Svi “predsednički modeli“

U DUGOJ ispovesti pod naslovom „Sjaj zvezda: hrabro bekstvo jedne žene od kontrole uma“, Brajs Tejlor iznosi bezmalo ista iskustva koja imaju O’Brajenova i Salivenova. Iako pribegava fikciji, ona u svojoj knjizi jasno ukazuje na činjenicu da najveće zločine čine članovi elite na vrhu svetske moći.

Brajs je isto tako bila „predsednički model“, a u jednom intervjuu iznela je intimne detalje o njenim mnogobrojnim doživljajima sa političarima koji promovišu „novi svetski poredak“. Šta to znači biti „predsednički model“, Brajs opisuje rečima: „To znači da ste programirani da se prepustite seksu sa predsednicima; i da prečujete sve što oni kažu; jer su političari podsticani da se radi seksa oslone na zaštitu CIA, kako ne bi bili u osetljivoj poziciji da otkriju neku tajnu vezanu za nacionalnu bezbednost bilo kome izvan ovog kruga, ili da budu ucenjeni“.

„Novi svetski poredak“ je za Tejlorovu „pokušaj da se uspostavi vladavina nad celim svetom, u kojoj porodice elite imaju sve što požele. Njihovo je uverenje da je planeta prenaseljena i da mora nešto da se učini - vođenjem psihološkog ili biološkog rata. Oni smatraju kontrolu uma sredstvom, svojim adutom, nečim što je drukčije i što deluje kao nevidljivo oružje“.

Ali, ko vuče konce, ko vodi ovu igru?

- Mislim da postoji jedan viši sloj ljudi, koji sam u svojoj knjizi nazvala savetom - kaže Brajs Tejlor. - Znam da je to grupa ljudi koja stoji uporedo, a možda i iznad Rokfelera. Oni, po genetskom inženjeringu, imaju izuzetne sposobnosti za liderstvo, i oni su ti koji vode igru... Kad bih razgovarala sa ljudima iz obaveštajne službe, oni bi mi rekli da se ta grupa naziva savetom. CIA raspolaže operativcima kontrole uma, koji rade za vladu. Ali, postoji Savet koji se veoma dobro razume u projekte kontrole uma, s tim što Savet nije pod nadzorom CIA.

Kako se Brajs Tejlor iščupala iz kandži svojih programera i kako joj se vratilo sećanje?

- To je počelo 1985. - kaže ona. - Imala sam veoma ozbiljnu saobraćajnu nesreću u kojoj mi je glava proletela kroz vetrobran. Počeli su da mi se javljaju blesci sećanja, kao da su se moja pređašnja stanja prelivala jedno u drugo. Mislim da je ono što se dešavalo bilo to što sam počela da ulazim u obe strane svoje svesti. Pre toga, uz sofisticirano programiranje, polovina mog mozga bila je zatvorena za mene. Sada su se, usled sudara, otvorili nervni putevi. Znam da su se i nekim drugim ženama vratile slike preživljenog.

Znači, udarac glavom prekinuo je ubačeni program?

- Upravo tako - nastavlja Brajs. - Sećanje je počelo da mi se vraća. Bila sam na fakultetu, pripremajušći se da magistriram psihologiju, kad mi se odjednom dogodila prava poplava uspomena. Imam plakar pun dnevnika. Zapisala sam sve čega sam se setila. Došavši do izvesnog nivoa, morala sam da potražim podršku terapeuta, jer bih svaki put kad su mi navirala sećanja poželela da sebe povredim ili da se ubijem. Bila sam izgubila kontrolu nad telom usred vožnje takozvanom brzom trakom auto-puta, kad sam jednom pokušala da odgonetnem kako je programiranje bilo mogućno. Naprezala sam se iznutra da to shvatim. Deo mene pokušavao je da mi objasni postupak programiranja, a ja sam baš tad bila na „brzoj traci“ i nisam mogla da se pomerim. Bilo je strašno. Ima stvari s kojima moram da se borim neprestano...

- Kad sam bila deprogramirana, bukvalno sam provela dve godine u spavaćoj sobi, pijući kafu i zapisujući sećanja. Uprogramirali su mi savršenu foto-memoriju. Kad su se sećanja vratila, recimo na jednog ministra, ne samo da sam mogla da čujem njegov glas i šta mi govori, već i da osetim miris njegove cigare... Hoću da kažem, mogu da čujem i vidim sve što je u mojoj svesti.

Pažnju je privukao i zapis advokata Džona V. Dikempa „Franklinovo prikrivanje“ o pedofiliji na visokom nivou, što je takođe sramna komponenta „Monarha“. Ovaj program je namenjen mladim ljudima Amerike. Priča Dikempovog klijenta, preživelog sužnja ovog mrcvarenja, Pola Bredlija, predstavlja viktimološku paralelu slučaja Salivenove, O’Brajenove i Tejlorove.

Ovaj mladi čovek, kome je prethodno ispran mozak, služio je kao živa lutka za perverzna seksualna zadovoljstva izvesnih članova elite, sklonih muškarcima. Govoreći o „Monarhu“, novinar Enton Četkin, koji je proučavao aktuelni fenomen zavere protiv ljudskog dostojanstva, kaže da je to „horda dece skrhane duše, spremne da špijunira, prostituiše se, ubija ili počini samoubistvo“.

Oporavljene žrtve „Monarha“ govore o traumama tokom „zloupotrebe rituala“, poznatijih kao „satanski rituali“, budući da se često primenjuje prepoznatljiva ikonografija satanizma i luciferizma. Upotrebom droga, uz pomoć hipnoze, raznih vidova pritisaka i elektrošokova, kriminalni izvršioci „Monarha“ proizvode nove, „uspešne“ generacije svojih žrtava.

To, nažalost, nije naučna fikcija, već naučna činjenica. Višestruka pometnja personaliteta služi fragmentaciji ljudske svesti radi zloupotreba „u višem interesu“ - za razne nezakonite aktivnosti, kao što je promet narkotika, šverc, izvršavanje naručenih ubistava, prenošenje tajnih poruka.

Programeri ove nečasne rabote nisu, međutim, u svojoj aroganciji i uobraženosti uzeli u obzir mogućnost da njihovi metodi zataje, a žrtve otkažu poslušnost usled nepredviđenih događaja. Izjave i dokumentarni zapisi bivših zatočenika tuđe volje svedoče o skrivenim zlodelima kreatora „novog svetskog poretka“.

Osim „Monarha“ i pomenutog projekta MK-ULTRA, u praksi su isprobani i mnogi drugi naučni programi, kao što su „Orion“, „MK-delta“, „Feniks II“ (poznatiji kao „Montauk“, „Trident“, i u novije vremne „RF Medija“ (1990), „Tauer“ (1990), HAARP (1995) „Čist obris (1997-1998). Svi ovi programi realizovani su pod okriljem obaveštajne službe CIA, američkih vazduhoplovnih snaga, centra NASA i još nekih institucija, uz primenu elektronike, podsvesne sugestije, elektromagnetne rezonantne indukcije, droga, hipnoze, elektrošokova itd.

O isprobavanju efekata svih ovih sredstava na živim ljudima, koji najčešće nisu shvatali šta im se dešava, ima veoma zanimljivih i obespokojavajućih zabeležaka.

„Predostrožnosti moraju biti preduzete ne samo da ove operacije ne padnu u ruke neprijatelja“, napisao je jedan od funkcionera CIA, „već isto tako da se drže u tajnosti od američke javnosti generalno. Saznanje da se Agencija angažuje u neetičkim i nezakonitim aktivnostima imala bi ozbiljne reperkusije u političkim i diplomatskim krugovima.“