ZASIJALA NA ODLIČJU!

POSLE Drugog svetskog rata i društveno-političkih promena koje su usledile, Kosovka devojka nije iščezla sa umetničke pozornice, niti je izgubila na svojoj popularnosti. Ona je i dalje čest motiv likovnih umetnika, ali su, ipak, najbolja likovna ostvarenja sa ovom temom nastala početkom 20. veka.

Sredinom prošlog veka dobila je i određenu numizmatičku vrednost. Meštrovićeva Kosovka devojka predstavljena je i na novčanicama nekadašnje Jugoslavije. Gravuru za njeno reprodukovanje na novčanicama izradio je poznati grafičar Božidar Kocmut (1889-1980). On je napravio crtež prema Meštrovićevoj skulpturi i pripremio ga za štampu. Novčanica je puštena u opticaj 25. aprila 1957. u apoenu od 5.000 dinara i tada je imala najveću nominalnu vrednost. Predstavljala je platežno sredstvo sve do 31. decembra 1989. kada je konačno povučena iz opticaja.

Šezdesetih godina 20. veka u slikarstvu se pojavljuje crtež Lazara Vozarevića (1925-1968) „kosovka devojka“. Nastao je 1965. i predstavlja celovito likovno delo. Postoje dve verzije ovih crteža: jedan je pravljen na papiru i bez teksta, a drugi je crtan tušem na duploj filmskoj foliji sa tekstom istoimene narodne pesme. „Vozarevićev filigranski crtež sija raskošno, isto onako i onoliko koliko zrači i nadljudsko požrtvovanje Kosovke devojke koja po strašnom razbojištu, dok traži svoga obećanika, vida samrtničke rane neznanim junacima“, piše Božidar Timotijević.

Gotovo u isto vreme, Kosovka devojka je prvi put predstavljena i u mozaiku. Nastao je 1967-1968. godine i delo je našeg poznatog umetnika Aleksandra Tomaševića. On je uradio još jedan rad sa kosovskom tematikom, takođe mozaik, koji je umetnik nazvao „Prizren“. Oba je poklonio Biblioteci grada Beograda, gde se i danas nalaze: u galeriji atrijuma je podni mozaik „Prizren“, a iznad ulaza, na međuspratu, postavljen je zidni mozaik „Kosovka devojka“.

„Kosovku devojku“ su u svojim delima prikazali i savremeni srpski umetnici.

Među njima je i Milić od Mačve (1934-2000) akademski slikar, nadrealista. Njegove kompozicije se odlikuju tehničkim znanjem i osećanjem za prostor, kao i vanredno bujnom fantazijom. On je uradio galeriju „Kosovo prvi prag Srbije“ od 120 dela i krajem minulog veka poklonio je gradu Kruševcu. Među njima je i slika „Orlović Pavle i Kosovka devojka“. Ona sadrži sve one osobine koje karakterišu likove ovog srpskog slikara moćne istorijske inspiracije.

„Likovi koje Milić slika odaju svu zamišljenu odsutnost koju vidimo na likovima naših pravoslavnih svetitelja. Stanković svom snagom odbija da primi onaj modernistički, a u suštini tuđi model lepote nuđen iz Evrope, videći perspektivu naše umetnosti u sintezi estetskih idioma tekovina kulture istoka i zapada“, naglašava dr Đorđe Kadijević.

Dragan Raskov Milošević (1971) je (relativno) mlađi srpski slikar, član ULU „Vladislav Maržik“ iz Kraljeva, predstavio je Kosovku devojku, ali, na pomalo specifičan i neobičan način. Naime, on je naslikao portret patrijarha Pavla i „pridodao ga“ Predićevoj Kosovci devojci. Ova Miloševićeva slika (ikona) nalazi se u crkvi Sv. Save u Parizu.

„Kosovka devojka“ je zastupljena i u domenu faleristike i predstavljena je na više medalja i odlikovanja.

Njen lik prikazan je i na medalji Srpskog Crvenog krsta ustanovljenoj 19. septembra 1912, s tim što je njena realizacija otpočela tek posle okončanja Balkanskih ratova. Na licu medalje nalazi se crveni ženevski krst položen na lovorovu grančicu, a ispod njega je grb Kraljevine Srbije. Na naličju je prikazan detalj slike „Kosovka devojka“ hrvatskog slikara Kikereca. Izrada odlikovanja poverena je švajcarskoj radionici braće Hugenin, koja je izradila prototip medalja.

Medalje su takođe dodeljivane tokom Prvog svetskog rata, a po evidenciji Društva do 1921. dodeljeno je ukupno 2.834 srebrne medalje od kojih 1.164 stranim državljanima i ukupno 1.100 bronzanih medalja. Dodeljivanje medalja Crvenog krsta nastavljeno je i u Kraljevini SHS kasnije Jugoslaviji. Na 35. sednici, održanoj 25. decembra 1921. Društvo Srpskog Crvenog krsta promenilo je naziv u Društvo Crvenog krsta Kraljevine SHS. Medalje su kao i orden zadržale isto ustrojstvo i izgled, a novom državnom uređenju prilagođene su određenim tipološkim izmenama.

Osim ove, urađeno je još medalja sa „Kosovkinim“ likom.

Svojevremeno je urađeno više spomen-medalja sa motivima Vidovdanskog kulta (tzv. „kosovske spomenice“). Među njima i umetnička plaketa u reljefu sa likom Kosovke devojke. Na njoj je prikazana figura mlade devojke u haljini priljubljenoj uz telo, kleči držeći veliki krčag desnom rukom, levom visoko savijenom drži seljačku torbu, a kraj nje stoji drugi krčag. Okolo plakete je natpis „slava osvetnicima Kosova i pomozimo iznemoglog ratnika“. Na drugoj strani medalje (aversu) prikazan je sveti Đorđe kako ubija aždaju. Medalju je iskovao poznati bečki medaljar Hans Šefer i, po svemu sudeći, pripadala je zbirci medalja i plaketa Đorđa Vajferta, industrijalca i velikog srpskog rodoljuba. Medalja je nastala otprilike pre jednog veka.

Lik Kosovke devojke srećemo i u drugim granama umetnosti, ali je, ipak, najviše korišćen u likovnom stvaralaštvu.

(Nastaviće se)