PEĆANAC PRVI ČETNIK!

KRAJEM 19. i prvih decenija 20. veka u Kraljevini Srbiji i u zapadnim srpskim zemljama nastajale su liberalne građanske organizacije koje su imale prvenstveni zadatak da provode srpsku nacionalno-oslobodilačku akciju, humanitarnu misiju, a sve to u ime srpskog oslobođenja i ujedinjenja (Srpski sokoli, Kolo srpskih sestara, Narodna odbrana, Srpski četnici, Masoni i drugi).

Te organizacije su podržavale postojeći evropski liberalni frankofilski poredak koji je želeo jaku jedinstvenu Jugoslaviju, i time popularisale ideologiju jugoslovenskog nacionalizma. Jugoslovenski četnici su, dakle, bili državotvorni nacionalisti koji su održavali i negovali tekovine oslobodilačkih komitskih ratova s početka 19. veka, balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. U miru su nastupali sa isključivo jugoslovenskih nacionalnih pozicija podržavajući Organizaciju jugoslovenskih nacionalista (Orjunu), sa centralom u Splitu, a boreći se protiv "plemenskih" srpskih i hrvatskih ekskluzivizama Srpske nacionalne organizacije (Srnao) i Hrvatske nacionalne organizacije (Hanao).

Dokumentacija o Orjuni uništena je ratnim totalitarnim metodama naci-fašista i potom komunista posle 1945. godine, ali su tragovi ipak zabeleženi u periodici Kraljevine SHS u brojnim listovima, časopisima i revijama. Splitski "organ nacijonalista" (JNNO) "Pobeda", list "narodne, napredne i nerazdelive Jugoslavije", koji je izlazio od 1921. godine, predstavljao se kao "jedini narodnoodbrambeni nacionalistički list na Jadranu", koji je fanatično verovao u "jugoslavensku misiju".

Zbog ostvarenja kosmopolitskog cilja, u prvoj fazi preko jugoslovenstva, orjunaši su se zalagali da što više gledaju u "svijetlu budućnost", kako bi se što manje zagledali u prošlost koja je, po njima, delila i udaljavala "es-ha-es" narode od jugoslovenstva: "Naša tradicija velika je zapreka, da jednom pođemo napred, da se ispoljimo pred svetom kao jedna jaka i moćna kulturna celina, o kojoj bi svet i vodio računa i koju bi respektovao onako, kako to dolikuje da se respektuje jedan zdrav, krepak i moćan narod... Ono što je u našoj prošlosti bilo sitno i maleno, ono što nam je prečilo da budemo veliki i moćni treba da pokopamo, jer ćemo u protivnom slučaju biti manji nego što smo to bili: ostali bi uvek mala riba, koju velike proždiru" (Šain-Čičin Ćiro, "Pobeda", 1921).

Jugoslovenska Orjuna bila je preteča jugoslovenskog, a naročito dalmatinskog četništva.

Udruženja četnika za slobodu i čast Otadžbine osnovano je 1921. godine, a 1924. godine nastalo je Udruženje srpskih četnika za Kralja i Otadžbinu i Udruženje srpskih Četnika "Petar Mrkonjić" - Za Kralja i Otadžbinu, sa sedištem u Beogradu. Cilj Udruženja je bio da prikupi sve četnike i ratnike, "koji su u životu", i sve nacionalne radenike koji su pomagali četničku akciju od 1903. do 1918. godine, "a ostali su na moralno dostojnoj visini".

Predsednik organizacije u Kraljevini SHS bio je Ilija Trifunović - Birčanin, a od maja 1932. godine Kosta Pećanac.

Četnička slava bilo je Sretenje Gospodnje, kao uspomena na dan kada je vožd Karađorđe digao Šumadiju na ustanak protiv Turaka. Slava je svake godine uglavnom održavana u beogradskom hotelu "Imperijal". U vremenu režima kralja Aleksandra slave su bile naročito svečane. Godine 1930. domaćini u hotelu "Imperijal" su bili industrijalac Dušan Roš, rezervni kapetan i nekadašnji četnik, i predsednik Udruženja četnika Ilija Trifunović - Birčanin, koji je izgubio levu ruku 1916. na Gruntištu.

Sečenju kolača prisustvovale su istaknute ličnosti crkvenog, političkog i vojnog života, kao na primer episkopi skopski Josif Cvijović ("ustaša" Balkanskih ratova) i amerikanski Mardarije, bivši predsednik vlade i vođa demokrata Ljuba Davidović, izaslanici kralja i predsednika vlade, svi članovi Udruženja četnika, zatim književnik Hasan Rebac (Srbin islamske vere), publicista poljskog porekla Stanislav Krakov...

"Slavu su naročito uljepšali" hrvatski seljaci, njih tridesetdvojica iz Bukovca, sela u blizini Zagreba. Novinski izveštač je zapisao da su u dvorištu hotela "zagrljeni četnici zajedno sa hrvatskim seljacima i seljankama, igrali narodno kolo i pevali komitske pesme: 'Spremte se, spremte, četnici, silna će borba da bidne".

Novinar "Politike" je 1930. zapisao: "Iznenadni gosti iz Šestina kraj Zagreba bili su četnicima naročito dragi. Njihovo prisustvo bilo im je uteha da nisu uzalud lomili kosti, ostajali bez ruku, nogu i očinjega vida. I dok su se oni trudili da što bolje dočekaju braću iz Hrvatske, ovi su sa ljubavlju i poštovanjem posmatrali njihove prazne rukave, crna platna na očima i Karađorđeve zvezde na grudima".

U prigodnom govoru predsednik Udruženja četnika Birčanin je poručio da četnici imaju "jedinu želju da uvek ostanu dobrovoljna vojska svoga Kralja i svoje Otadžbine". Potom se zapevala pesma: "Vetarat vejet, strašno besnejet; Ej, tamo dole sredi na Balkan, tamo se biju Srpski ustaši".

Na redovnoj godišnjoj skupštini Udruženja četnika, 6. maja 1932. u hotelu "Imperijal", izabran je za novog predsednika Kosta Pećanac, a za potpredsednika Dragi Jovanović - Lune. Ilija Trifunović - Birčanin ostao je počasni predsednik Udruženja. U izveštaju je tada citiran francuski pesnik Lamartin koji je rekao da istoriju srpskog naroda treba pevati a ne pisati.

(Nastaviće se)