Čuvari svog ognjišta!

NAŠ poznati književnik Laza Kostić poredi Kosovku devojku sa ženama mironosicama koje su došle da se poklone Hristu:

„Među najkrasnije ženske glave tog našeg narodnog jevanđelja dolazi i Kosovka devojka. Što se tiče samoga lica u ove glave srpskoga jevanđelja, tu se pokazuje kako Srbin razumeva poziv ženski u odsudnim časovima narodnog života. Ja ne znam da se i u kom narodu primakla ženska tako blizu idealu devičanstva i ženstva, kao što je Kosovka devojka. No da uporedimo samo tu glavu našeg jevanđelja sa prikladnim glavama u Hristovu jevanđelju, sa mironosicama. I mironosice urane kao i Kosovka da učine poslednju milost svom nebeskom ženiku posle bitke na Golgoti, kao i Kosovka posle raspetija Srpstva na Kosovu. Samo što mironosice nađoše svog ženika živog, a Kosovka ga nađe mrtvog“.

Osim ove, postoji još jedna, gotovo identična, verzija „Kosovke devojke“ zabeležena mnogo, mnogo kasnije. Njen kazivač bio je Stajče Josimović Đakonović (rođen 1882) u selu Štrpce u Sirinićkoj Župi (okolina Prizrena). Pribeležio je Tatomir Vukanović i objavio u knjizi „Srpske narodne epske pesme“. „Varijanta iz naše rukopisne zbirke, u kazivanju Stajčeta Josimovića iz Štrpca nije ništa drugo do naučena istoimena pesma iz Vukove zbirke, nešto malo jezički prilagođena govoru toga područja“, podseća Vladimir Bovan.

Međutim, u srpskoj epskoj poeziji postoji još jedna narodna pesma sa istim nazivom „Kosovka devojka“. Smatra se da je nastala na samom Kosovu, gde je i zabeležena. Zapisao je Dena Debeljković, poznati sakupljač narodnog blaga kosovskih Srba. Zabeležena je krajem 19. veka, a objavljena 1984. u Prištini.

Ona se bitno razlikuje od pesme koju je u Sremu zabeležio Vuk Karadžić. Ta različitost, najviše je izražena u sadržini. Denina pesma nema jasno izraženu priču kroz koju vodi čitaoca niti sadrži obredne principe. Puna je simbola i tajanstvenosti, koji se prepliću i prožimaju sa mitologijom i mistikom.

Denina varijanta je gotovo prava legenda. Čak je i malo nejasna. U 34 stiha ove pesme peva se kako vila sa Čičavice doziva Vitu Stojana. Vila doziva Stojana da piju vino i da gledaju kako se biju Turčin i Kaurin.

Kada se Stojan napije vina, posedne konja i odlazi na Kosovo, dolazi do Vučitrna, susretne Kosovku devojku, pita je kakva su to znamenja na vojskama i devojka mu odgovara:

Tu se napi Vitu mi Stojane,

tu se napi crvenoga vina,

pa se metnu dore na ramena,

te mi sleze dole u Kosovo,

u Kosovo, grada Vučitrna,

tu mi srete Kosovko devojko!

„Pomoz Bogom, Kosovko devojko!“

„Da Bog dobro, neznana delijo!“

„Da te pitam,

pravo da mi kažeš!“

„Što god znajem,

kazaću ti pravo!“

„Što se bije Turčin

i Kaurin,

što na Turčina sunce ogrejalo,

a na Kaurina tama

pritisnula?“

Odgovara Kosovka devojka:

„Što mi greje sunce

na Turčina,

to će Turčin carstvo

da dobije,

što tamnica na Kaure pala,

to će oni carstvo

da izgube!“

Ova pesma je malo poznata široj javnosti, za razliku od „Kosovke devojke“, koju je Vuk zabeležio. Bez obzira na određene nedostatke, ona pleni svojom originalnošću i specifičnošću. To se prvenstveno odnosi na kosovski dijalekt srpskog jezika kojim je napisana.

Kosovka devojka možda nije izgledala baš onako kako je zamislio narodni pevač, ali je, svakako, postojala. I to ne samo jedna, nego više njih, mnoštvo „Kosovki devojki“.

Kosovka devojka iz istoimene narodne pesme je samo jedna od njih, njihov predstavnik i simbol. Ona je izraz našeg naroda, koji je taj lik stvorio zbog nečega i kroz nekog. Iz srca mu je ona poletela i ostala lepa, stasita, čistog srca i velike humanosti.

Čak i da je samo izraz narodne mašte, ona ima veoma veliki značaj u tradiciji srpskog naroda. Vekovima je bila uzor u vaspitavanju i odgoju mlađih naraštaja, pogotovo mladih devojaka. „Ako je Kosovka devojka samo plod narodne mašte, hvala ti, narode moj! Hvala ti što si je izvajao da u nama budi plemenitost i dobrotu. Naši su roditelji kroz taj lik vaspitavali žensku decu, svoje kćeri i svoje unučice. „Da mi budeš Kosovka devojka!“, nije bio redak blagoslov starijih. Pa, ako i nije postojala približila se stvarnosti do te mere, da je mašta spojena sa istinom, a istina sa maštom. Kroz to nam je darivala uzoran lik, koji nas pobuđuje da budemo humaniji i bolji“, naglašava Saša Božović.

Posmatrajući slučaj u jednom širem društveno-istorijskom i nacionalnom kontekstu, realno je očekivati da je ona stvarno i postojala. „Ako postoje kosovski božuri koji i danas svojim crvenim plamenom greju Kosovo polje i čuvaju usnule junake, zašto ne bi postojala i devojka koja je previjala rane tim junacima, dok je krv kapala i natapala zemlju iz koje su nikli najlepši crveni cvetovi“, opet upozorava Saša Božović.

Dakle, ona ne predstavlja mit i fikciju, već stvarnost. Tokom istorije, a pogotovo za vreme turske vladavine, imala je značajnu ulogu u negovanju patriotizma u narodu i očuvanju srpske nacionalne svesti. Viđenje davnog događaja u narodnoj pesmi, osvešćivalo je pokorene, budilo nadu i podsticalo na otpor.

Na Kosovu je propala srpska nacionalna država, ali je ostao sam narod na svome ognjištu, složan i vredan, jakih moralnih osobina, koji čuva svoga bližnjega, štuje svoju veru i pomaže crkve i manastire. A jedan od simbola te visoke moralnosti i uzvišenog patriotizma jeste, svakako, i Kosovka devojka.

(Nastaviće se)