Zastava puna zvezdica

KRAJEM oktobra 1918. srpska i saveznička vojska približavala se Beogradu. Prethodno su oslobođena mnoga mesta, a francuskim konjanicima i generalu Tranijeu u Svilajncu je priređen veličanstveni doček: generalu je poklonjena zastava koju je pet devojaka tajno vezlo, još dok je Svilajnac bio pod bugarskom okupacijom. Zastava je bila bele boje, sa srebrnim resama, na kojoj su umetnutim tkaninama, naslikane zastave ujedinjenih saveznika. Ali kako nijedna od njih nije znala kako izgleda američka zastava, devojke su je zamislile po bojama srpske zastave sa mnoštvo izvezenih zvezdica u jednom uglu. Pri dnu je pisalo:

"Oslobodiocima Srbije 1918. Devojke Resave"

Prvi izveštaj o zauzimanju Kragujevca Drinska divizija je poslala 26. oktobra u 20.00 časova. U Kragujevcu je odmah smešten i štab Dunavske divizije, a za komandanta mesta postavljen je potpukovnik Milan Milićević. U toku dana neprijatelj je neprestano tukao Vojnotehnički zavod, bolnicu i železničku stanicu, dok ih nije potpuno razorio.

U izveštaju o stanju 27. oktobra ministru vojnom poslat je izveštaj da su srpske divizije napredovale i nalaze se 15 kilometara severno od Kragujevca.

Neprijatelj je odstupao i preko Gornjeg Milanovca ka Valjevu, a preko 400 naoružanih meštana, pod vođstvom jednog kapetena vešto im je pravio zasede i napadao ih. Meštani iz nekoliko sela su javili da je neprijatelj evakuisao svoje snage i iz Požege i Užica. Na pravcu Ovčarska klisura - Užice jedan kaluđer iz manastira Rača pod oružjem i sa meštanima stalno je napadao neprijatelja koji se povlačio.

Kada su prve patrole Timočke divizije II armije izbile u Ovčarsko-kablarsku klisuru, zaostali manji delovi neprijatelja predavali su se i meštanima.

Drinska divizija je oko 13.00 časova 27. oktobra zauzela Raču Kragujevačku, a Dunavska divizija je došla neposredno u visinu komunikacije Rača - Markovac.

Delovi Konjičke divizije su tek posle šest časova neprekidne borbe uspeli da isteraju neprijatelja koji je branio selo Medveđa i da se povuče preko Svilajnca i mosta na Moravi u Markovac.

Pošto se neprijatelj prebacio sa desne obale Velike Morave na levu, u Markovcu je organizovano ukrcavanje svih jedinica koje su se tu okupile i u desetak vozova su jedan za drugim odlazili prema Velikoj Plani. Na otvorenim vagonima neprijatelj je utovario nekoliko baterija topovskih oruđa. Velike kolone, isto tako, kretale su se i putem Markovac - Velika Plana.

Deo neprijateljskih snaga koji je predveče 27. oktobra stigao u Topolu odstupajući od Gornjeg Milanovca bio je u jačini jednog pešadijskog puka, sa dva eskadrona konjice i 10 - 15 kola prtljaga - opljačkanih stvari tokom odstupanja.

Konjička divizija svojom glavninom upućena je desnom obalom Morave prema Požarevcu, a slabijim delovima ka Smederevu, kako bi zatim došla u dodir sa francuskom Konjičkom brigadom generala Gambete, koja se nalazila na drumu Žagubica - Veliko Gradište.

Kompletna Dunavska divizija, sa svojim 7, 8. i 9. pešadijskim pukovima nadirala je i vodila borbu na pravcu Natalinci - Topola - Kosmaj - Beograd, i od tog zadatka nije nameravala da odstupi. Moravska divizija je marševala pravcem Azanja - Velika Krsna - Umčari - Grocka, a Drinska divizija se kretala iza Dunavske, preko Topole - Aranđelovca - Ralje, takođe ka Beogradu.

A u čast oslobođenja Kragujevca 28. oktobra vrhovni komandant Srpske vojske prestolonaslednik Aleksandar unapređen je u čin generala, pa mu je vojvoda Bojović prvi poslao sledeću čestitku:

"Vaša verna i odana I armija najsrećnija je što može da iz slavne Šumadije, dedovine Vašeg Veličanstva, sada oslobođena pod Vašom sjajnom komandom, umoli Vaše Kraljevsko Visočanstvo, da izvoli primiti njena najsrdačnija čestitanja za visoko unapređenje u čin đenerala Srpske vojske koje je Vaše Kraljevsko Visočanstvo tako veličanstveno zaslužilo na bojnom polju.

Naša su čestitanja kao i naše najbolje želje u toliko veće i iskrenije, što su upućene najzaslužnijem Srbinu za oslobođenje Srbije.

Prva armija hita da Vašem Visočanstvu poželi pobedonosni i slavni uvenčani ulazak u Vašu dičnu prestonicu, kličući jednodušno:

Da živi naš đeneral Prestolonaslednik Aleksandar, naš vrhovni komandant!"

O ulasku u Kragujevac i sreći stanovnika koji su dočekali Srpsku vojsku, komandant Drinske divizije pukovnik Đorđe Radisavljević je izvestio vojvodu Bojovića:

"Izbijanjem leve kolone na Kragujevac i Lak i desne kolone kod Botunja 26. ov. meseca neprijatelj se povukao dalje ka severu i na taj način varoš Kragujevac bila je dovoljno osigurana od bombardovanja te je i srednja kolona mogla proći kroz varoš i produžiti gonjenje i raščišćavanje terena u pravcu Topole i Jarušice bez opasnosti po Kragujevac. Blagodareći ovome kao i tome što je bilo oblačno i kišno vreme i kao takvo nepovoljno za neprijateljske avijatičare, između 11 i 12.40 časova sa divizijskim štabom i rezervom (5. pešadiski puk, poljski artiljeriski divizion, francuskom baterijom 195 mm i haubičkim divizionom) ušao sam u varoš i trupe propratio da promarširaju u određenim pravcima u primernom redu.

Varoš je bila iskićena našim i savezničkim trobojkama još od 26. ovog meseca. Pretstavnici mesnih vlasti i stanovništvo u ogromnim masama izašlo je da dočeka svoje oslobodioce i da da oduška svojoj neizmernoj radosti što vidi da su ropski okovi, koji su ih već tri godine stezali sa svim iskidani i da im je sunce slobode ponovo sinulo u punoj svetlosti".

(Nastaviće se)