Slika iz srca izvučena

SLIKA Uroša Predića ima i neke nedostatke, a pre svega, odriču joj se originalnost i autentičnost. „Sličnost rešenja se sluti u slici hrvatskog umetnika Ferda Kikereca kao i u detalju kompozicije u Versaju Aleksandra Evarista Fragonara, u čijem je središtu umirući ratnik koga pridržava ženska figura. Fragonarova slika prikazuje ratno poprište kod Marinjana gde su početkom 15. veka Francuzi porazili Švajcarce, a ovi su nedavno istakli da su Srbi i Švajcarci jedini evropski narodi koji su iz izgubljenih bitaka, kod Marinjana i na Kosovu, izašli kao moralni pobednici i na tome utemeljivali nacionalni identitet“, zapisao je Miodrag Jovanović.

Osim toga, zamera joj se i neumereno i preterano detaljisanje. „Predićeva Kosovka devojka prikazuje jedan od najuzvišenijih momenata naše narodne poezije. Odlično je zamišljena, ali ne i srećno kolorisana. Sem toga, ona je i preopterećena mnogim detaljima, što joj mnogo oduzima od monumentalnosti i čini je više ilustrativnim nego umetničkim delom“, smatra Daka Popović.

Ali, bez obzira na uočene nedostatke, ova Predićeva slika predstavlja vredno umetničko delo i jedna je od njegovih najlepših i najpoznatijih slika. Posebno je lepo prihvaćena u narodu, koji je smatra za narodno dobro i nacionalni simbol.

„Evo je Kosovka devojka slikara Uroša Predića. Čini mi se kao da mi je iz srca izvukao. Baš sam je takvu zamišljala i da sam imala sreću i blagodat slikarskog umeća, sigurno bih je takvu istu prenela na platno. Na zemlji je ranjeni junak u odelu onoga vremena. Lik mu je bolan, istovremeno i dostojanstven. A iznad njega Ona, moja Kosovka“, piše Saša Božović u svom poznatom delu „Kosovka devojka“.

Ova Predićeva „Kosovka devojka“ sadrži sve one osobine koje karakterišu akademski romantizam kao granu istorijskog slikarstva: istorijsku autentičnost, uzvišeni patriotizam, dominaciju sadržine nad formom, naglašenu retoriku i jasno izraženi poučni motiv „dostojan pogleda slobodnog i časnog naroda“. Osim toga, kod nje je do punog izražaja došao i motiv ličnog žrtvovanja za opšte dobro. Na muško junaštvo i viteštvo Orlovića Pavla nadovezuje se ženska humanost i milosrđe Kosovke devojke. Oni se međusobno spajaju i uzajamno prožimaju, čineći jedno uzvišeno herojsko delo.

I ostale „Kosovke devojke“ drugih autora poseduju sve (ili skoro sve) ove osobine. One su, naravno, izražene na drugi način, onako kako su ih zamislili, doživeli i umetnički izrazili njihovi autori, sa određenim specifičnostima i osobenostima. Svi ovi umetnici su u svojim delima „jedno gotovo minijaturno remek-delo srpske narodne epike Kosovku devojku, likovno oživeli i pretvorili ga u slikarsku poemu. Epski duh i heroično usijanje ove neprevaziđene pesničke forme zrače sa svakog lika kojeg je slikareva ruka izvela iz reči i pretvorila u oblik. Sa svake stranice gledaju čiste i duboke slovenske oči tuge. Iz njih izranja sva veličina i kob tog sudbonosnog istorijskog trenutka, koji je za savremenike značio bezbožnost patnje, dok će za potonji rod prerasti u svetinju slave“, napisao je Božidar Timotijević.

Posle oslobođenja i ujedinjenja 1918. godine nastavlja se predstavljanje Kosovke devojke u likovnim delima više umetnika.

Prvi put urađena je i u terakoti, likovnoj tehnici u kojoj do tada nije predstavljana. Uradio je 1925. poznati slovenački vajar Lojze Dolinar. On je od 1920. živeo i radio u Beogradu i njegov je opus bogat i raznovrsan. Na skulpturi je predstavljena Kosovka devojka kako pridržava klonulu glavu ranjenog junaka Orlovića Pavla. Skulptura se nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu i dobijena je kao deo legata Ljubice Luković, rođene sestre Nadežde i Rastka Petrovića.

Osim Meštrovićevog reljefa u mermeru, postoji i reljef u bronzi u kome je urađena Kosovka devojka. Ne zna se ko je autor, a nije tačno utvrđeno ni kada je nastao. Na osnovu likovnih osobina pretpostavlja se da je urađen između dva svetska rata. Na njemu je „Kosovka“ predstavljena u profilu, u klečećem položaju sa pogledom upravljenim napred. Pored nje su i dva krčaga, jedan pridržava u ruci a drugi se nalazi na zemlji. I ovo vredno umetničko delo čuva se u Narodnom muzeju u Beogradu.

Pored Meštrovića, reljef „Kosovka devojka“ uradio je Trpimir Ivančević (1890-1977), takođe Hrvat po narodnosti. Sa rodne Korčule doveo ga je u Prag Čeh Vačkar, koji je na Korčuli bio dirigent gradske muzike. U Pragu je studirao likovnu akademiju i između ostalog uradio plaketu Tomaša Masarika. Po kazivanju Vere Grujić, višeg kustosa Narodnog muzeja u Beogradu, tridesetih godina prošlog veka uradio je reljef „Kosovka devojka“ koji se nalazio u predsedničkoj palati na Hradčanima u Pragu. Međutim, kako sam nedavno saznao od Martina Herde, šefa odeljenja za umetničke zbirke na Hradčanima, pomenuta skulptura tamo se više ne nalazi.

Sve ove skulpture imaju neke zajedničke osobine, koje karakterišu jugoslovensku skulpturu tridesetih godina prošlog veka.

(Nastaviće se)