Komite razbile žandarme

KAD je Kosta Vojinović stigao na Kopaonik, već su bile počele pripreme za ustanak. Tada se umnogome menja aktivnost rezervnog potporučnika srpske vojske i bivšeg „austrougarskog liveranta“. Više nije samo agitator, već dobija ulogu neposrednog organizatora četničkih jedinica i pokreta otpora. Svesrdnu pomoć dobiće od četničkih grupa koje su već krstarile tom i susednim planinama, a najjača od njih bila je grupa Uroša Kostića Rudinca. U blizini Leposavića, na Kosovu i Metohiji, dvojica već iskusnih ratnika, od 16. do 18. avgusta 1916. godine, formiraće Ibarsko-kopaonički ustanički odred, prvu organizovanu oružanu formaciju na teritoriji okupirane Srbije.

Odred je u prvim danima brojao samo pet boraca: Kosta Vojinović, potporučnik - komandir; Uroš Kostić Rudinac iz Rogozne; Aleksandar Piper iz Kosovske Mitrovice; Vlajko Vladisavljević iz Leposavića; Proka Planić iz Zemanice pod Kopaonikom i Radomir Gašić sa Kopaonika.

Narod pritisnut stravičnom okupatorskom torturom snažno je prihvatio oružano organizovanje u četničke odrede koji se šire od Kosovske Mitrovice prema Brusu i Kruševcu. O tome svedoči i austrougarski general-major Hugo Kerhnave u izveštaju pretpostavljenima: „Kao organizator i vođa četničkog rata protiv austrougarske vlade, prvi se istakao srpski kapetan druge klase Kosta Vojinović. Njegove su čete već krajem 1916. izvele više uspešnih udara i iznenadnih napada. Tako im je uspelo da namame i unište u zasedi celu žandarmerijsku patrolu od 14 ljudi“.

U prvom sukobu, koji se zbio 10. septembra 1916. godine kod sela Babice, stradalo je 30 žandarma, a ostali su se razbežali. Kosta je neprijatelja nadmudrio iako je bio opkoljen. Brzo razmišljajući kako da se izvuče iz uskog potoka on je odlučio da jednu desetinu uputi u pravcu koji je napadač očekivao, i žandarmi su zaključili da su se četnici dali u bekstvo, pa su se svi sjurili na tu stranu. Desetina je u određenom trenutku stala i počela da pruža žestok otpor, za to vreme Vojinović je sa glavninom zašao iza leđa okupatora i silovitom vatrom ih uništio.

Ohrabreni prvim uspešnim akcijama ustanici Koste Vojinovića, septembra i oktobra 1916. godine, vode uspešne borbe oko Brusa, kod Belog brda na Kopaoniku, u ataru sela Blaževa i Trske, gde je uništeno poterno odeljenje od 42 vojnika. Na drugom strani, u Ibarskoj dolini i na Rogozni, ističe se i Uroš Kostić Rudinac sa svojom četom.

U to vreme u štabu srpske Vrhovne komande razmatrani su razni planovi kako bi se vojsci omogućio brz prodor u okupiranu otadžbinu. Zato je, sem ostalog, u Obaveštajnom odeljenju srpske Vrhovne komande doneta odluka da se na prostor Toplice i Jablanice pošalje sposoban srpski oficir koji će organizovati i pripremiti četničke jedinice za diverzantska dejstva i spremno čekati početak ofanzive.

Pukovnik Danilo Kalafatović, načelnik Obaveštajnog odeljenja, u tajnosti je do detalja isplanirao taj zadatak koji je, bez znanja srpske vlade i ministra vojnog generala Božidara Terzića, odobrio general Petar Bojović, načelnik štaba Vrhovne komande.

Za izvršenje važnog, u suštini obaveštajnog zadatka, odabran je rezervni poručnik Kosta Milovanović Pećanac, koji je dobro poznavao teren jugoistočne Srbije.

Među istoričarima postoje različita mišljenja, zašto je izabran baš Pećanac. Pošto se njegov izbor i slanje u Toplicu podudara sa početkom priprema za oštro razračunavanje sa pukovnikom Dragutinom Dimitrijevićem Apisom, vođom organizacije „Crna ruka“, koja nije bila u milosti vrhovnog komandanta srpske vojske regenta Aleksandra Karađorđevića, Pećanac je poslat u misiju s ciljem da obuzda mladog Kostu Vojinovića, čije političko opredeljenje nije bilo poznato. Pećanac je kasnije priznao da nije bio uvučen u organizaciju „crnorukaca“ iz ličnih razloga, pa je, verovatno, i zbog toga bio pogodan za taj važan zadatak.

Njegov zadatak je 21. avgusta 1916. godine u Vrhovnoj komandi formulisan u pet tačaka: da u predelu Toplice i Južne Morave pronađe zaostale vojne obveznike i organizuje ih za četničku akciju; da stupi u vezu sa Albancima na Kosovu i pridobije ih za borbu protiv Centralnih sila; da razvije propagandu u narodu i održi veru u skori povratak srpske vojske i oslobođenje; da akcije četnika počnu tek kada srpska vojska bude u blizini i Bugari počnu da odstupaju. Podrazumeva se stroga tajnost, a on će se kretati u albanskoj odeći radi konspiracije. Eksplozivom koji ponese rušiće komunikacije, pre svega mostove, ali tek kada srpska vojska bude blizu.

Nakon dobijanja zadatka Kosta Milovanović je položio zakletvu i 15. septembra 1916. godine avionom dvokrilcem tipa „njepar“ krenuo na odredište. Francuski pilot Rene Kornemon je izveo pravi letački podvig jer je bez ikakvih navigacijskih sredstava, uz Pećančevo poznavanje terena, avion prizemljio na uskom proplanku zvanom Ravne livade, kod sela Mehane u kuršumlijskom kraju. Avion je uspešno uzleteo i vratio se u bazu.

(Nastaviće se)