Maršalu viski od kinina

SAVA Vukojev, Titov višegodišnji kuvar i majstor gastronomskih umeća, bio je neposredni svedok gozbi i kreator mnogih spektakularnih prizora za predsedničkim stolom.

Još kao učenik Srednje ugostiteljske škole u Novom Sadu dobio je priliku da asistira u pripremi i serviranju banketa za učesnike Prve konferencije nesvrstanih zemalja. Potom je završio i čuvenu školu za VKV ugostiteljske radnike u Košutnjaku, postao nastavnik, a onda sa diplomom Više ugostiteljske škole radio po celoj Jugoslaviji. Na PMF je završio specijalizaciju i magistrirao, a 1996. je u Moskvi izabran za najmlađeg člana svetske akademije "Elita".

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

SEĆAM se kao danas, pripremao se veliki filmski poduhvat, snimanje filma "Bitka na Sutjesci". Sva jugoslovenska štampa je naširoko pisala o tome, a pogotovo o Elizabet Tejlor i Ričardu Bartonu koji se pripremao da glumi partizanskog vrhovnog komandanta. Bio je to državni projekat od velikog značaja. Hej, Barton došao da glumi druga Tita! Vrhunski marketinški poduhvat, kakav niko u ostalim komunističkim zemljama nije mogao ni da sanja.

Pozva me šef Kabineta koji je bio u društvu sa jednim generalom i saopšti mi:

- Ti, druže Vukojev, da se što pre spremiš i da ideš na Tjentište. Tamo je maršal Tito, ali i svetska glumačka elita. Od tebe očekujemo maksimalan trud i umeće. Nema potrebe da te opominjem da sve mora biti strogo konspirativno. A retki su oni srećnici kojima se ukazuje takva čast!

Sutradan pre zore, crna limuzina iz Kabineta predsednika bila je pred našom zgradom. Imao sam veliku tremu.

Kada sam doputovao na Tjentište saopštiše mi iz protokola da je Elizabet Tejlor veoma zahtevna, a da se sa Ričardom Bartonom "može", ako ima dobrog viskija. Mislio sam, a i oni su, valjda, tako planirali, da treba da služim samo slavni glumački par.

Međutim, ujutro, odmah po mom dolasku, u kuhinju banu lično Tito. Stadoh u stavu mirno, a on me upita:

- Što stojiš mirno, mladiću? Opusti se.

- Ja sam skoro došao iz armije, kako mogu pred maršalom da ne stojim mirno - promucah.

Tito se nasmeši, pa me upita:

- Da li mogu da dobijem kafu i čašu viskija?

Iza njegovih leđa stajao je njegov lekar i pokazivo mi rukom da mu ne dajem viski. Ali, kako ja da odbijem želju druga Tita?

Lekar se namršti, a maršal nasmeši. Obrati se krajnje uljudno pitanjem:

- Šta nam za danas lepo spremate za ručak? Vi znate ko su danas gosti na ručku kod Jovanke i mene: čuvena Liz Tejlor iz filma "Kleopatra" i Ričard Barton, koji treba da glumi mene.

Ne uspeh ništa da izustim, nego mu pružih jelovnik.

- Dobro, ovo je vrlo dobro! Za ostalo se dogovorite sa Jovankom - reče mi Tito, obraćajući se isključivo meni.

Svi iz personala i protokola me pogledaše. Tito izađe iz kuhinje i sede pod trem. Listao je hrpu raznih novina - sva jugoslovenska štampa mu je svakog jutra dostavljana.

Priđe mi pomenuti lekar i reče da Titu više ne sipam viski bez njegovog odobrenja. Zaustih da se opravdam, ali me on prekide.

- Razumem, nema potrebe da se pravdaš, ali ja vodim brigu o zdravlju maršala.

Sa tim lekarom sam ubuduće često imao probleme. Tito mi zatraži viski, a ja mu naspem čašu. Lekar pobesni, ali ne sme ništa više, nego da me upozori. Imao sam utisak da bi, "za nedaj Bože", prebacio odgovornost na mene. Inače, Tito mi je izgledao prirodniji nego svi ostali oko njega.

Osetio sam neko naročito, i profesionalno ali i ljudsko uzbuđenje, kada su proslavljeni glumci izašli iz helikoptera i pridružili se bračnom paru Broz da zajedno doručkuju. Pili su prvo čaj i kafu. Često sam prilazio stolu da ih poslužim. Ričard me je merio pogledom. Osećao sam da se snebiva, hteo bi da mi nešto kaže. Ljudi iz protokola koji su dežurali u kuhinji, znali su šta je to: Barton je voleo viski.

Najzad, pred samo serviranje doručka, slavni glumac mi se obrati:

- Ja bih jedan viski s ledom!

- I meni ćeš, Savo, doneti jedan, ali bez leda. Jeste da je avgust, ali kao da mi je grlo malo prehlađeno. Sinoć je bilo dosta sveže za ovo doba godine. Čak smo se grejali oko logorske vatre.

Iznenadih se što me Tito oslovljava po imenu. Onda shvatih - ljudi iz Kabineta koji su me doveli na Tjentište, predstavili su me njemu i Jovanki kao vrhunskog ugostitelja - maitre kuhinje.

- Šta ćeš to? - upita me šef protokola kad uzeh flašu "čivasa".

- Barton traži viski! - odgovorih.

- A šta će ti dve čaše. Nije valjda da i Elizabet hoće da potegne. Do sada nije pila alkohol, osim, popodne, vino!

- I drug Tito traži čašu viskija, ali bez leda. Kaže da mu je grlo malo prehlađeno.

- Jesi li mu dao šta za grlo? - obrati se šef protokola lekaru.

- Nisam, ni na šta se nije žalio. Jutros smo se sreli, reče mi da je dobro spavao.

- U redu! - kaza šef protokola i naredi mi: - Bartonu ćeš poneti viski, a drugu Titu ono što ja natočim.

- Šta? - iznenadih se.

- Kinin za grlo, boje viskija. Moraš da naučiš. Nov si, i ne znaš kakav je ovde red! To je, u stvari, vitamin, koji kada se rastvori u vodi, daje boju viskija.

- Ja to ne mogu da odnesem pred Tita. Vrhovni komandant mi je tražio viski - odgovorih.

- Ovde ja odlučujem! - namrgodi se šef protokola.

- Onda ćete ih vi poslužiti! - uzvratih i natočih dve čaše.

(Nastaviće se)

NARUDžBENICA

Knjiga Save Vukojeva "Tito - fascinacije hedonizmom" može da se naruči na mejl krugvpr@gmail.com