Ne žalim srpske izrode

IZ komande u Kruševcu, prosleđuje se poruka Vojinoviću:

„Kosti Vojinoviću, komitskom vojvodi.

Austrijska glavna komanda odobrila je odgovor koji je vojni generalni guverner već vama dao i osim toga je odredila:

1. - Rok za predaju Koste Vojinovića i njegovih najviše 40 ljudi, a koji su njegovi najbliži drugovi, produžava se do 10 maja, no s tim da po isteku toga roka za vas i za vaše drugove prestaje pravo da se sa vama kao sa vojnicima postupa.

Ako se vi do toga roka predate:

2. - Biće vama porodica Vojinovići puštena iz internacije u svoju domovinu.

3. - Priznaje se da se sa Kostom Vojinovićem kao sa zarobljenim srpskim oficirom postupa no samo s tom razlikom, što će se njemu, za vreme rata, dozvoliti izvesna sloboda kao konfiniranom.

4. - U slučaju da se preda, kad stigne u Beograd, biće Kosti Vojinoviću isplaćeno 100.000 kruna.

5. - Sa drugovima Koste Vojinovića, ako se budu predali u gornjem roku, postupaće se kao sa zarobljenim srpskim vojnicima.

6. - Kosti Vojinoviću i njegovim drugovima ne može se dopustiti da za vreme trajanja rata ostanu u Srbiji“.

Vojinović je i nove uslove za predaju odbio, insistirajući na onima koje je ranije postavio. Krajskomanda iz Kruševca depešom prenosi Beogradu nepokolebljiv stav srpskog vojvode i predlaže da se sa njim više ne pregovara, nego da se raspiše poternica uz nagradu od 20.000 kruna onome ko ga uhvati.

Prvog maja Vojinović je dobio novo pismo od kapetana Geroča, u kome mu piše da je dobio nove instrukcije od viših vlasti: „Ako se vi do 10. maja bezuslovno ne predate, ne samo da vam se neće uzeti u obzir osobita susretljivost u ispunjenju vaših želja, već će vam se svaki postupak kao sa srpskim oficirom oduzeti. Na isti način ćete uskratiti da vaši četnici kao srpski vojnici susretani budu“. Geroč napominje da je ovo poslednja prilika koja mu se pruža te neka dobro razmisli.

Vojinović odmah odgovara:

„I ovom prilikom ostajem pri tome da samo ako guvernment cesarski i kraljevski za zaposednute zemlje Srbije ispuni moje predloge mogu i ja ispuniti ono što sam u mom pismu izložio“.

U Vojinovićevom dnevniku za 2. maj zabeleženo je da je dobio pismo od kapetana Geroča i poručnika Genčova, komandanta Blaževa. Poručnik Genčov mu piše.

„Gospodinu Kosti Vojinoviću - Kosovcu,

Vi ste, gospodine Kosta Vojinoviću, kao srpski oficir, prema vašem mišljenju stali u red komita kao oslobodilac srpskog naroda, da biste sa jednim delom, od vas nagovorenih, a možda i nepromišljenih Srba, oslobodili taj narod. Takav postupak ne odgovara jednom srpskom oficiru. Prema današnjem stanju, narodno oslobođenje od beda i nevolja nalazi se u Vašim rukama. Vi biste trebali da se sa svojim drugovima udaljite iz ove zemlje, te da svoj narod ostavite na miru...

Ovaj požar, koji danas gori svuda, spremali ste Vi i Vaši drugovi. Poručnik Genčov“.

Vojinović mu odmah odgovara:

„Poštovani kolega,

Milo mi je što žalite naš narod, a to je i dužnost svakoga pravog hrišćanina pošto i Sveto pismo kaže: „Ko tebe kamenom ti njega hlebom“. Vi ste pozvani da štedite ovaj narod ako mislite da njime vladate, a moja je dužnost da svoj narod od zla branim i da u njemu podgrejavam duh srpski i veru hrišćansku.

Na prvom mestu ja sam žrtvovao svoj život, pa oca, majku, sestru i braću koji svi i danas trunu u austrijskim kazamatima - žrtvovao sam i ženu i veliko imanje koje je sve opljačkano, pa zašto da žalim srpske izrode i špijune koji se sada kod vas nalaze i vode vas samo da ginete ludo.

Srpski narod robovao je 500 godina, pa je opet slobodan postao, pa još toliko neka robuje, ipak ne može i ne sme izgubiti nadu da će uskoro biti slobodan i dokle god ne postanemo slobodni, dotle neće nestati ljudi koji će ići po narodu i opominjati ga da je vreme da se sam oslobodi, kao što su naši stari radili, pa sve iako ne bude Vojinovića biće drugih.

Ali sada to i nije potrebno jer se za našu slobodu danas bore Englezi, velika Rusija, Francuzi, Talijani, Belgijanci, Portugalci, Rumunija, Japanci, Amerikanci, pa kada bude došlo da ove velike države propadnu od Nemačke, Austrije, Turske i Bugarske, onda ni Srbiji ne treba nezavisnost. Pa ni u tom slučaju ne bi vam se Vojinović predao već bi sebi neku slavnu i srpskog oficira dostojnu smrt sazdao.

Moji četnici ni od koga nisu uzeli hleb a da nisu platili, a što je naš narod ostao go i gladan, to ste mu vi tu sreću doneli.

Vi možete ubeđivati i uveravati neprosvećeni narod da Srbije neće više biti, ali valjda nećete meni tu apsurdnost govoriti tim pre što im je dovoljno poznata situacija na svim frontovima pa i na makedonskom sa koga i vi bez sumnje topovske tutnje slušate. Neka bog da da se ovaj krvavi i strašni rat završi pa da se mi nekada u građanstvu sastanemo, te bismo tada imali više prilike da jedan drugog kritikujemo.

Skrećem vam opet pažnju da posle 7. maja 1917. ne mogu ni jedno pismo primiti. Primite pozdrav. Vojvoda Kosta Vojinović - Kosovac“.

Petog maja Vojinović je u dnevniku zabeležio da je iz Kruševca dobio novo pismo od austrijske komande sa naslovom: „Pogađanje sa Kostom Vojinovićem prekinuto“.

(Nastaviće se)