IGRA S BOŽJIM PORETKOM

BORAVEĆI u SAD devedesetih godina, Miodrag Ilić, književnik i novinar, savesno je istraživao činjenice u vezi sa projektom HAARP, koji se smatra uzročnikom dramatičnih promena i događaja u prirodi. Sve više se govori o mikrotalasnom oružju kojim CIA upravlja postupcima svojih građana i milionima stanovnika planete. Ilićeva knjiga „Quo vadis svete“ danas je aktuelnija nego na razmeđi vekova, kada je napisana.

DA li će dvadest prvi vek dati za pravo raznim prorocima, okultistima i mistifikatorima, koji najavljuju apokalipsu i kraj čovečanstva?

Da li će samoubilački instinkt u čoveku, podstican slepim egoizmom i težnjom ka apsolutnoj moći, odvesti svet u katastrofu i definitivni nestanak? Drugim rečima, da li će se ostvariti mračne prognoze, nalik na futurističke perverzne vizije o vaspostavljanju neograničene fizičke sile nad celim čovečanstvom, sposobne da iz jednog centra upravlja voljom i svešću miliona ljudi, i da jednim potezom zbriše sa planete nepoželjne narode i njihove neposlušne vođe?

Naučno posmatrano, takve mogućnosti su, nažalost, već realnost, nešto s čime se zdrav razum ne može da pomiri, ali što poslednju deceniju-dve, koliko traju monstruozni eksperimenti, dokazuje da je čovečanstvo povedeno putem u zastrašujuću neizvesnost.

Neobjašnjive eksplozije aviona u vazduhu, kao što je ona 17. jula 1996. iznad Atlantika, kad je izgubilo život 230 putnika kompanije TVA na letu broj 800, zatim uragani, nepogode, pljuskovi, poplave i zemljotresi nepoznate snage i razornih dimenzija, snežne padavine leti i relativno visoke temperature zimi, ozonske rupe i pojačana radioaktivnost Sunca, efekat staklene bašte i otapanje leda na Zemljinim polovima - svakojaka čuda poremećene prirode - praćeni su različitim tumačenjima, pretpostavkama i nagađanjima.

Najčešće se pominju nuklearne eksplozije na velikim visinama, u okeanima i pod zemljom, što nije bez osnova. Tek nedavno, otkriveni su najverodostojniji uzroci ovih pojava.

Saznanja o nekim tajnim eksperimentima koje finansira američka vlada, užasnula su mnoge naučnike, nekorumpirane političare, ekologiste i aktiviste humanitarnih organizacija, ne samo u SAD, već i u mnogim drugim zemljama. Iz panične korespondencije putem Interneta, iz, rekli bismo, očajničke razmene frapantnih informacija, saznajemo da ni ogromna većina članova Kongresa i Senata nije bila upoznata sa onim što se dešavalo i još se dešava u istraživačkim centrima i laboratorijama Ratne mornarice i Vazduhoplovstva SAD. Establišment u Vašingtonu nije godinama obaveštavan o opasnim projektima koji su gutali milijarde dolara.

Reč je, pre svega, o alarmantnom istraživačkom poduhvatu pod nazivom HAARP (High-freuency Active Auroral Rescarch Program), čija je suština u agresivnom delovanju na jonosferu, s ciljem da se beskonačna energija zaštitnog Zemljinog omotača iskoristi za novu tehnologiju, pomoću koje bi bilo omogućeno uništavanje objekata na Zemlji i nad Zemljom, uticanje na klimu, blokiranje svih globalnih komunikacija elektromagnetnim talasima, upravljanje ljudskim mentalnim procesima i mnogo šta drugo.

U zabačenoj divljini Aljaske, severoistočno od grada Enkoridža, obezbeđeno od svakog iznenađenja, prostire se područje na kome je mreža od 48 džinovskih antena, kao deo najvećeg ikada konstruisanog sistema za odašiljanje ogromne energije u jonosferu i njeno zagrevanje. Ovo je zapravo jedna od tačaka na Zemlji sa koje bi se vodio dugo najavljivani „rat zvezda“, odnosno upravljalo moćnim odbrambenim i strateškim sistemom HAARP. Taj sistem, međutim, ima mnogostruku funkciju i daleko je više od izučavanja fenomena polarne svetlosti i radio-komunikacija, kako tvrde istraživači Geofizičkog instituta Univerziteta na Aljasci i njihovi finansijeri - Ratna mornarica i Ratno vazduhoplovstvo SAD.

Za obične smrtnike reč „jonosfera“ označava nešto veoma udaljeno od Zemlje, neki nebeski pojam o kome ne razmišljamo. Večna i zagonetna, međutim, jonosfera je od presudnog značaja za opstanak svega živog na našoj planeti. Visoko naelektrisani omotač, koji opasuje Zemlju na visini između 64 i 950 kilometara, odnosno neposredno iznad ozonskog sloja, veoma je dinamičan, u neprestanim „nelinearnim“ procesima, pokretima i burama, tako da svaki eksperiment ima ptpuno nepredvidiv ishod.

Američki naučnici u službi vojnih stratega ispituju mogućnost rastvaranja jonosfere putem zagrevanja („kuvanja“, kako često kažu stručnjaci) iznad izabranih područja planete, s namerom da spreče odbijanje elektromagnetnih talasa na planetu Zemlju. Šta u stvari žele da postignu, upuštajući se u riskantnu igru sa božanskim poretkom univerzuma? Armija Sjedinjenih Država postavila je sledeće ciljeve:

* komuniciranje sa podmornicama u velikim dubinama okeana pomoću radijacija ekstremno niske frekvencije (ELF);

* prodiranje na isti način u Zemljino tle, radi pretraživanja skrivenih tunela ili podzemnih skrovišta od vojnog interesa (tomografija čvrstog tla);

* zaštita teritorije SAD od neprijateljskih aviona i interkontinentalnih balističkih projektila;

* uništavanje neprijateljskih satelita;

* raspoznavanje vrsta projektila koji se približavaju američkoj teritoriji;

* poboljšavanje sopstvenih sistema veza i komunikacija;

* ometanje i apsolutno onemogućavanje komunikacija na određenim područjima, pa čak i na globalnom nivou;

* menjanje hemijske strukture viših slojeva atmosfere, odnosno programiranje klime na željenom delu planete;

* izazivanje zemljotresa;

* kontrola mentalnih funkcija i reakcija miliona ljudi;

* upravljanje zdravljem ljudi i biološkim procesima na Zemlji!

Svemoćno oružje po zamisli demonskih stratega jedine supersile začeto je pre više od 100 godina, u vizijama genijalnog Srbina u Americi, Nikole Tesle, koji je imao na umu sasvim drukčije usmeravanje svojih otkrića. Nipošto za rat, ubijanje i razaranje, već za mir, red i dobrobit svih ljudi.

U noći između 7. i 8. januara 1943, samo nekoliko časova posle Tesline smrti, u hotel „Njujorker“ u kome je veliki izumitelj obitavao do poslednjeg trenutka, došao je jugoslovenski ambasador u egzilu Sava Kosanović, njegov rođak, u pratnji novinara radio-mreže RSA, Džordža Klarka, i saradnika časopisa „Popularna mehanika“, Keneta Svizija, koji je želeo da objavi Teslinu biografiju. U prisustvu trojice pomoćnika menadžera poznatog njujorškog hotela ušli su u pokojnikovu sobu, s namerom da pronađu njegov testament.

U izveštaju Federalne policije (FBI) od 11. januara, pod brojem 13818, zabeleženo je da je tad otvoren Teslin sef i da je Kosanović preuzeo neka dokumenta.

(Nastaviće se)