Čvrst obruč oko Beograda

NA putu Venčane - Sibnica neprijatelj je ostavio četiri poljska topa bez zatvarača i šest automobila, koje je spalio, ali je ispred sebe terao otetu stoku. Deo snaga ove brigade, koja je došla preko Aranđelovca u Božurnje, napao je četnički odred kapetana Mihailovića.

Vojnici 336. puka ove brigade masovno su od naroda otimali novac, satove, dragocenosti, i drugo, nasilno se useljavali u domove da prenoće, pokušavali da siluju žene i zahtevali pritom obilne večere.

Komandir Drinskog konjičkog eskadrona zaustavljen je prilikom prelaza preko Kolubare jakom nemačkom mitraljeskom vatrom. Kod Obrenovca su tada bile koncentrisana velika nemačka komora i artiljerija.

Podnoseći 1. novembra izveštaj vrhovnom komandantu Srpske vojske, vojvoda Mišić je ukazao na trenutni raspored jedinica, s napomenom da je pitanje časa kada će Beograd biti oslobođen.

Vojvoda Mišić takođe napominje da je kombinovanom Timočkom divizionu izdao zadatak da pređe reku Drinu, u pozadinu neprijateljske vojske.

A ministru vojnom Vrhovna komanda poslala je 1. novembra i sledeću izjavu:

„Pošto je odred Jovana Babunskog završio zadatak za koji je bio formiran, i pošto su kuće svih njegovih četnika opljačkane, razorene i svo nepokretno imanje uništeno to naređujem, da se ovaj odred rasformira i svi četnici puste svojim kućama na neograničeno odsustvo!“

U toku noći 31. oktobra - 1. novembra jedinice Prve armije nastavile su prodor ka Beogradu, Obrenovcu i Šapcu, krećući se linijom: Grocka - Leštane - Guberevci - Stepojevac - Mislođin.

Artiljerci Moravske divizije, čija je jedna baterija već bila na položajima u Grockoj, uspela je da potopi neprijateljski monitor, koji je sa još jednim vukao šlepove uzvodno, ka Beogradu. Divizija u dve kolone nadire dalje, razbija kod Boleča dosta jake neprijateljeve snage i dolazi do bogatog ratnog plena u naoružanju.

Desna kolona je, zatim, upućena da goni neprijatelja sve do Dunava, zaključno sa rekom Bolečicom. Leva kolona dobila je zadatak da napreduje od Leštana preko Velikog Mokrog Luga do Velikog Vračara. Po izbijanju, divizijska artiljerija treba da plasira topove na front: Erino brdo - Milićevo brdo - Veliki Vračar - k. 249, osiguravajući u prvom redu Beograd od neprijateljskog bombardovanja sa severne strane. Konjičke patrole već su jahale od Grocke do mehane u Boleču, dok je prethodnica upućena ka Bolečici.

Prvi susret s jednim Beograđaninom, koji se probio kroz neprijateljeve redove, zabeležio je komandant Moravske divizije:

„Kad sam izbio na severnu ivicu Grocke, dobio sam izveštaj od jedne konjičke patrole, da je patrola stigla južno od sela Boleča i da je na putu naišla na jednog Beograđanina, koji je izjavio da je u Boleč stiglo 300 neprijateljskih vojnika, od kojih je 100 otišlo na Vrčanski vis, a 200 sa mitraljezima ostalo na koti južno od Boleča!“

Ovaj Beograđanin je izjavio da masa vojnika žuri ka Vinči i Kaluđerici i da usput ostavlja municiju i puške.

Na celom frontu Prve armije, koja od svanuća 1. novembra napreduje prema Beogradu, Obrenovcu i Šapcu, neprijatelj se u neredu prebacuje preko Save i Dunava, skoro ne pružajući jači otpor. Prednji delovi Moravske i Dunavske divizije doprli su do linije Vinča - Veliki Mokri Lug - Banjica - Žarkovo - Umka - Barič. Drinskoj diviziji je naređeno da se koncentriše oko Ralje. Jedna slabija neprijateljska grupacija još drži položaje oko Bariča. Ka Šapcu se u povlačenju nalazi jedan nemački pešadijski puk sa oko 20 topova.

Patrolu koju je uputila Dunavska divizija prema Petrovom Grobu, produžila je do Pinosave, gde je neprijatelj iznenadio mitraljeskom vatrom. Moravski konjički divizion poslao je izveštaj o stanju u Grockoj, iz koje se neprijatelj, sa desetak topova, povukao i kod Vinče ukrcavao u šlepove koje su vukli monitori.

Brdska artiljerija Moravske divizije na položajima kod sela Višnjice uspešno je tukla dve neprijateljske lađe, usidrene kod sela, kao i četiri monitora koji povremeno prelaze s jedne obale Dunava na drugu. Monitori su odmah uzvratili vatrom, mada neuspešno, dok su obe lađe otplovile na levu, suprotnu obalu Dunava. Ipak, preciznom vatrom kojom je rukovodio kapetan Svetolik Popović, pogođeni su jedna lađa i jedan monitor, druga dva monitora su se bežeći nasukala na sprud, dok su artiljercima uspeli da umaknu jedna lađa i neoštećeni monitor.

Treći moravski pešadijski puk napredovao je linijom Leštane - Mirijevo, te je jurišem zauzeo bateriju na koti 279. kod Mirijeva. Iz 1. moravskog pešadijskog puka naređeno je da se 4. četa pod okriljem mraka uputi u Beograd radi održavanja reda i da se javi predsedniku opštine Vasi Antoniću.

Za neposredno gonjenje neprijatelja 1. novembra Moravska divizija je organizovala prethodnicu, s kapetanom Đorđem Tašićem na čelu, čiji Moravski konjički eskadron prate 3. bataljon 2. pešadijskog puka i jedna brdska baterija sa četiri topa. Ova prethodnica ima zadatak da izbije na Dunav kod Višnjice, dok se glavnina Moravske divizije, koju čini 2. pešadijski puk i 2. brdski divizon sa osam topova, kreće za prethodnicom na taktičkom odstojanju.

Divizijski eskadron Dunavske divizije odmah po svanuću 1. novembra krenuo je sa železničke stanice Ripanj, kada su istovremeno i prednji delovi Dunavske divizije jednovremeno izbili na liniju Banjica - Topčidersko brdo - Banovo brdo - Žarkovo - Železnik.

(Nastaviće se)