Draža šalje advokata

POLITIČKO i vojno rukovođenje u četničkom štabu u Splitu preuzeli su posle Birčaninove smrti u februaru 1943. dr Račić, Sergije Urukalo i Silvije Alfirević, koji su Draži Mihailoviću 22. marta 1943. uputili sledeći telegram: "Sa prvog sastanka upućujemo Vam svoje tople pozdrave. Zahvaljujemo Vam na visokom poverenju sa izjavom da ćemo se držati političke linije poč. vojvode Birčanina i svih Vaših uputstava i naređenja koje nam je preneo Ivanišević (Radovan). Založićemo se u službi Kralja i Otadžbine do krajnjih granica za opšte narodno dobro".

Tog dana u Splitu je zapravo obrazovan Centralni četnički nacionalni odbor u koji su, pored trojice imenovanih, ušli i dr Ivo Miović, dr Tomo Mimica, Marko Mikačić, Ante Matekalo i Vaso Radoš. Odbor je bio direktno povezan s Dinarskom četničkom divizijom popa Momčila Đujića.

Književnik Đuro Vilović, koji je s Alfirevićem predvodio srpsku četničku liniju, o lošim prilikama u četničkom pokretu Dalmacije posle smrti vojvode Birčanina, ponovo je izvestio Dragoljuba Mihailovića: "Kad je preminuo blaženopočivši vojvoda Birčanin, a u Split prilikom njegove sahrane stigao još i g. Dobrosav Jevđević i vojvoda Baćović, u stanu g. R. Ćorovića održavale su se terevenke i prskao šampanjac, održavali su se brojni sastanci, domjenci (prijemi) i dogovori po hotelu 'Ambasadoru' i po privatnim stanovima, s ciljem da se potisne ratni štab vojvode Birčanina. Tada su skovane podvale i otpočelo se s nečuvenom kampanjom protiv ranijih vojvodinih zamjenika".

Pošto je primio opširan Vilovićev izveštaj, a u međuvremenu dobio niz izveštaja od Petra Baćovića i Momčila Đujića o lošim prilikama u četničkom štabu u Splitu, ali i teškoj situaciji kod četnika u Dalmaciji, Mihailović je uvideo da je potrebno da se u Split uputi energična ličnost da preuzme vođstvo od dr Račića. Zbog tih problema Mihailović je pozvao da u štab u Lipovo (u Crnoj Gori) dođu Đuro Vilović, Silvije Alfirević i Birčaninova udovica, kako bi od njih čuo mišljenje ko bi mogao da nasledi Birčanina.

Posle razgovora s Vilovićem, Draža je u Zaostru 1. maja 1943. odlučio da u Split pođe dr Mladen Žujović-Mlađa, koji je u javnosti nastupao pod pseudonimom pukovnik Aćimović. Žujović je potom preko Nikšića i Kotora stigao u Split 10. maja 1943. godine.

Učesnik u ovim događajima pukovnik Nedjeljko (Neđeljko) Plećaš, rodom iz Like, zapisao je da je maja 1943. godine Mihailović obavestio Đujića da je na mesto pokojnog Birčanina za komandanta zapadne Bosne, Like i Dalmacije postavio potpukovnika Aćimovića, i da je ovaj na putu za Dalmaciju:

"Kroz nekoliko dana kurir mi je doneo depešu iz Splita u kojoj Aćimović obaveštava Mihailovića da se zadržao u Splitu, da se posavetuje sa političkim ljudima u Dalmaciji. Depešu je potpisao 'Mlađa'. Po ovom potpisu sam zaključio da je ovaj Aćimović u stvari dr Mladen Žujović, advokat i član Izvršnog odbora Centralnog nacionalnog komiteta. Od kurira sam saznao da je Žujović odseo kod splitskog trgovca Ive Čičin-Šaina, koji je obimno pomagao četnički pokret u Dalmaciji. Mene je iznenadilo da je Žujović potrošio mnogo vremena u političkim razgovorima u Splitu, dok je situacija na terenu zahtevala hitnu akciju. Još više me je iznenadilo da se pri stvaranju Nacionalnog komiteta nije savetovao sa Momčilom Đujićem.

Međutim, Žujović nije dugo slobodno delovao u Splitu, pošto je u noći između 31. maja i 1. juna 1943. s grupom svojih najbližih saradnika bio uhapšen od Italijana i konfiniran u Opatiju, gde se od ranije nalazio potpukovnik Ilija Mihić, bivši komandant četnika za Liku.

O tom događaju 3. juna izvestio je Mihailovića poručnik Neđeljko Plećaš, koji je inače u Mihailovićev štab u Lipovu došao iz Kaira, spustivši se padobranom 6. septembra 1942. godine, dok je u Split došao početkom januara 1943. godine, sa zadatkom da održava veze Dražinog štaba sa četničkim štabom. Plećaš je, naime, telegramom javio da su "noću 31. na 1. juni uhapšeni u Splitu Žujović, Stude (Marin), Ivanišević i drugi. Šifre Mario (oznaka za četničku radio stanicu u Splitu) i Paul kompromitovane. Urukalo i Alfirević nisu uhapšeni i žele preuzeti poslove".

Plećaš je naknadno zapisao sledeće: "Posle nemačko-italijanskih operacija protiv partizana, nastupila je druga faza njihovog plana: uništenje Mihailovićevih snaga. Nemci su to počeli ranije zarobljavajući Pavla Đurišića sa njegovim borcima, a Italijani hapšenjem po gradovima pristalica đenerala Mihailovića. Tako je krajem juna (po sjećanju Plećaša) uhapšen dr Mladen Žujović, a za njim major Marin Stude, jedno vreme načelnik štaba dinarske divizije, kapetan Radovan Ivanišević, bivši načelnik štaba vojvode Birčanina, kapetan Mladen Kostić, član Birčaninovog štaba i Dušan Šafranko, funkcioner 'Zbora' u Dalmaciji. U Dubrovniku je bio uhašen Dobrosav Jevđević".

Zagovornicima mita o četničkoj kolaboraciji s naci-fašistima ni ovaj događaj nije poslužio kao jedno od brojnih svedočanstava o tome da su upravo "ravnogorci" u Dalmaciji bili u nesigurnom statusu ilegalaca, koji su preko tajnih radio-stanica održavali veze s Mihailovićevim štabom i emigrantskom jugoslovenskom vladom.

(Nastaviće se)