Kuršumi rešetaju pontone

PRVE srpske jedinice izbile su na obalu Save kod Jasonove grede i nekadašnje turske pogranične karaule Čevrntija, u nedelju, 6. septembra, u 2.30 časova izjutra. Vrhovna komanda je zahtevala da forsiranje reke počne u 1.30 časova, ali trupe su kasnile čitav sat.

Veliko zakašnjenje trupa na mesto prelaska Save postaće kasnije predmet brojnih polemika. Najčešće je pritom pominjana loša organizacija u dolasku, retko kratki rokovi, a gotovo nikako složenost čitave operacije.

General Kondić je u selu Glušci, gde su njegove trupe stigle u 20 sati, podelio diviziju na levu kolonu, pod komandom pukovnika Đure Dokića, sa zadatkom da obezbedi pravac ka Mačvanskoj Mitrovici, i desnu (glavnu), kojom je komandovao pukovnik Božidar Janković, s ciljem da izvrši proboj u pravcu Legeta. Do kašnjenja je došlo zbog ukrštanja ovih kolona. A najviše se kasnilo s dovozom mostovnog trena(pontona/materijala), koji će kod Čevrntije stići tek u 5.15.

U naknadnim analizama, pukovnik Dušan Putniković je izjavio da je Prva armija na vreme počela forsiranje reke: „Most smo gradili po mraku u potpunoj tišini. Sve dok pozadi nas ne blesnu prvi naš top, a malo zatim sinu nad šumom Kupinovačke ade prvi naš šrapnel. Pogledao sam na sat; dobro se sećam bilo je oko jedan izjutra“.

Srpski vojnik koji je izvojevao Cersku bitku, braneći se od kaznene eskpedicije Beča, prešao je u ofanzivu udovoljavajući apelima saveznika. Tog nedeljnog jutra on je prvi put u 20. veku kročio na teritoriju Austrougarske. I to istog dana, 6. septembra 1914, kada su počele borbe na Marni i Rusa kod Gorotka, u poslednjem činu velike galicijske bitke.

Do 8 časova 6. septembra u Srem će preći dve kompletne divizije Prve armije, Šumadijska i Dunavska, koje će sa ostatkom Armije za pet dana izbiti na liniju Novi Banovci - Nova Pazova - Buđanovci - Hrtkovci (trupe odbrane Beograda zauzeće Zemun). Ovako uspešan prelaz Save delom je nastao zahvaljujući kvalitetnijem materijalu za gradnju mosta, a delom zbog činjenice da je Prva armija dobila ključni zadatak u sremskoj ofanzivi. Timočka divizija Druge armije trebalo je samo da demonstracijom olakša rad Prve armije.

General Kondić je izvestio Drugu armiju da je desna kolona po dolasku na Čevrntiju izvršila upoznavanje terena radi prelaza reke i da drugu obalu drže slabija odeljenja, dok se neprijateljska artiljerija nije pojavila. Telefonska veza se tokom noći nije mogla uspostaviti. Kondić obaveštava vojvodu Stepanovića da će on sa svojim štabom ostati na Čevrntiji do izvršenja prelaza.

Kod Čevrntije je prvi ponton otisnut u reku oko 7.15 časova. Septembarsko jutro je bilo vedro, vidljivost dobra, neprijateljske osmatračnice u Sremu lako su uočile pokrete trupa. Za prvim pontonom je krenulo još sedam, svaki sa po 20 vojnika (u koje je moglo da se smesti bar 80). Naleteli su direktno na jaku mitraljesku vatru. Prva dva pontona su odmah izrešetana kuršumima. Nastali su povici, jauci, psovke.

„Komandant 13. puka, potpukovnik Dragutin Ristić, obavestio je štab Druge armije da već u prvom pokušaju prelaska imamo pet mrtvih i 24 ranjena, da nema pontonira sa veslima i da je prelaz otežan“ - svedočio je rezervni kapetan Dragiša M. Stojadinović, šef foto-kino sekcije, jedan od retkih boraca koji se spasao iz pakla Legeta.

Reagujući na pogibiju, pukovnik Janković je navodno uzvratio: „Kada su tako veliki gubici, onda ne bi trebalo ni prelaziti“. Prema pričama koje su dugo kolale, umešao se general Kondić i naredio: „Prelaz se mora izvršiti. Vi iz 13-tog puka imate odmah preći!“

Ovu netačnost je osporio general Miloje Jalisijević: „Ta naredba je neopravedno pripisana Kondiću. A naredbu je dao upravo pukovnik Janković“. Kontroverza je pripadala onom arsenalu optužbi kojim je valjalo svu krivicu naknadno pripisati isključivo Vladimiru Kondiću.

„Stvar je tada spasao major Kovačević“, obelodanio je pukovnik Putniković, „savetom našim artiljercima da otvore vatru i razornim zrnima da počiste suprotnu obalu“. Vatru je otvorio četvrti bataljon 15. puka skupa sa delom divizijske artiljerije. Stevan Jakovljević je u „Srpskoj trilogiji“ zabeležio da je jedan pešadijski oficir dojurio do njegove baterije (bio je artiljerac Timočke divizije, nije prelazio Savu) i povikao: „Što ne gađate? Pešadija već prelazi!“ Na to su se, po savetu Kovačevića, javili razmešteni releji iza kukuruznih busenova: „... Zdesna topovima. Prvi pali!“

Grmelo je s obe strane reke, ali nije dugo trajalo. Zasute topovskom vatrom, austrijske straže su poskakale iz zaklona i razbežale se preko sremskog polja. Jedan prebačeni srpski streljački stroj je pojurio za njima...

Pred tim prizorom i prestankom neprijateljske mitraljeske paljbe, nastalo je neopisivo oduševljenje kod naših trupa na Čevrntiji. Nagrnule su u pontone, po dvojica-trojica u ceo ponton i prebacivali se u Srem. Kada su to videli, inženjerci su pojurili da spreče haos: da zaustavljaju otimanje pontona i u svaki postave po jednog pontonirca koji bi ih nakon iskrcavanja trupa na levoj obali potom vratio na Čevrntiju. Ali njihovi pokušaji da suzbiju haos bili su uzaludni.

Putniković je tvrdio da su se usprotivili neki pešadijski komandiri, ljuti na inženjerce što protestuju: „Pustite ih da rade šta hoće. Treba iskoristiti oduševljenje ljudi“.

Kasnije će većina njih demantovati da su se protivili uvođenju reda pri forsiranju reke, ali će tada biti kasno. „Pošto povereni mi bataljon (3. bataljon 15. puka) nije dobio nikakvu ulogu u pripremi prelaza, već je imao čekati da na začelju svog 15. puka pređe u Srem, to sam sa jednog zgodnog mesta, cajsovim dogledom, posmatrao rad glavne kolone oko 07.00 časova“, izjavio je Mileta Zdravković, još jedan svedok događaja kod Čevrntije.

Zdravković je pričao kako je neprijatelj ostavio za sobom poginule vojnike; tvrdio je da su srpski vojnici odmah po prelasku zarobili desetak Austrijanaca i prebacili ih na desnu obalu Save i da se većina naših boraca brzo izgubila u gustom kukuruzištu.

„Drugi ešelon brojao je osam pontona, sa ukupno 130 vojnika“, izjavio je Stojadinović. „Prebačen je pod borbom u 7.45 a u 8.10 časova, već je izveštavana Vrhovna komanda da je leva obala Save naspram Čevrntije u našim rukama. To nije bilo tačno jer je prebacivanje još trajalo. Kasnilo se... „

- Ceo pešadijski puk „Hajduk Veljko“ sa četiri bataljona prebačen je na levu obalu Save tek u 10.15 minuta. Na levu obalu dospeva i jedna baterija 4. bataljona sa tri topa pod komandom majora Dragoljuba Nešića i mitraljesko odeljenje majora Dragiše Kovačevića. Za njima će Savu preći i dva bataljona 15. puka „Stevan Sinđelić“.

(Nastaviće se)