Ćevapčići za Elizabetu

SKORO sve krunisane glave tog vremena gostovale su i gostile su se kod Tita - u Beogradu ili na Brionima. Tito se uvek hvalio Brionskim ostrvima, a imao je i čime.

Najveću pažnju izazvao je dolazak engleske kraljice Elizabete. Ona je nekoliko puta bila gost Tita i Jovanke. Prilikom jednog od dolazaka Njenog veličanstva, Jovanka me je zamolila da napravim nešto posebno i originalno. Načinio sam krunu od leda na kojoj je serviran crni kavijar iz Kladova.

Kraljici je na Brionima pripreman i pravi leskovački roštilj, takozvani „ciganski ples“. Bila je oduševljena.

Naročito joj se svideo krem od ananasa, preliven čokoladom.

U jednom skrovitom delu Briona nalazila se Titova i Jovankina bašta koju su oni povremeno obrađivali. Obilovala je raznim zelenišem, voćem, povrćem, jagodama, malinama, mandarinama i limunom.

Bašta je bila sva u mrežama, zaštićena od ptica. Nijedan struk ili plod nije mogao ni smeo da se ubere bez ličnog odobrenja Jovanke Broz.

Pred svaku Novu godinu, Brozovi su deci svojih radnika slali korpe s mandarinama iz njihovog vrta, uz obaveznu čestitku u njoj. Lep gest. Mislim da je to bila Titova ideja.

Inače, Tito je svoj vinograd sam orezivao i prskao. Uživao je u njemu i u okolnoj prirodi. Često se odmarao, zajedno sa pudlicama, u omanjoj kolibi u vinogradu.

Posle dočeka Nove godine kod Sukarna na Baliju, u Indoneziji, Jovanka je meni i osoblju pričala o egzotičnom voću i kako ga oni aranžiraju i garniraju. Kada sam sutradan pred nju i Tita doneo garnirano voće i povrće izrezano u različitim oblicima, takozvani „karving“, bili su oduševljeni i prijatno iznenađeni.

- Bravo, Savo! Tebi je dovoljno samo ispričati i ti to odmah uradiš - pohvali me Jovanka.

- Naš Sava je veliki majstor. Kako bi ono narod rekao: „Što očima vidi rukama napravi“ - nadoveza se Tito.

- Ali, ovog puta nije ni video. Ja sam im samo ispričala kako se garnira u Indoneziji.

- Molim te, Jovanka, kad Sukarno dođe u posetu, podseti me da mu ovo Sava stavi na sto. Reći ću mu da su oni uzeli recept od nas - nasmeja se Tito.

U sećanju mi je ostao i dolazak marokanskog kralja, Hasana Drugog, na Brione. Na brodu „Galeb“, plovećoj Titovoj rezidenciji, organizovan je prijem. Ja sam bio zadužen za pripremu banketa. Brod smo ukrasili cvećem i ledenim skulpturama visokim po čitav metar, na kojima je bilo raznobojno cveće i lišće svežih palmi.

Kralj Hasan se zaista oduševio. Pitao je Tita: „Ko je sve ovo napravio?“ Kada mu je Tito pokazao na mene, suveren je ustao i pružio mi ruku čestitajući.

Na Brionima se nalazio veoma interesantan prirodnjački muzej u kome su bile smeštene preparirane životinje koje je Broz dobijao na poklon od raznih državnika, a i primerci životinja koje su uzgajane na ostrvu.

Broz je izuzetno voleo ovaj muzej i nije bilo gosta kome ga nije pokazivao. Meni je jednom prilikom poklonio jednu čaplju, koju sam godinama čuvao u vikendici.

U velikim katakombama i pećinama koje su se nalazile u okviru istog parka, bilo je mnogo životinja koje su poklonjene Titu sa raznih meridijana. Svakoga dana trošene su stotine kilograma hrane, najviše mesa, za hranjenje životinja. Zebre, žirafe, srne, jeleni, mufloni, šetali su slobodno ostrvom i gosti su imali utisak da su na safariju.

Od državnika iz okolnih, nama bližih zemalja, kod Tita je najčešće dolazio predsednik Rumunije Nikolae Čaušesku sa suprugom Elenom.

Kao i Tito, Čaušesku je voleo lov i uvek je nosio po nekoliko pušaka, jer je voleo da menja oružje. Bio je neprestano na nekom dijetetskom režimu, pošto je imao problema sa stomakom. On je jedini dovodio svoje kuvare, jer su oni najbolje znali šta mu godi, a šta ne smeju da mu ponude. Inače, nije voleo alkohol. Pio je sokove od ceđenog voća i šargarepe

Njegova supruga je u svom prtljagu donosila po desetak mantila, koje je svakodnevno, po nekoliko puta menjala. Sve vreme je imala dežurnog frizera, pošto je mnogo vodila računa o frizuri.

Svakog dana su Tito i Čaušesku sami šetali Brionima, razgovarajući na ruskom koji su obojica dobro govorili.

Na Brionima su se Tito i Čaušesku dogovorili i o grandioznom poduhvatu: izgradnji mega hidroelektrane „Đerdap“ na Dunavu.

Sećam se da su se na Zapadu tada pomalo podsmevali toj ideji, ali kada je moćna reka onako brzo i uspešno pregrađena, svi skeptici su ostali bez teksta.

Poznata svetska operska diva, Zinka Kunc je na zalasku svoje karijere bila miljenica Brozovih na Brionima. Često je dolazila u društvu poznatog umetnika Ivana Meštrovića. Međutim, kada je Tito počeo da joj ljubi ruku i obasipa je cvećem, Jovanka je postala ljubomorna.

I Žozefina Beker, francuska estradna zvezda, čuvena po svojim humanitarnim akcijama kojima je pomagala deci sveta, boravila je kod Tita i Jovanke na Brionima. Jednom prilikom priredili su joj na brodu „Galeb“ veličanstveni banket, koji sam ja aranžirao. Žozefina je popila nekoliko konjaka, a onda zaigrala kao u transu. Aplaudirali su joj, sve do trenutka kada se desilo da slomi potpeticu. Tito je poleteo, kao stari džentlmen, da joj pomogne.

- Morao sam, Jovanka, da žena ne slomi kuk - pravdao se, zbog njenog mrkog pogleda.

(Nastaviće se)