Lepota u svetom hramu

KOSOVKA devojka ipak nije kanonizovana (proglašena za sveticu), ali se kao uzorna hrišćanka, sasvim zasluženo, našla u svetom hramu. Naime, u Crkvi Aleksandra Nevskog u Beogradu (na Dorćolu) dugo je stajala slika Kosovke devojke. Delo je našeg poznatog slikara Jovana Bijelića (1886-1964).

Jovan Bijelić je 1931. godine uradio 12 celivajućih ikona, na kojima su prikazane glave istorijskih ličosti, zaslužnih za srpsku crkvu i naciju: car Dušan i car Lazar, carica Milica, Miloš Obilić, Karađorđe, Petar Karađorđević, Filip Višnjić i dr. u „en face“ položaju. Među njima je bila i Kosovka devojka urađena po uzoru na poznatu sliku Uroša Predića.

Slika (ikona) je urađena na drvenoj ploči i nalazila se na samom ulazu u hram. Sa leve strane bila je slika guslara Filipa Višnjića, a sa desne Kosovke devojke. Zbog oštećenja skinuta je i pohranjena u riznicu crkve. U toku su pripreme za njenu restauraciju i konzervaciju, a po obavljenom poslu ona će ponovo biti vraćena na svoje staro mesto. Slika nema veću umetničku vrednost i smatra se da je za umetnika bio presudan finansijski momenat.

„To je delo za koje je bio zainteresovan iz materijalnih pobuda, i kao nov pokušaj ovladavanja u ovom žanru, iz posebnih mu, sasvim ličnih razloga“, napisao je Smail Tihić u knjizi o slikaru Bijeliću.

Pomenuta umetnička dela posvećena Kosovki devojci veoma su brojna i raznovrsna i imaju veliku umetničku vrednost. Stvarali su ih u jednom dužem vremenskom periodu (više od jednog veka) poznati i priznati umetnici različitog umetničkog opredeljenja. Potiču iz više država i različitog su verskog i nacionalnog porekla, tako da njihova dela imaju i multietnički karakter. Međutim, čvrsto verujem da time nije završen umetnički opus posvećen Kosovki devojci. Uveren sam da će i među generacijama koje dolaze biti mladih umetnika koji će je predstaviti i u savremenim uslovima i time obogatiti „Kosovkin“ kulturni sadržaj.

„Mene je zaneo taj lik i bio mi uzor čitavog života. Ubedljive su vrline Kosovke devojke. One mogu da opčine svako srce. Uzor je Kosovka ne samo meni, već svima nama za večita vremena“, piše Saša Božović.

Ako se ponekad i desi da odstupimo od ovih načela, ona će nas opomenuti da ispravimo svoje greške i vratimo se na pravi put. „Ponekad, kad me iskušenja povedu, da se zaboravim i ne sagledam dovoljno čoveka u čoveku, Kosovka me opomene: prenem se, potisnem to i osetim se plemenitijom i boljom. Ta čudesna devojka obasjala me je u prvom susretu nekakvom posebnom snagom dobrote, osvojila jedno bezazleno dečje srce i ostala u njemu zauvek kao uzor“, nastavlja Božovićeva.

Kosovka devojka predstavlja nacionalno dobro srpskog naroda. Ali, ona nije samo svojina Srba, već i svih časnih i poštenih ljudi sveta koji su inspirisani njenim primerom, spremni da trpe i praštaju i pomažu drugima čineći dobra dela. Ona pripada svima koji su u njoj sagledali i prepoznali simbol dobrote, čistote i ljubavi prema ljudima. Kao moralna inspiracija i umetničko nadahnuće kulturnih poslenika iz raznih država i naroda, ona predstavlja kulturno i moralno dobro koje povezuje i zbližava narode raznih vera i nacija.

„Ona je imala samo srce, devojačko srce, ljubav prema čoveku i želju da ublaži ljudske patnje. Dovoljno da zasluži odgovarajuće priznanje, pa da se i ona istakne i posluži kao uzor“.

Ovako široko, bogato i trajno nadahnuće mogu dati samo likovi i događaji, koji u sebi sadrže neiscrpnu vrednost. A upravo takav značaj i vrednost u istoriji i tradiciji srpskog naroda, svakako, zauzimaju Kosovska bitka i Kosovka devojka.

Kraj