Seoba celih srezova

GLAVNI narodnooslobodilački štab Vojvodine - Odeljenje za unutrašnje poslove, 15. maja 1945. uputio je naredbu br. 1040 svim sreskim narodnooslobodilačkim odborima, u kojoj je stajalo: "Događa se da se mnogi Hrvati uvode kao Bunjevci i Šokci u rubrike gde se označava narodnost, a ne kao Hrvati, kao na pr. u legitimacije, razne evidencije i spiskove, i to često biva po njihovom izričitom zahtevu ili po volji i nahođenju dotičnog činovnika. Kako bunjevačke i šokačke narodnosti ne postoje, to vam se naređuje da sve Bunjevce i Šokce imadete tretirati isključivo kao Hrvate, bez obzira na njihovu izjavu. U raznim okruzima i mestima gde su oni do sada uvedeni kao Šokci i Bunjevci, ima se to ispraviti i označiti kao Hrvati, naročito u legitimacijama, biračkim spiskovima, putnim dozvolama i raznim drugim spiskovima po narodnosti, ubuduće se imaju unositi isključivo kao Hrvati. Sve do sada izdate legitimacije i isprave gde su označeni kao Bunjevci i Šokci, imaju se uništiti i nove izdati".

Predratni građanski političar Sava Kosanović, koji je tokom rata postao naklonjen komunističkom režimu Josipa Broza, nije mogao a da ne prećuti nagli uspon hrvatstva u Sremu, Slavoniji i Bačkoj, odnosno, u srpskom Podunavlju: "Hrvatska teza naglo napreduje na terenu. Poznato je da su čitavi krajevi Hrvatske i Slavonije, radi nedavnih borbi, opustošeni. Kada je Vojvodina ostala delimično pusta, u krajevima gde su živeli Nemci, tu se sada tendenciozno ubacuju čitave mase Hrvata... U prostoru između kanala kralja Petra I i Dunava (srezovi somborski, palanački, odžački, kulski, apatinski i novosadski) naseljeno je od 1. novembra 1944. do maja 1945. godine oko 30.000 Hrvata, a u istočni Srem (Inđija, Stara Pazova) oko 3.000 Hrvata".

Đilasova komisija je granice povukla prema novonastalom nacionalno-verskom stanju, odnosno, ratnim i poratnim nasilnim povećavanjem broja Hrvata na srpskim podunavskim prostorima. Stanje je ostalo isto kao i na Kosmetu, kada su velike mase doseljenih Albanaca iz Albanije, u vreme Drugog svetskog rata, trajno ostale na srpskim teritorijama.

"Đidina komisija" je konstatovala da je u pitanju samo privremeno rešenje koje će važiti do rešenja nadležnog državnog organa koji će definitivno izvršiti razgraničenje između federalnih jedinica. Komisija je svoje rešenje proglasila rešenjem od izuzetnog značaja jer je "doprinosilo olakšanju političke situacije na tom području, obezbeđivalo lakše funkcionisanje organa vlasti i povoljniji i brži razvoj slavonskog života".

U praksi se, međutim, nije poštovalo ni ovakvo razgraničenje koje je išlo na štetu Srba. Naime, "Đidina komisija" je grad Ilok i srez dodelila Srbiji zbog srpske nacionalne većine, ali je, neznano kojom odlukom Broza i hrvatskih komunista, Ilok pripojen Narodnoj Republici Hrvatskoj. Isto je bilo i sa Vukovarom, koji je Đilasova komisija nameravala ostaviti Srbima i Srbiji, ali je direktnom intervencijom Josipa Broza Tita sprečena takva administrativna odluka.

O tome svedoči dokument koji se čuva u Arhivu Jugoslavije, u kom je Josip Broz na marginama predloga o razgraničenju (prema kojem se Vukovar dodeljuje srpskom delu Srema, odnosno Srbiji) svojom rukom dopisao rečenicu: "Zašto hrvatski grad Vukovar u Srbiji?"

Kroz Predlog komisije o privremenom razgraničenju između Hrvatske i Srbije videlo se sa kakvom neozbiljnošću, neodgovornošću i nezrelošću su se rešavala istorijski najznačajnija pitanja srpskog naroda. Komisija Politbiroa CK KPJ i Predsedništva AVNOJ-a kao argument u predlogu o razgraničenju je iznela sledeće "činjenice":

"Srezovi Batina i Darda, uzeti zajedno, imaju od slovenskih manjina relativnu većinu Hrvata. Oba ova sreza ekonomski i privredno naginju ka zapadu. Prema tome i ekonomski i nacionalni razlozi zahtevaju da oba ova sreza uđu u sastav federalne Hrvatske i iziđu iz Vojvodine u kojoj se sada nalaze".

Ove dve Brozove nasilne teritorijalne intervencije, vezane za dodeljivanje srpskih srezova Iloka i Vukovara Hrvatskoj, dovele su do žestokih ratnih sukobljavanja u građanskom ratu u Jugoslaviji 1991. godine. Nerešene administrativne granice, koje su preko noći postale državne, bile su dakle uzrok rasplamsavanja rata u Jugoslaviji.

Kraj