidencije (bilo ih je 43!), posebno one u Beogradu i na Vangi, održavala na visokom nivou. Ovde je sve prepustila propadanju, žaleći se na okruženje i državu. Živela je samo sa jednom željom: da bar na drugom svetu, sustigne odbeglog supruga i počiva pored njega.

Zna se da Tito svoju poslednju želju nije poverio sinovima nego Užičaninu, generalu Armije JNA Nikoli Ljubičiću. Nije, naravno, pogrešio. Po ugledu na supruga, i Jovanka je odabrala Užičanina, Žarka Jokanovića (1967), visokog omladinskog rukovodioca u SFRJ, strasnog predvodnika uličnih protesta, ali i glumca, novinara i humanistu.

Prvo se pred Jokanovićem ispovedila, ispričala svoj (bezgrešni) život...

Pripovedajući o svom životu Jovanka je govorila detaljno o zavičaju, porodici, slavnim precima koji su bili i na dvoru cara Dušana. O obostranoj ljubavi nje i Tita (dugo je razmišljala da li da se uda). O pregovorima Tita sa Dražom, kad je jedva izbegao atentat koji su mu četnici pripremili.

Nije pomenula sukob sa Staljinom iako se spekulisalo da jedno slovo u reči „ne“ pripada njoj. Nije pomenula ni obračun sa Đilasom, ni da li su Brozovi patili ili slavili dok je on robijao.Za Pokret nesvrstanih je tvrdila da je njena ideja koju je smislila na skupu u Bandungu i da je to Nehru javno potvrđivao.O aferi sa prisluškivanjem (1966), iako su generali Luka Božović i Pepo Babić svedočili da je bila vrlo aktivna (dežurala sa pištoljem iza zavese), tvrdeći da taj „slučaj“ nije ispitan do kraja.

O Ivanu Krajačiću nije mnogo govorila, iako je poznato da je živela u njegovoj vili u Zagrebu dok se školovala, kao ni o njegovoj ulozi oko ozvučavanja, ko je koga prisluškivao...

Nije otkrila ni pozadinu Maspoka u Hrvatskoj (1971), koliko je njime upravljao i Tito, sve dok se pokret nije okrenuo protiv njega.Za to što je bila odvojena od Tita okrivila je Dolanca (nemački špijun) i Ljubičića, a grešnim ih je proglasila i zbog raspada SFRJ.Jovanka je svojim svedočenjima mnoge očarala, ali i razočarala. Posebno je razočarala titoiste sa istinom da je njihov idol, četvorostruki heroj, „seksualno onemoćao“. To je bila njena reakcija na sramno podvođenje dve maserke starcu, samo da bi je ponizili.

Jovanka je govorila, ali bi za nju bilo slavnije da nije. Mnogi istraživači su polagali velike nade da će otkriti mnoge tajne druge Jugoslavije. A ono - ništa!Jovanka je ostvarila svoj cilj. Sahranjena je u Titovom mauzoleju, Kući cveća. To dosad nije uspelo nijednoj supruzi vladara, privilegija da počiva uz svog supruga. Takva mogućnost isključena je u kulturi sahranjivanja i na Istoku i na Zapadu. Jedna je Jovanka.Sa njom je otišlo i jedno vreme...

KRAJ