Preživele pakao “Monarha“

„NEMCI su pod nacističkom vladavinom započeli ozbiljna ispitivanja moždanih funkcija u stanju traume“, napisali su Fric Špringmajer i Cisko Viler u knjizi „Formula iluminata“ - nastojeći da stvore nove robove, nemoćne da se odupru nevidljivoj sili koja upravlja njihovim osećanjima i željama, koja vlada njihovom podsvešću i usmerava njihove postupke.

Jozef Mengele, zloglasni „anđeo smrti“, bio je jedan od 900 vojnih i medicinskih stručnjaka tajno infiltriranih u Sjedinjene Države. Uprkos dugogodišnjoj zagonetki o tobožnjem nestanku ovog ratnog zločinca, za koga se pretpostavljalo da se krije u amazonskim džunglama, magazin „Neksus“ u broju za februar-mart 2000. godine tvrdi da je Mengeleu odmah posle rata u SAD omogućeno da nastavi svoja perverzna istraživanja i da mnoge saradnike uvede u tajne crne magije ljudske duše.

O ovom kontinuitetu i bizarnim ciljevima obaveštajne službe, glavnog finansijera zloupotrebe nauke, piše Džon Marks u svojoj knjizi „Potraga za mandžurijskim kandidatom“, a izvesni Džon Makarti, kapetan specijalnih jedinica američke armije, koji je izvlačio ubice CIA iz Sajgona za vreme rata u Vijetnamu, rekao je da je MK-ULTRA akronim u službenoj upotrebi čije je značenje „Proizvodnja ubica koji se koriste smrtonosnom veštinom radi plaćenih ubistava“.

Da bi proizvodila programirane ubice kroz program MK-ULTRA, CIA je organizovala 149 posebnih istraživanja u oblasti biologije, farmakologije, psihologije, laserske fizike i elektronike. Nedavno, na osnovu otkrivenih dokaza, ustanovljeno je da se CIA obilato služila rezultatima eksperimentisanja s ljudima dovedenim u stanje traume ili emotivnog šoka, razvivši tehniku saslušavanja osumnjičenih koja se sastoji u izazivanju „mnogostruke poremećenosti ličnosti“, sve dok iznemogla žrtva ne bi postala podana raznim sugestijama.

Čini se da je ovom nečasnom tekovinom svog mračnog genija Mengele zapravo nastavio Holokaust, na novom tlu, u novim okolnostima, ali na savršeniji način. O tome dokle seže paklena igra politike, obaveštajne službe i izopačene nauke, vidi se iz projekta „Monarh“, o kome će zauvek ostati zabeleženo ono što su preživele tri žene - nevoljni objekti manipulacija.

Ketlin Saliven je u fascinantnoj knjizi pod naslovom „MK“ opisala unutarnji svet podeljene, mnogostruke ličnosti. Ona je rekonstruisala u sećanju mehanizme i metodologiju prelaska iz jednog alternativnog stanja u drugo. Kao programirani ubica i rob seksa, Salivenova veli da su je zloupotrebili i silovali ljudi najvišeg društvenog ranga.

Jedan od gospodara njene svesti bio je pokojni operativac CIA Džejms Džizus Englton, problematična ličnost; pod sumnjom da istovremeno radi i za KGB i Mosad. Očuh K. Saliven bio je prvi programer njene volje. On je radio za kompaniju „Vestern elektrik“, a potom za „AT&T“, koje su bile u tesnoj vezi sa službom CIA i istraživačkim centrom NASA.

Keltskog porekla, od oca - druida, sklonog bizarnim verskim ritualima i podnošenju ljudskih žrtava, i majke - Nemice, očuh K. Saliven je pod uticajem pridošlih nacista smatrao sebe arijevcem. „Moj očuh je bio onaj koji mi je pričinio najveće zlo“, kaže K. Saliven. „Kroz teror, kroz razne oblike torture. Bio je čovek briljantnog uma, a izgleda da je uživao u onome što mi radi“. Ona dodaje da je bila korišćena za „seksualne usluge“ i muškarcima i ženama, na „beta način“, a isto tako i kao ubica, telohranitelj i ubačeni talac, na „delta način“...

A u čemu se sastoje „alfa“, „beta“, „delta“, „teta“ modeli programiranja ličnosti?

„Alfa je baza za sve ostale programe“, objašnjava ova nesrećna žena. „To je bila faza kad je mnoštvo informacija ubačeno u moju memoriju, u moj um, da bi se njima kasnije koristili programeri za usađivanje drugih programa. Tada su neka od mojih generički izmenjenih stanja bila locirana. ‘Beta’ je bio moj ‘alter ego’, koji služi za seks. Taj ‘alter ego’ nazivali su katkad stanjem ‘Barbi’, verovatno po imenu Klausa Barbija“.

Zar se i poznati komercijalni proizvod, plavokosa lutka kič-lepote, ne zove isto tako?

Preživele žrtve projekta „Monarh“ su i Keti O’Brajen, autor knjige „Transformacija Amerike“, i Brajs Tejlor, koja je svoj slučaj iznela u knjizi „Sjaj zvezda“. Obe su bile takođe podvrgnute stadijumu „beta“, odnosno pretvorene u robinje seksa. Nalazeći izvesnu sličnost s položajem glumice Merilin Monro, nazvali su ih „predsednički modeli“, jer su bile neka vrsta robotizovanih ličnosti na usluzi političarima na visokim položajima.

Prema Špringmajerovoj knjizi, 1981. godine „novi svetski poredak“ je proizvodio nastavne filmove za još neiskusne programere. Zatočenik programa „Monarh“, Keti O’Brajen, bila je iskorišćena u filmu „Kako podeliti ličnost i stvoriti seksualnog roba“. Dvojica porno-fotografa bila su angažovana da pomognu centru NASA da kreira ove instruktivne filmove.

Salivenova se priseća: „Bila sam upotrebljavana i kao dete i kao odrasla, u stanju izmenjene ličnosti, a imala sam više takvih stanja. U tim trenucima gubila sam moć otpora. Nisam čak bila ni ljuta. Bila sam apsolutni seksualni rob, a činila bih sve što mi se kaže da činim“.

Programiranje na stupnju „delta“ je proizvođenje ubica, čemu kao pomoćno sredstvo služe filmovi „Nikita“, „Mesto bez povratka“ i „Drugi poljubac za laku noć“, koje izabrani mediji moraju da gledaju bezbroj puta, da bi im se kap po kap ulila ravnodušnost prema zločinu, odnosno prekinuo priziv savesti.

Razmatrajući ono što se dešava u fazi „delta“, Salivenova u intervjuu radiju CKLN kaže: „... tada sam bivala upotrebljena da zadajem udarce, da ubijam, a isto tako da budem odan telohranitelj i spasavam taoce. Imala sam u sebi više ličnosti od kojih je svaka bila specijalno trenirana i raspolagala različitim veštinama za postizanje različitih ciljeva. Postojali su ljudi koji su me uvežbali, uslovljavali moje postupke, lomili moju volju, razarali moju psihu i određivali različita stanja moje svesti...

„Deo toga bilo je sprečavanje da se jednom setim svega, ako budem počela da se sećam. Pristupali su svakom delu podeljene ličnosti posebno i pripremali ga za različite situacije. Ako je jedan deo vas prilagođen osećanju lojalnosti prema ljudima koje ćete štititi kao telohranitelj, odbacivaćete onaj deo koji je gotov da nekoga ubije. A opet kad bude iniciran onaj deo koji ubija, biće odbačena ličnost koja bi saosećala sa žrtvom. Cilj je da se razdvoje emocije i motivi“.

Sutra: Svi „predsednički modeli“